Sem “srca” Kosovo nam odnosi i rudno bogatstvo od 85 milijardi evra

BEOGRAD - Odvajanjem Kosova i Metohije, Srbija bi ostala bez najmanje 85 milijardi evra, koliko vrede rezerve uglja lignita, kao i bez 50 miliona tona cinka i olova, što vredi oko osam milijardi evra, piše najnoviji broj magazina "Ekonomist".

Ove rezerve su pete po veličini u svetu i čini ih oko 15 milijardi tona lignita, što je 75 odsto ukupnih rezervi tog uglja u Srbiji, a bez tih kosovskih rezervi, naša država bi već polovinom 21. veka svoj energetski razvoj morala da temelji na uvozu.

Srbija ne računa na kosovske resurse pri izradi godišnjih energetskih bilansa i strateškog plana razvoja energetike do 2015. godine, iako joj po Rezoluciji 1244 SB UN pripadaju svi prirodni resursi na Kosovu i Metohiji, koji su sastavni deo njene teritorije.

Zbog oštećenih i dotrajalih kapaciteta, Kosovo proizvodi svega polovinu električne energije koja mu je dovoljna. Ako bi se do kraja 2020. godine u energetski sektor Kosova uložile oko dve milijarde evra, ono bi moglo da postane i izvoznik struje.

Osim lignita, na Kosovu postoji i 50 miliona tona cinka i olova, što vredi oko osam milijardi evra, a svega deset odsto ovih ruda nalazi se na severu Kosova, piše "Ekonomist".