Ugroženo 12 domaćinstava

Klizište u Mramoru ponovo je oživelo i trenutno ugrožava najmanje još 12 domaćinstava. Meštani iz 300 domaćinstava na Mramorskom brdu, potencijalno ugroženih klizištem, zahtevaju hitnu intervenciju gradske vlasti na sanaciji klizišta i za to nude stručni projekat urađen još pre četiri godine.

Mramorac Miroslav Pavlović tužnog pogleda iz dnevne sobe posmatra komšijsko dvorište kroz pukotinu na zidu. U kući ovog sedmočlanog domaćinstva nema zida bez pukotine.

- Svakodnevno slušamo jezivi zvuk pucketanja maltera, betona i drveta od vrata koja su se izobličila i ne mogu da se zatvore. Kako bi tek bilo loše da nemamo bunar, u koji se sakupljaju podzemne vode, koje aktiviraju klizište, a koji svakodnevno praznimo? - pita se Pavlović.

Dragan Cvetanović je ugradio ispred kuće 120 džakova cementa, armirao dvorište sa 300 kilograma gvožđa, nabacao kubike i kubike zemlje ne bi li predupredio rad klizišta. Troškovi, od cirka 1.500 evra! Nije vredelo. Dvorište puca, kuća klizi.

- Neka dođu lokalni političari, da vide kako živimo. Nasipam zemlju, a zemlja propada - kaže Cvetanović.

Miroljuba Nikolića, Cvetanovićevog komšiju, zatičemo kako popravlja cev za vodu, koju je „preseklo“ klizište, ispred njegove kuće.

- Imam tačnu evidenciju: ovo je 98. put da puca cev za četiri godine - nemoćno širi ruke Nikolić.

Živojin Ćirković, predsednik saveta građana Mesne kancelarije Mramor, alarmirao je nadležne u gradu i ukazao na ugroženu bezbednosti Mramoraca, koji žive na klizištu.

- Imamo projekat stručnjaka „Investrprojekta“, sa građevinskom dozvolom, koji predviđa drenažu terena i potonje sađenje specijalnih biljaka sa dubokim korenom, za trajno rešenje problema klizišta. Zakazaćemo zbor građana za nekoliko dana, pozvaćemo predstavnike Skupštine grada, opštine Palilula i nadležnih gradskih uprava. Tražićemo konkretna rešenja za stotinak trenutno ugroženih u 12 domaćinstava, sa preciznim rokovima - ističe Ćirković.

Mramorci iz deset porodica ugroženih klizištem pre dve godine smešteni su u novoizgrađene kuće u Pasi Poljani, dok za još nekoliko porodica opština Palilula plaća kiriju za iznajmljene stanove u Nišu. Prema tadašnjem dogovoru, koji nije realizovan, porodice smeštene u Pasi Poljani trebalo je da se odreknu imanja u korist grada, a da dobiju kuće u vlasništvo. Dušanka Mitrović i Spase Koneski, čijim porodicama opština plaća kiriju, pitaju se šta će da rade kada opština ukine ovaj vid pomoći.