Biznismen ide u Kremlj

Posle dva uspešna mandata Vladimira Putina, Rusija danas bira novog predsednika. S obzirom na veličinu ruskog prostranstva, glasanje je u azijskom delu Rusije počelo još pre dva dana, dok su u evropskom delu zemlje biračka mesta otvorena jutros.

U celoj Rusiji ima 96.426, a u inostranstvu još 356 biračkih mesta. Predsednik Centralne izborne komisije (CIK) Vladimir Čurov izjavio je da su preduzete sve mere da izlaznost bude velika. Glasačke kutije su postavljene i na aerodromu u Moskvi, na železničkim stanicama, a građanima koji su na odmoru omogućeno je da glasaju u odmaralištima. Otvorena su biračka mesta čak i u egipatskim turističkim centrima Šarm-el-Šejku i Hurgadi, gde boravi veliki broj ruskih turista.

Opšta uverenje je da će Dmitri Medvedev pobediti već u prvom krugu. Agencije za istraživanje javnog mnjenja prognoziraju izlaznost do 73 odsto, a CIK previđa da će na glasanje izaći do 70 odsto upisanih birača.

Favorit Medvedev je kandidat koalicije sadašnjeg predsednika Putina, koja je u decembru prošle godine ubedljivo pobedila i na parlamentarnim izborima. Deo satirično nastrojene štampe tvrdi da se na biračkom spisku nalaze "večiti gubitnik, komičar, nepoznati i protežirani". Odista, lider komunista Genadij Zjuganov je treći put u predsedničkoj trci. Najveći uspeh je ostvario 1996. kada je ušao u drugi krug protiv Borisa Jeljcina, a analitičari mu daju najviše 16 odsto glasova. Vladimir Žirinovski sa svojom ultranacionalističkom opcijom ima još manje šanse da ugrozi Medvedeva. Četvrti kandidat Andrej Bogdanov, ima samo 38 godina, nosi dugu kosu i kandidat je neparlamentarne Demokratske stranke. Prema prognozama dobiće najviše 1,6 odsto glasova.

Kasjanov i Kasparov van igre

Glasanje će pratiti i oko 300 stranih posmatrača koji sumnjaju u regularnost izbora. Glavna zamerka šefa posmatrača Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Andreasa Froza je što postoji favorizovani kandidat, a neki lideri su onemogućeni da uđu u trku. Pre svega bivši premijer Mihail Kasjanov, kome nije prihvaćena kandidatura zbog velikog broja lažnih potpisa, i bivši šahovski prvak Gari Kasparov koji je posle kampanje u decembru bio pritvoren i prekršajno kažnjen.

Dmitri Medvedev otvoreno najavljuje da će nastaviti Putinovu politiku jačanja međunarodnog položaja Rusije. Na unutrašnjem planu radiće pre svega na poboljšanju zdravstvene i socijalne zaštite građana, jačanju školstva, modernizovanju armije i unapređivanju poslovnog duha postkomunističke Rusije. To je politika koja je za dva mandata Putina donela Rusima samopouzdanje da se otvoreno suprotstave američkoj samovolji u rešavanju međunarodnih pitanja, kao što je, recimo, Kosovo.

Medvedev je rođen 1965. godine u predgrađu Lenjingrada, današnjeg Sankt Petersburga. Potiče iz porodice intelektualaca koja je pripadala tzv. srednjem sloju SSSR-a. Kako sam kaže, da bi došao do džeparca morao je da radi na građevini. Zarađeni novac je uglavnom trošio za kupovinu stranih ploča: Blek sabat, Led cepelin, Pink flojd, Dip parpl. Sa Putinom sarađuje gotovo dve decenije, slično razmišljaju i komentatori su gotovo sigurni da će Putin ostati i dalje lider broj jedan u Rusiji i da će vladati iz senke. Putin je već najavio da će, ukoliko Medvedev pobedi, prihvatiti da bude premijer. Danas se uzda u konačni uspeh, pobedu čoveka kojeg je lično izabrao da ga nasledi na predsedničkoj funkciji.

Medvedev je lider po meri sadašnjih ruskih prilika. Ako bude izabran, biće to prvi biznismen u Kremlju – i Jeljcin i Putin su pripadali profesionalnim strukturama državnog aparata. To bi na neki način bilo proširenje postojećeg sistema, jer postkomunistička Rusija se još nije oporavila od raspada jednog ideologizovanog sistema zbog kojeg u strukture vlasti sporo prodire svest da ona postoji radi dobrobiti građana i da se olakša život naciji, a ne da se ona drži u pokornosti.

Petar Tomić

Poslato 01.03.2008