Sudbina Vlade znaće se na proleće

Vlada Srbije ne može biti dugog veka ukoliko se ne premoste sadašnje ogromne razlike partnera u pogledima na budućnost zemlje. Da li će ipak opstati ili će se ići na vanredne izbore, biće poznato već na proleće, tvrdi za „Blic“ lider G17 plus Mlađan Dinkić i naglašava da će DSS morati da odgovori da li za njih još uvek važi koalicioni sporazum i da li su spremni da dosledno poštuju svih pet principa koje su prethodno potpisali.

Nedavno su G17 plus i Boris Tadić, između dva izborna kruga, odlučno odbili predlog DSS za promenu koalicionog sporazuma koji bi Srbiju udaljio od evropskih integracija. Ukoliko DSS odustaje od punog poštovanja koalicionog sporazuma, onda bi bilo pošteno da izađu iz Vlade, jer je ona formirana na principima koje oni više ne podržavaju.

Kada će doći do tih razgovora?

- U danima posle 17. februara bilo je normalno da prioritet damo rešavanju problema u vezi sa Kosovom i Metohijom i maksimalno pomognemo Srbima koji tamo žive. Istovremeno, poboljšavajući uslove za život 120.000 Srba na KiM, mi ni u jednom trenutku ne smemo da zaboravimo na zaštitu interesa svih osam miliona građana Srbije. Zato će veoma brzo u prvi plan ponovo izbiti pitanje evropskih integracija. G17 tu nema nikakvih dilema. Želimo da Srbiju što pre uvedemo u EU, jer je ionako već previše vremena izgubljeno u propalim projektima tzv. nebeske Srbije.

Da li DSS ima alternativu koju je spreman da ponudi putu u EU?

- Ne. U tome i jeste problem. Oni se uglavnom bave mitovima, a ne ovozemaljskim stvarima. Oni samo govore šta ne treba raditi, a ne nude nikakva racionalna rešenja. Politika koju DSS trenutno forsira Srbiju vodi u samoizolaciju i preti da je pretvori u poligon za odmeravanje snaga velikih svetskih sila - preko leđa naših građana.

Znači ova Vlada može da funkcioniše najduže do aprila, maja?

- Neke stvari se moraju pothitno promeniti. Videćemo... Koalicija ima jedinstven stav po pitanju pomoći Srbima na Kosovu, ali potpuno suprotne stavove o tome kuda i kako treba voditi Srbiju u budućnost. DSS danas otvoreno govori da ne treba ići u EU, a G17 plus smatra da bi to bila fatalna greška i da Srbija nema nikakve perspektive bez brzog uključivanja u EU. Samo ekonomski jaka i stabilna Srbija može biti u stanju da reši i najteže probleme, uključujući i kosovski problem. U ovom trenutku između nas postoji ogroman jaz. Vreme će pokazati da li je on premostiv ili ne.

Koliko Vlada može da funkcioniše u nerazjašnjenom stanju i šta su njeni prioriteti?

- To ne može dugo trajati. DSS sada traži da gotovo u potpunosti prekinemo sve diplomatske odnose sa najrazvijenijim zemljama sveta, ne razmišljajući da mi sa njima ostvarujemo preko 60 odsto ukupne ekonomske razmene. Njihovi funkcioneri javno zastrašuju strane investitore. Sami sebe predstavljaju kao tvorce i jedine egzekutore državnog programa. Prikazuju sebe kao jedine tumače Ustava. Ko god drugačije misli, osuđuje se kao državni neprijatelj. To je nedopustivo. Takvo stanje je dugoročno neodrživo. G17 plus to više ne želi da toleriše! Evo, čak i BiH potpisuje sporazum o pridruživanju sa EU u aprilu, Crna Gora je to učinila još prošle godine. Mi ostajemo izolovani i usamljeni. Zbog toga sam ubeđen da je prioritet da većinska Srbija, bez obzira na stav DSS, u što kraćem roku potpiše sporazum o pridruživanju sa EU. Ukoliko oni prihvate da ratifikuju taj sporazum, možemo da nastavimo da radimo zajedno, a ukoliko ne žele, treba prepustiti građanima da na vanrednim izborima odluče da li žele Srbiju u EU ili ne.

Kada bi mogli da potpišemo sporazum?

- S obzirom na to da je sporazum ispregovaran i parafiran, EU bi trebalo da nam ga ponudi na potpis u što kraćem roku.

Da li to znači da očekujete da će i vanredni parlamentarni izbori bit u maju zajedno sa lokalnim i pokrajinskim?

-Izvesno je da ćemo u maju imati lokalne i pokrajinske izbore, a u zavisnosti od poštovanja koalicionog sporazuma zavisiće budućnost koalicione vlade. Moramo videti da li će se DSS vratiti na kolosek na kome su ranije bili.

Istraživanja pokazuju da bez DSS nema nove vlade?

- Istraživanja su jedno, a izbori drugo. Tadić je pre samo mesec dana pobedio na predsedničkim izborima bez ikakve podrške DSS. Tada nam je 2.300.000 građana dalo mandat da uvedemo Srbiju u EU i tu obavezu mi moramo ispuniti.

Premijer Koštunica nije prihvatio vašu inicijativu o neplaćanju kosovskog duga, ocenivši da je suprotna državnim interesima.

- Zar je u državnom interesu da Srbija kroz otplatu kosovskog duga faktički izdvaja četiri puta više novca za kosovske Albance nego za kosovske Srbe? Zar je moguće da Koštunici ni malo ne smeta što se Ustav krši time što Srbija godinama ne naplaćuje ni dinara poreza sa teritorije Kosova, a navodno mu smeta ukoliko bi, u dogovoru sa međunarodnim poveriocima, prestala da plaća spoljni dug za teritoriju sa koje ne prikuplja nikakve fiskalne prihode. To je nerazumno. Da apsurd bude veći, premijer mi je na Vladi skrenuo pažnju da je moja inicijativa suprotna platformi pregovaračkog tima za KiM. Ne znam samo na koje pregovore je mislio, s obzirom na to da su poslednji vođeni i bezuspešno okončani još prošle godine, a da su u međuvremnu nastupile potpuno nove okolnosti. Očigledno je da DSS pokušava da kosovsko pitanje iskoristi u sopstvenoj stranačkoj kampanji zanemarujući državne interese. Pri tome pokušavaju da koriste gotovo isti obrazac koji je Milošević, pod izgovorom brige za Kosovo, pre dvadeset godina upotrebio za uspostavljanje svoje apsolutističke vlasti. Međutim, to ovoga puta neće proći. Bilo bi zaista mnogo da nam se ta hipokrizija i stradanje naroda dogode dva puta u toku jednog života. G17 može da oćuti kada se radi o beskorisnim inicijativama, kao što su njihovi predlozi da pred međunarodnim sudovima tužimo velike svetske sile, jer to državu neće mnogo koštati. Iako me takvo zamajavanje neodoljivo podseća na Miloševićevo suđenje Bilu Klintonu, ne mogu da zabranim kolegama u Vladi da se time bave ukoliko nemaju preča posla. Ali, niko nema prava da od građana Srbije zahteva da kroz poreze plate 1,2 milijarde dolara duga umesto kosovskih Albanaca, samo da bi se pothranjivalo kolektivno ludilo u koje DSS pokušava da uvede čitavu naciju.

Koliko je realno da se ipak postigne neki otpis kosovskog duga?

- To je sasvim realno i to će se i dogoditi. Razgovarao sam sa predsednikom Tadićem i on je pokazao puno razumevanje za moju inicijativu. Već danas ću o tome razgovarati i sa delegacijom Svetske banke, koja ove nedelje boravi u Beogradu, s obzirom da se radi o poveriocu na koga otpada polovina kosovskog duga.

Koliko ekonomska situaciju u zemlji može da se pogorša. Dinar slabi, NBS reaguje svakog dana. Ako se taj trend nastavi, koliko Srbija može da izdrži?

- Srbija ima jake devizne rezerve i uz normalnu ekonomsku politiku i dalji priliv stranih investicija nećemo imati problema da održimo stabilnost dinara i visoki privredni rast. Međutim, sećam se da je i SFRJ 1990. godine imala ogromne devizne rezerve, ali je ludačkom politikom tadašnje vlade sve brzo potrošeno i Srbija je za godinu i po dana ušla u jednu od najžešćih hiperinflacija u svetskoj istoriji. Poverenje u dinar i ekonomski sistem se teško stiče, a lako se može izgubiti. Zbog toga se sa time ne sme igrati. Ozbiljni investitori najavljuju posete Srbiji od druge polovine marta. Nijednu šansu za otvaranje novih radnih mesta i privredni razvoj ne smemo više propustiti.

Postojeći komentari (0)