Vesti » Dnevnik 02.03.2008
Pero: Korov gajimo na 250.000 hektara
Dnevnik nedelja, 2. mart 2008.
Svake godine u Srbiji korov raste na oko 250.000 hektara, jer te oranice ili niko neće ili ne može da obrađuje te na njima korov raste. Kolika je šteta? Ogromna. Računica je prosta.
Da se na uparloženom nacionalnom bogastvu posejala barem pšenica, korist bi bila višestruka. Em bismo imali dovoljno žita za domaće potrebe, i to jeftinijeg nego sada, em bi se nešto moglo i izvesti, a ukupan bruto nacionalni proizvod i poljoprivrede i celog društva bio bi znatno veći. Nije teško izračunati da bi se sa posejanih četvrt miliona hektara uz prosečan rod od četiri tone ovog leta moglo požnjeti milion tona pšenice. Budući da je hlebno žito pre dve nedelje na berzama dostiglo fantastičnih 400 dolara po toni, račun kaže da bi se na oranicama, na kojima sada rastu razne travuljine, moglo prihodovati - za naše pojmove neverovatnih - 400 miliona dolara. Da je i pola od toga krajnji zbir, i to bi bila fantastična svota. O čemu se radi, to jest o kakvom se gubitku radi sasvim je jasno ako se zna da je celokupan agrarni budžet srpske poljoprivrede upravo 400 miliona dolara, to jest nešto više od 20 milijardi dinara. Iz ovog budžeta iliti seljačke kase plaćaju se, inače, sve premije od čuvenih 100 evra po hektaru, 70 evra po muznoj kravi, 1,4 dinar po litru mleka, do regresa za kamate na kredite...
Dakle, samo zato što ne posejemo ono što najlakše možemo, to jest pšenicu, izgubimo ceo agrarni budžet.
Kada bi se u digitron ubacilo povrće na primer, tu bi slika bila po nas još poraznija. Povrće po hektaru može dati i deset puta veću zaradu od žita, pa sada sabirajte!
Zbog čega tako radimo i zašto 250.000 hektara niko ne obrađuje? Ima nekoliko razloga, ali dva su ključna: loša agrarna politika i nesigurnost u domaćoj poljoprivredi, kao i politika nasleđivanja. Naslednici nešto prodaju, nešto iznajmljuju, a deo ostane u parlogu. Međutim, ovo prvo je jasnije i mnogo važnije, i potrlo bi loše posledice nemara naslednika. Da su: država, preko robnih rezervi, trgovci, pekari ili mlinari pre setve seljacima ponudili seme, gorivo i đubrivo kroz korektnu, a ne pljačkašku naturalnu razmenu - malo koja njiva bi ostala u korovu.
Dejan Urošević Poslato 01.03.2008
Da se na uparloženom nacionalnom bogastvu posejala barem pšenica, korist bi bila višestruka. Em bismo imali dovoljno žita za domaće potrebe, i to jeftinijeg nego sada, em bi se nešto moglo i izvesti, a ukupan bruto nacionalni proizvod i poljoprivrede i celog društva bio bi znatno veći. Nije teško izračunati da bi se sa posejanih četvrt miliona hektara uz prosečan rod od četiri tone ovog leta moglo požnjeti milion tona pšenice. Budući da je hlebno žito pre dve nedelje na berzama dostiglo fantastičnih 400 dolara po toni, račun kaže da bi se na oranicama, na kojima sada rastu razne travuljine, moglo prihodovati - za naše pojmove neverovatnih - 400 miliona dolara. Da je i pola od toga krajnji zbir, i to bi bila fantastična svota. O čemu se radi, to jest o kakvom se gubitku radi sasvim je jasno ako se zna da je celokupan agrarni budžet srpske poljoprivrede upravo 400 miliona dolara, to jest nešto više od 20 milijardi dinara. Iz ovog budžeta iliti seljačke kase plaćaju se, inače, sve premije od čuvenih 100 evra po hektaru, 70 evra po muznoj kravi, 1,4 dinar po litru mleka, do regresa za kamate na kredite...
Dakle, samo zato što ne posejemo ono što najlakše možemo, to jest pšenicu, izgubimo ceo agrarni budžet.
Kada bi se u digitron ubacilo povrće na primer, tu bi slika bila po nas još poraznija. Povrće po hektaru može dati i deset puta veću zaradu od žita, pa sada sabirajte!
Zbog čega tako radimo i zašto 250.000 hektara niko ne obrađuje? Ima nekoliko razloga, ali dva su ključna: loša agrarna politika i nesigurnost u domaćoj poljoprivredi, kao i politika nasleđivanja. Naslednici nešto prodaju, nešto iznajmljuju, a deo ostane u parlogu. Međutim, ovo prvo je jasnije i mnogo važnije, i potrlo bi loše posledice nemara naslednika. Da su: država, preko robnih rezervi, trgovci, pekari ili mlinari pre setve seljacima ponudili seme, gorivo i đubrivo kroz korektnu, a ne pljačkašku naturalnu razmenu - malo koja njiva bi ostala u korovu.
Dejan Urošević Poslato 01.03.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari