Strah od zloupotrebe novih ličnih karata

Primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koji obezbeđuju zaštitu ljudskih prava, pre svega podataka o ličnosti, suviše je rizična, ocenio je juče poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić na javnoj raspravi povodom uvođenja biometrijskih podataka, koju je organizovao je Centar za civilno-vojne odnose.

„Zanimljiv je fenomen da budemo jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna od poslednjih koja nema savremeni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Specifičan fenomen je i da jedan aparat vlasti koji nije ni najmanje raspoložen da da informaciju poput plate direktora javnih preduzeća i ugovora o koncesiji, istovremeno pokazuje interesovanje da širi informacije o građanima“, rekao je Šabić.

Ministarstvo pravde uradilo je predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je Vlada usvojila i 31. januara predala Skupštini na hitno usvajanje. Očekuje se da bi tokom proleća taj zakon trebalo da se nađe na dnevnom redu.

Da podsetimo, Zakon o korišćenju ličnih karata sa biometrijskim podacima usvojen je još 2006, ali je njegova primena odložena kada je shvaćeno da je loš odziv u javnosti. Veliki protivnik je uz mnoge nevladine organizacije bila i i Srpska pravoslavna crkva. Odredbe tog zakona su propisivale da se uz saglasnost osobe kojoj se izdaje lična karta može ugraditi čip koji sadrži „podatak o prebivalištu i adresi stana lica kojem se izdaje lična karta’’. Praktično, ko neće biometrijsku ličnu kartu može po istoj ceni izvaditi ličnu kartu na starom obrascu.

Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava napomeno je da Srbija nema u svom pravnom sistemu zakonom regulisano pitanje držanja, obrade i korišćenja podataka o ličnosti. On je podsetio da je 1998. usvojen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali da je ostao mrtvo slovo na papiru jer nikada nije primenjivan. Prema njegovim rečima, neadekvatna zaštita ličnih podataka vodila je tome da neki centri moći bliski MUP-u i bezbednosnim službama plasiraju informacije koje ne bi smeli.

Milenković je zloupotrebe ilustrovao podsećanjem na tekst objavljen u „Politici“ pre nekoliko godina, u kojem su navedeni svi podaci iz zdravstvenog kartona Danice Drašković, kada je ona pominjana kao kandidat za šefa Instituta za bezbednost BIA.

Zaštitnik građana Saša Janković zamerio je što prilikom usvajanja Zakona o ličnoj karti nije uzeto u obzir da li su građani Srbije spremni da daju biometrijske podatke i koliko je ranjiv taj sistem na eventualne zloupotrebe.

„Država, kada uvodi bilo kakve mere koje stavljaju u pitanje ostvarivanje slobode, to mora učiniti sa jasnim razlozima i opravdano“, rekao je Janković. Kriminolog Zlatko Nikolić, naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, smatra da je nužno da se donesu zakoni o zaštiti ličnih podataka pre nego što se krene sa primenom biometrijskih podataka.

- Iskustava u zapadnim zemljama, kada je to u pitanju primena biometrijskih podataka su više ponižavajuća nego što su bezbednosno korisna. Čak i kada bi sve bilo čisto, ne može se osloboditi straha od zloupotreba. Da bi se taj strah kod ljudi otklonio, neophodno je doneti zakone o zaštiti podataka - rekao je Nikolić za „Blic“.

U razvijenom svetu postoji dosta protivnika korišćenja biometrijskih podataka. Tako je udruženje Fidis (Future Identity in the Information Society - ‘’Budućnost identiteta u informativnom društvu’’) koje okuplja stručnjake vrhunskih evropskih ustanova i kompanija iz informatike i elektronskog identiteta, izdalo upozorenje da će biometrijski putni identifikacioni dokumenti koji su počeli da se izdaju u Evropi znatno ugroziti bezbednost i privatnost ljudi jer je povećan rizik od krađe identiteta.

Boro Banjac: Čip je velika pomoć policiji

Iskusni policajac Boro Banjac, nekadašnji šef Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, kaže za „Blic“ da korišćenje biometrijskih podataka olakšava posao policiji.

- Sa takvim ličnim kartama biće mnogo lakša i brža identifikacija lica, što automatski skraćuje policijski posao. Pokazalo se da je to znatna olakšica u radu policije i to je jedan od važnih razloga što neke razvijene evropske zemlje imaju bolje rezultate u suzbijanju kriminala - kaže Banjac.

Postojeći komentari (6)