Vesti » Blic 04.03.2008
Vitamin D za zdravo srce i snažne kosti
Blic utorak, 4. mart 2008.
Vitamin D je veoma važan za zdrave kosti i zdrave zube jer održava poželjan balans između koncentracije kalcijuma i fosfora, smanjuje resorpciju, ali i stimuliše formiranje kostiju. On je po svojim svojstvima i hormon jer je odgovoran za održavanje mišićne koordinacije, deluje protivzapaljenski, smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja...
- Dnevna količina potrebnog vitamina D jeste od 400 mernih jedinica za decu, do 1.200 za odrasle - navodi prof. dr Dušan Stefanović, reumatolog na VMA, i dodaje da je nedostatak ovog vitamina danas posebno izražen kod starijih osoba.
Naime, istraživanja pokazuju da skoro tri četvrtine ljudi starijih od 65 godina u svetu ima problem nedostatka vitamina D, a samim tim i rizik od oboljenja bolesti, kao što su osteoporoza i osteomalacija. Kod ovakve grupe pacijenata, najčešće se preporučuje uzimanje preparata koji imaju dovoljnu količinu vitamina D, ili njegovih analoga.
A kako se vitamin D prvo aktivira u jetri, pa u bubrezima, ljudima starijim od 65 godina aktiviranje je otežano zbog toga što najčešće imaju oslabljene funkcije jetre ili bubrega. Njima se mogu preporučiti analozi vitamina D, kao što je alfakalcidol, koji je već aktiviran u bubrezima i dovoljno je da se još aktivira u jetri kako bi organizam iskoristio pozitivne uticaje vitamina D.
Prilikom uzimanja vitamina D, potrebno je biti pažljiv jer veća količina ovog vitamina može dovesti do nagomilavanja kalcijuma u krvi, što može prouzrokovati pospanost, zatvor, letargiju, a može uticati i na rad srca. Sa alfakalcidolom su ovakvi neželjeni efekti retki.
Na Vojnomedicinskoj akademiji će se 6. marta održati veliki skup „Vitamin D i njegovi analozi“, na kojem će učestvovati više od 100 lekara iz čitave zemlje, a uz podršku kompanija „Actavis“.
Unos vitamina D
Vitamin D može se uneti u organizam na nekoliko načina:
-Prvi je sintezom (apsorpcijom) u koži pod uticajem ultraljubičastih zraka. Zbog toga se vitamin D i naziva vitaminom sunca, a preporučuje se 10 do 15 minuta tri puta dnevno izlaganje sunčevim zracima. Bolesti oboljenja kostiju (kao npr. rahitis) imala su najčešće deca koja su živela u hladnijim i severnijim krajevima.
-Drugi način unosa vitamina D je putem hrane, ali je to vrlo mala količina. Ovog vitamina najviše ima u ribi - losos, sardine, bakalar, ali i u mesu, mleku.
-Treći način je unošenje putem farmaceutskih preparata koji sadrže dovoljnu dozu ovog vitamina.
Postojeći komentari (0)
- Dnevna količina potrebnog vitamina D jeste od 400 mernih jedinica za decu, do 1.200 za odrasle - navodi prof. dr Dušan Stefanović, reumatolog na VMA, i dodaje da je nedostatak ovog vitamina danas posebno izražen kod starijih osoba.
Naime, istraživanja pokazuju da skoro tri četvrtine ljudi starijih od 65 godina u svetu ima problem nedostatka vitamina D, a samim tim i rizik od oboljenja bolesti, kao što su osteoporoza i osteomalacija. Kod ovakve grupe pacijenata, najčešće se preporučuje uzimanje preparata koji imaju dovoljnu količinu vitamina D, ili njegovih analoga.
A kako se vitamin D prvo aktivira u jetri, pa u bubrezima, ljudima starijim od 65 godina aktiviranje je otežano zbog toga što najčešće imaju oslabljene funkcije jetre ili bubrega. Njima se mogu preporučiti analozi vitamina D, kao što je alfakalcidol, koji je već aktiviran u bubrezima i dovoljno je da se još aktivira u jetri kako bi organizam iskoristio pozitivne uticaje vitamina D.
Prilikom uzimanja vitamina D, potrebno je biti pažljiv jer veća količina ovog vitamina može dovesti do nagomilavanja kalcijuma u krvi, što može prouzrokovati pospanost, zatvor, letargiju, a može uticati i na rad srca. Sa alfakalcidolom su ovakvi neželjeni efekti retki.
Na Vojnomedicinskoj akademiji će se 6. marta održati veliki skup „Vitamin D i njegovi analozi“, na kojem će učestvovati više od 100 lekara iz čitave zemlje, a uz podršku kompanija „Actavis“.
Unos vitamina D
Vitamin D može se uneti u organizam na nekoliko načina:
-Prvi je sintezom (apsorpcijom) u koži pod uticajem ultraljubičastih zraka. Zbog toga se vitamin D i naziva vitaminom sunca, a preporučuje se 10 do 15 minuta tri puta dnevno izlaganje sunčevim zracima. Bolesti oboljenja kostiju (kao npr. rahitis) imala su najčešće deca koja su živela u hladnijim i severnijim krajevima.
-Drugi način unosa vitamina D je putem hrane, ali je to vrlo mala količina. Ovog vitamina najviše ima u ribi - losos, sardine, bakalar, ali i u mesu, mleku.
-Treći način je unošenje putem farmaceutskih preparata koji sadrže dovoljnu dozu ovog vitamina.
Postojeći komentari (0)
Preuzeto sa sajta blic.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari