Lična karta sa čipomkorist za Velikog brata

BEOGRAD - Uvođenje ličnih karata koje sadrže biometrijski čip sa podacima o građaninu Srbije naišlo je na brojne polemike i protivljenja, a među najglasnijima su predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Zbog toga je Vlada Srbije donela uredbu kojom se suspenduje deo Zakona o ličnoj karti.

Zaštitnik građana Saša Janković smatra da prilikom usvajanja Zakona o ličnoj karti nije uzeto u obzir da li su ili ne građani spremni da daju biometrijske podatke i koliko je taj sistem ranjiv za eventualne zloupotrebe.

- Kada država uvodi bilo kakve mere, koje stavljaju u pitanje slobodu građana, to mora biti s jasnim razlozima i potpuno opravdano - rekao je juče Janković na javnoj raspravi „Biometrija, bezbednost i ljudska prava“.

CRKVA NA VREME UPOZORILA

- Uvođenje ovih tehnologija predstavlja samo početak globalnog totalitarnog društva. Uredba koja suspenduje deo Zakona o ličnoj karti nije najbolje rešenje, ali je u ovom trenutku je i to neko rešenje - izjavio je đakon Oliver Subotić, podsećajući i da je crkva svojevremeno, pre iznošenja kritičkog stava o biometrijskim ličnim kartama, angažovala timove stručnjaka, informatičara, psihologa, filozofa.., kako bi došla do zaključka o neprihvatljivosti zakonskog rešenja.

Subotić smatra i da s rezervom treba uzimati stavove kompanija koje proizvode i prodaju biometrijsku opremu, jer je njihov motiv svima jasan.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić nije potpuno protiv uvođenja novih tehnologija niti metoda koje mogu, na primer, da identifikuju pripadnike određenih kriminalnih grupa.

- Međutim, primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koji obezbeđuju zaštitu ljudskih prava, pre svega podataka o ličnosti, suviše je rizična. Bili bismo jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna od poslednjih koja nema savremeni zakon o zaštiti podataka o ličnosti - rekao je Šabić.

Prema njegovim rečima sve što država ima u posedu treba da bude dostupno javnosti, izuzev malog broja informacija, među kojima su upravo podaci o ličnosti.

Specifičan je i fenomen, naveo je on, da jedan aparat vlasti koji nije ni najmanje raspoložen da daje informacije poput plata direktora javnih preduzeća i Ugovora o koncesiji, istovremeno pokazuje interesovanje da širi informacije o građanima.

- Kontrola i mogućnost distribuiranja i manipulisanja informacijama postali su najveća sila - rekao je Šabić.

Sa druge strane, rukovodilac laboratorije Ministarstva unutrašnjih poslova za DNK analize Bojana Panić ocenila je da primena biometrije u identifikaciji građana može više da koristi nego što može da bude zloupotrebljena, a da je neophodno zakonski regulisati DNK evidenciju.

- Policiji su važne biometrijske karakteristike i služe za otkrivanje izvršioca krivičnog dela - istakla je ona na raspravi koju je organizovao Centar za civilno-vojne odnose.

Panićeva je ukazala da se uzorak DNK, kao biometrijski podatak, uzima isključivo na osnovu naredbe suda i da policija ne može da ga uzme samoinicijativno, a kriminalcima je, kako je naglasila, lakše da zaštite otisak prsta nego biološki trag koji ostavljaju. Zbog toga bi policija, po njenom mišljenju, trebalo da ima DNK bazu referentnih profila i bazu tragova koji se nađu na licu mesta, ali da je to nemoguće, zbog nepostojanja zakona.

Predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose Miroslav Hadžić je ocenio da nas sve čeka „budućnost Orvelovog Velikog brata“, jer je u mnogim društvima, pogotovo razvijenim, uspostavljen sistem kontrole kamerama, pod obrazloženjem da je to zbog saobraćaja.

On je upozorio da u Srbiji, pored službi bezbednosti, raste broj aktera koji stiču prava da primenjuju tehniku i mere nadzora, bilo da su ona zakonska ili ih sami prisvajaju, a da pritom nisu razrađena dokumenta za njihovu parlamentarnu kontrolu.

- To se odnosi i na pojedine delove državnog aparata, poput finansijske policije ili Uprave za sprečavanje pranja novca, koji mogu nekog da kontrolišu po nalogu svog direktora, ali i bez odluke suda - rekao je Hadžić.

Autor:

B. Pantić