Evropska unija daje novac zapadnom Balkanu

U izveštaju Evropske komisije o reformama na Zapadnom Balkanu i merama da se ubrza pridruženje zemalja tog regiona EU, koji danas objavljuje Evropska komisija, navodi se da predsednički izbori u februaru 2008. potvrdili evropske težnje Srbije i naglašava da su regionalna saradnja i dobri susedski odnosi važniji nego ikad za to da Srbija i ceo region budu u stanju da nastave napredovanje ka EU.

U dokumentu koji je obrazložio evropski komesari Oli Ren i Žak Baro, EK konstatuje da je Skupština Kosova 17. februara usvojila rezoluciju kojom se proglašava da će Kosovo biti nezavisno i da je Savet ministara EU 18. februara primio na znanje da se tom rezolucijom Kosovo obavezalo na sprovođenje načela demokratije i ravnopravnosti svih građana, zaštitu Srba i drugih manjina i zaštitu kulturne i verske baštine, uz prihvatanje međunarodnog nadzora.

U analizi se podseća da je Savet ministara EU zauzeo stav da će članice EU odlučiti o odnosima s Kosovom u skladu s nacionalnom praksom i međunarodnim pravom. Podseća se na stav da je Kosovo svojevrstan slučaj koji ne dovodi u pitanje načela suvereniteta i teritorijalnog integriteta, Povelju Ujedinjenih nacija i rezolucije Saveta bezbednosti UN, ili Završni akt iz Helsinkija.

EK smatra da je važno da Beograd i Priština poštuju obaveze o uzdržavanju od bilo kakvih aktivnosti ili poruka koje mogu ugroziti bezbednosnu situaciju.

Izvršno telo EU pozdravlja i činjenicu da je Savet ministara EU potvrdio rešenost za punu i istinsku podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, uz poziv EK da iskoristi sve instrumente EU za pospešenje ekonomskog i političkog razvoja i da celom regionu ponudi konkretne mere da se napreduje u tom pravcu.

Prema dokumentu, EU će razvoj Kosova podržati kroz međunarodnu civilnu misiju, na čelu sa specijalnim izaslanikom EU, misijom vladavine zakona u okviru evropske bezbednosno-odbrambene politike i bitnom potporom za ekonomski i politički razvitak. "Glavni izazovi za Kosovo su jačanje vladavine zakona, posebno u pravosuđu, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, podrška ekonomskom razvitku i otvaranju radnih mesta, povratak izbeglica i manjinskih zajednica i jačanje dijaloga među zajednicama", navodi se u dokumentu.

Ukupna neophodna pomoć Kosovu je procenjena na milijardu evra do 2010, za pomoć političkom i ekonomskom razvoju Kosova i troškove međunarodnog i EU prisustva na Kosovu. EK smatra da je Kosovo učinilo napredak ka demokratskom i multietničkom društvu i navodi da se u novoj vladi u Prištini nalaze i ministri iz redova srpske i turske zajednice.

"Srbija treba da odigra ključnu ulogu u obezbeđenju sigurnosti, dobrosusedstva i regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu", ističe se u zaključcima. "Kosovo, isto kao i ostali Zapadni Balkan, ima jasnu i opipljivu EU perspektivu", ističe se u dokumentu i kaže da će "EK u tom cilju upotrebiti sve raspoložive instrumente da se prevashodno pospeše demokratske reforme, dobrosusedski odnosi i ekonomski napredak".

Koštunica: Zaključci Brisela neprihvatljivi

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica saopštio je da su zaključci Evropske komisije, koji su predstavljeni u Briselu, neprihvatljivi jer je Komisija konstatovala da je Kosovo proglasilo nezavisnost a nije konstatovala da je Srbija to poništila.

Koštunica je naveo da se sa Briselom mora raspraviti "ključno pitanje za stabilnost zemlje" - da li pravni sporazumi koje EU nudi Beogradu podrazumevaju ili ne celovitu Srbiju.

To znači, prema Koštuničinim rečima, da su za Evropsku komisiju relevantne protivpravne odluke od 17. februara, a da nisu relevantne odluke Srbije koja je međunarodno priznata država i članica UN.

Evropska Unija daje pare

Zapadnom Balkanu u četiri godine Unija nudi četiri milijarde evra. To je 30 evra po stanovniku godišnje što je najveći iznos koji EU daje jednoj regiji na svetu.

Nacrt dokumenta o zapadnom Balkanu, kako objavljuje EUobserver, navodi čitav niz inicijativa kojima je cilj da Evropska unija bude važna za građane zemalja zapadnog Balkana (navode se Hrvatska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora i Makedonija). Aktuelni napredak na putu u članstvo Evropske unije trenutno je spor, a u nekim zemljama čak je u opasnosti zbog proglašenja nezavisnosti Kosova, napominje Euobserver.

Evropska unija svoje dobre namere prema regiji dokazaće i značajnom finansijskom potporom. U dokumentu se tako navodi da će zemlje zapadnog Balkana "dobiti četiri milijarde evra za vremensko razdoblje od 2007. do 2011. godine". To je 30 evra po stanovniku godišnje.

Nacrt dokumenta takođe govori o tome da bi Brisel tokom ove godine mogao predložiti da bi potencijalne kandidatske zemlje za članstvo u EU mogle učestvovati u evropskim programima za istraživanje, kulturu i konkuretnost na isti način kao i kandidatske zemlje Hrvatska i Makedonija. Korupcija je u dokumentu istaknuta kao problem koji pogađa celu regiju. Komisija je podvukla i važnost ekonomskih reformi, ukazujući na važnost pružanja pomoći malim i srednjim podzećima.

Ovaj dokument se pojavljuje u trenutku kada je Evropska unija u sve većoj meri zabrinuta za stabilnost na Balkanu, pre svega nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.

U međuvremenu Evropska unija je u poslednjih nekoliko meseci pokušala zemljama regije dati podstreka a među građanima izazvati interes za EU dajući perspektivu članstva u EU, a za uzvrat traži unutrašnje reforme i postizanje stabilnosti i dobrosusednih odnosa.

Teme: CEFTA, Status Kosova, Evropske integracije, Vize

Lokacija: CEFTA, JIE, EU

Ličnosti: Oli Ren, Žak Baro

Institucije: UN, CEFTA, Evropska komisija, EU