Vesti » Glas javnosti 03.03.2008
Bliže do komšija
Do 2004. godine malogranični prelaz kod Nakova bio u funkciji, ali je tada Rumunija ukinula sporazum o bezviznom režimu sa Srbijom
Glas javnosti ponedeljak, 3. mart 2008.
KIKINDA - Već godinama Kikinđani se zalažu za otvaranje putnog graničnog prelaza između Srbije i Rumunije kod Nakova, sela sedam kilometara udaljenog od najvećeg severnobanatskog grada. Do prvog jula 2004. godine malogranični prelaz kod Nakova bio je u u funkciji, ali je tada Rumunija ukinula sporazum o bezviznom režimu sa našom zemljom. Iako ima aktivan međunarodni železnički prelaz kojim, pored ostalih, saobraćaja voz na relaciji Kikinda- Žombolj, ovdašnja javnost uverena je da bi otvaranje putnog prelaza kod Nakova doprinelo značajnijem ekonomskom razvoju i otvaranja novih radnih mesta.
Novu inicijativu za otvaranje graničnog prelaza najavio je predsednik Regionalne privredne komore Kikinda Tibor Šebek. Radi se o prvoj zvaničnoj odluci Odbora udruženja za trgovinu, saobraćaj, ugostiteljstvo i turizam RPK „Kikinda“ koja će biti prosleđen nadležnim ministarstvima.
VEK I PO ŽELEZNICE
Prošle godine obeleženo je 150 godina od kako je u kikindsku železničku stanicu prispeo prvi voz. Za Kikinđane je to bio istorijski čin jer je time označeno puštanje u saobraćaj deonice Segedin-Kikinda-Temišvar. U to vreme to je bila prva komercijalna pruga za međunarodni saobraćaj u Srbiji i tek trinaesta u Evropi. Brzina teretnih vozova tada se kretala oko 50 km, a putničkih od 100 do čak 120 km na sat. Danas na nekim pravcima od Kikinde prema Pančevu ili Subotici vozovi i šinobusi mile 30 km na sat, što samo govori u kakvom je stanju bila nekad, a u kakvom je danas železnica.
Šebek navodi da se najbliži drumski granični prelaz nalazi u Srpskoj Crnji i da nema prateću infrastrukturu. Fitosanitarni pregledi robe ne obavljaju se u Srpskoj Crnji nego u Vršcu, što prevoznicima oduzima vreme i drastično poskupljuje troškove prevoza do 70 km udaljenog Temišvara. Šebek navodi i neophodnost rekonstrukcije pruge Kikinda- Zrenjanin-Beograd. Najveće interesovanje u tom pogledu iskazao je kikindski petrohemijski gigant MSK.
- Zbog nedovoljnog osovinskog pritiska pruge najveći proizvođač metanola i sirćetne kiseline na Balkanu godišnje gubi 200.000 evra. Da bi cisterne stigle do luke Bar moraju da ih upućuju preko Novog Miloševa u Suboticu, što stvara troškove jer „Železnice Srbije“ dodatno naplaćuju prevoz. Osovinski pritisak na trasi Kikinda- Zrenjanin iznosi 16 do 20 tona, dok Metanolsko-sirćetni kompleks ima potrebu za prugom koja može da izdrži osovinski pritisak od 20 do 22 tone, ukazuje Šebek.
Autor:
Agencija SINA
Novu inicijativu za otvaranje graničnog prelaza najavio je predsednik Regionalne privredne komore Kikinda Tibor Šebek. Radi se o prvoj zvaničnoj odluci Odbora udruženja za trgovinu, saobraćaj, ugostiteljstvo i turizam RPK „Kikinda“ koja će biti prosleđen nadležnim ministarstvima.
VEK I PO ŽELEZNICE
Prošle godine obeleženo je 150 godina od kako je u kikindsku železničku stanicu prispeo prvi voz. Za Kikinđane je to bio istorijski čin jer je time označeno puštanje u saobraćaj deonice Segedin-Kikinda-Temišvar. U to vreme to je bila prva komercijalna pruga za međunarodni saobraćaj u Srbiji i tek trinaesta u Evropi. Brzina teretnih vozova tada se kretala oko 50 km, a putničkih od 100 do čak 120 km na sat. Danas na nekim pravcima od Kikinde prema Pančevu ili Subotici vozovi i šinobusi mile 30 km na sat, što samo govori u kakvom je stanju bila nekad, a u kakvom je danas železnica.
Šebek navodi da se najbliži drumski granični prelaz nalazi u Srpskoj Crnji i da nema prateću infrastrukturu. Fitosanitarni pregledi robe ne obavljaju se u Srpskoj Crnji nego u Vršcu, što prevoznicima oduzima vreme i drastično poskupljuje troškove prevoza do 70 km udaljenog Temišvara. Šebek navodi i neophodnost rekonstrukcije pruge Kikinda- Zrenjanin-Beograd. Najveće interesovanje u tom pogledu iskazao je kikindski petrohemijski gigant MSK.
- Zbog nedovoljnog osovinskog pritiska pruge najveći proizvođač metanola i sirćetne kiseline na Balkanu godišnje gubi 200.000 evra. Da bi cisterne stigle do luke Bar moraju da ih upućuju preko Novog Miloševa u Suboticu, što stvara troškove jer „Železnice Srbije“ dodatno naplaćuju prevoz. Osovinski pritisak na trasi Kikinda- Zrenjanin iznosi 16 do 20 tona, dok Metanolsko-sirćetni kompleks ima potrebu za prugom koja može da izdrži osovinski pritisak od 20 do 22 tone, ukazuje Šebek.
Autor:
Agencija SINA
Preuzeto sa sajta glas-javnosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari