Čitaoci vole ispovedne knjige

Najprodavanije knjige u Srbiji su one koje se mogu pronaći na kioscima. To nisu dela iz klasične literature koja su donedavno prodavana uz saradnju s dnevnim novinama, već romansirane biografije autentičnih ličnosti i dokumentovani prikazi savremenih socijalnih turbulencija.

U novije vreme na tom tržištu dominiraju dela Simonide Stanković („Grabljivica“), Vesne Radusinović („Grand šou Srbija“), Voje Tufegdžića i Miodraga Vukovića („Oni su jači od nas“) i Biljane - Bibe Petrović („Muške suze“ i „Zašto“).

Bez namere da generalizujemo stvari, zajednička nit pomenutih knjiga ipak je prepoznatljiva. To su ostvarenja u kojima se fokusiraju tranzicioni problemi i novi vrednosni sistem koji je vrlo često s one strane zakona. Takođe, evidentno je da su pomenuti autori radno iskustvo prevashodno sticali u novinarstvu, što im je i omogućilo mnoštvo raznovrsnih kontakata i sticanje poverenja intervjuisanih osoba.

Novinarka „Blica“ Simonida Stanković napominje da „nonfikšn“ (dokumentarnu, ispovednu) literaturu i u svetu i kod nas, uglavnom, pišu novinari. Verovatno je to zato što iz profesionalnog iskustva, smatra Stankovićeva, umemo da prepoznamo dobru priču, ali umemo i da izvučemo iz sagovornika ono najbolje.

- Žene osećaju potrebu da se poveravaju drugim ženama. A najviše volimo da pričamo o muškarcima, da se ne lažemo. Tako je i Violeta, junakinja knjige „Grabljivica“, na jednoj ženskoj sedeljki počela da mi priča o svojim mnogobrojnim i neobičnim seksualnim iskustvima. Pristala je da sve to objavim pod uslovom da sakrijem njen identitet. I zaista, nikada nikome nisam otkrila ko je ona, a promenila sam i imena njenih muškaraca, pogotovo što su neki od njih ljudi iz javnog života. Kod ovakve vrste literature, najvažnije je poverenje - kaže Simonida Stanković, čija je „Grabljivica“ prodata u tiražu od 60.000 primeraka.

Ovu vrstu knjiga prati pejorativna oznaka „kiosk izdanja“, iako je uobičajeno da se one posle prvog komercijalnog predstavljanja u javnosti prodaju i u knjižarama.

U knjižarama su i knjige Biljane - Bibe Petrović, koja je 2005. godine objavila svedočenja tri ratna invalida pod naslovom „Zašto?“ (od koje je veliki deo prihoda otišao u humanitarne svrhe), a krajem prošle godine i delo „Muške suze“, koje se bavi problemima homoseksualne populacije.

- „Muške suze“ probleme homoseksualne populacije tretira iz ugla majke koja otkriva da je njen sin naklonjen istom polu, i napisana je u želji da se oni koji nisu „strejt“ razumeju, a ne osuđuju - kaže Biljana - Biba Petrović.

Pored knjige Uroša Komlenovića „Umreti u Beogradu“, koja govori o nerazjašnjenim ubistvima od 1990. do 1997, najomiljenije „nonfikšn“ izdanje iz oblasti kriminala je delo Aleksandra Kneževića i Vojislava Tufegdžića „Kriminal koji je izmenio Srbiju“, koja je pored više regularnih doživela i mnoštvo „piratskih“ izdanja.

- „Knjiga „Kriminal koji je izmenio Srbiju“, poznatija po dokumentarcu „Vidimo se u čitulji“ koji je iz nje izrastao, „doživela“ je počast da osvane u nekoliko piratskih izdanja. Tehnički, svaki naredni plagijat bio je gori od prethodnog, ali to nije omelo prodavce na ulicama u Crnoj Gori, što sam prošle godine i sam video, da je prodaju po zavidnih sedam evra - kaže Vojislav Tufegdžić.

Nema sumnje da će ova vrsta literature sačekati pravo vrednovanje. Bez obzira na autentičnost ispovesti i uverljivost dokumenata koji se koriste u tim knjigama, „nonfikšn“ literatura, uprkos evidentnoj popularnosti, zaslužuje i dostojan tretman istraživača društvenih tokova u Srbiji.

Sprega mafije i politike

Voja Tufegdžić i Miodrag Vuković u knjizi „Oni su jači od nas“ pišu o sprezi mafije i politike.

- Istraživanje oblasti poput sprege kriminalaca, političara, biznismena, javne i tajne policije teško može da se osloni na pisane tragove ili dokumenta, jer oni kao takvi jednostavno ne postoje. Zbog toga je značaj svedočenja direktnih učesnika događanja koja istražuje knjiga „Oni su jači od nas“ bilo od presudne važnosti. Zanimljivost teme, podjednako i način na koji su prelomne događaje iz bliske prošlosti Srbije opisivali policajci i pripadnici DB-a koji se u javnosti prvi put pojavljuju pod punim imenom, na neki način su nametnuli obavezu da u što je moguće većoj meri koristimo njihove direktne navode. Knjiga i sagovornici su isključivo „usmeravani“ ka konkretnim temama, pa verujemo da smo uspeli u nameri da ovo pisano istraživačko štivo praktično prikažemo u slikama, neposredno i bez previše mešanja u prepričavanje i opisivanje događaja - kaže Vojislav Tufegdžić.

Postojeći komentari (0)