Poverljivo na proveri

IAKO će građani Srbije moći da biraju hoće li njihove lične karte sadržati čip sa biometrijskim podacima, u ponedeljak je ponovo raspravljano o tome da li ovakav dokument ugrožava privatnost njegovog vlasnika. Primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koji obezbeđuju zaštitu ljudskih prava, pre svega podataka o ličnosti, suviše je rizična, ocenio je Rodoljub Šabić poverenik za informacije od javnog značaja na javnoj raspravi "Biometrija, bezbednost i ljudska prava" u beogradskom Medija centru.

- Zanimljivo je da budemo jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna od poslednjih koja nema savremeni zakon o zaštiti podataka o ličnosti - kaže Šabić. - Specifičan je i fenomen da jedan aparat vlasti koji nije ni najmanje raspoložen da daje informaciju, poput plate direktora javnih preduzeća i Ugovora o koncesiji, istovremeno pokazuje interesovanje da širi informacije o građanima.

Šabić je rekao kako se ne protivi uvođenju novih tehnologija niti metoda koje mogu, na primer, da identifikuju pripadnike određenih kriminalnih grupa. Ali, smatra, takve tehnologije mogu koristiti u onoj meri dok ne povređuju ljudska prava. Njegov stav je i da sve informacije koje država poseduje, osim malog broja među kojima su i podaci o ličnosti, treba da budu dostupni javnosti.

Zaštitnik građana Saša Janković zamerio je što prilikom usvajanja Zakona o ličnoj karti nije uzeto u obzir da li su građani Srbije spremni da daju biometrijske podatke i koliko je ranjiv taj sistem na eventualne zloupotrebe. On smatra da država, kada uvodi bilo kakve mere koje stavljaju u pitanje ostvarivanje slobode, to mora da radi sa jasnim razlozima i opravdanjima.

ZAKON

DEJAN Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava rekao je da Srbija nema zakonom regulisano pitanje držanja, obrade i korišćenja podataka o ličnosti. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, donet 1998. godine, ostao je samo "mrtvo slovo na papiru", jer nikada nije primenjivan.