Slovenija danas priznaje Kosovo

Parlament je počeo vanrednu sednicu na kojoj bi trebalo da se raspravlja o priznanju Kosova. Predviđa se da će predlog dobiti podršku poslanika, a do kraja dana trebalo bi i da se glasa o njemu. Vlada slovenije je predlog o priznanju Kosova prihvatila na sednici 21. februara, a podržao ga je i Odbor Parlamenta za spoljnu politiku. I većina parlamentarnih stranaka zalaže se za priznanje Kosova, a samo su zastupnici Slovenačke narodne stranke i Lipe najavili da će glasati protiv. Oni su zahtevali i da glasanje bude skinuto sa dnevnog reda jer smatraju da je za taj korak rano.

Kako je na sednici Odbora za spoljnu politiku rekao ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel, odluka o podršci Kosovu proizlazi iz prava naroda na samoopredjeljenje.

Slovenija je trenutno predsedavajuća Evropskoj uniji.

Predsednik slovenačkog Udruženja Menadžer i predsednik uprave Gorenja Franjo Bobinac poslao je ranije, u ime 1.100 slovenačkih menadžera, pismo premijeru Janezu Janši i ministru spoljnih poslova Dimitriju Rupelu, u kom se traži da Slovenija ne bude prva ili među prvim državama koje će "predavati štafetu priznavanja Kosova", dodavši da bi prenagljeni zaključci i reči mogli da ugroze slovenačke privredne odnose sa Srbijom, Rusijom i još nekim zemljama.

Politički saveznici i(li) privredni interesi

Iako među političkim partijama u Sloveniji postoji principijelna saglasnost o potrebi priznanja Kosova, a tome je sklona i šira javnost, privredni krugovi izražavaju rezerve, upozoravaju na oprez i naglašavaju potrebu pravilnog tajminga, pravdajući svoj stav mogućnošću pogoršanja ekonomskih odnosa Slovenije i Srbije i strahom od najavljenih, ali još neobjavljenih ekonomskih mera Vlade Srbije prema državama koje jesu ili se spremaju da priznaju nezavisnost Kosova.

Direktori Merkatora i Gorenja, firmi koje se ubrajaju u najveće slovenačke izvoznike i investitore u Srbiji, u intervjuima vodećem slovenačkom dnevniku Delo jasno su istakli princip jednakosti između nacionalnih interesa države i ekonomskog interesa najvećih firmi i pozvali Vladu da u procesu priznavanja Kosova o tome vodi računa.

Slovenija ima komplikovanu proceduru priznavanja drugih država. O tome na kraju odlučuje Parlament, na predlog Vlade i posle rasprave u spoljnopolitičkom odboru. Sve to zahteva vreme, pa su nagađanja o tome kako će Slovenija prva priznati Kosovo bile nerealne iz tehničkih razloga, a ni Vlada, koja predsedava EU i mora da uzima u obzir stavove svih članica, nije baš žurila s predlogom priznanja.

Slovenački privrednici su vreme od pada Miloševića dobro iskoristili za obnovu pokidanih veza između dve privrede i za intenzivan razvoj ekonomskih odnosa s partnerima iz Srbije. Oko 2.500 slovenačkih firmi danas posluje sa Srbijom, robna razmena u prvih 11 meseci prošle godine bila je gotovo miljardu evra, pokrivenost izvoza uvozom iz Srbije se popravlja i danas iznosi približno 50 odsto.

U Srbiji radi više od 400 firmi, osnovanih slovenačkim kapitalom, koje zapošljavaju 10.000 do 15.000 ljudi. Većina posluje uspešno i, prema raspoloživim podacima, nijedna slovenačka firma u Srbiji još nije bankrotirala. Ukupna vrednost slovenačkih investicija u Srbiji, prema podacima Centralne banke Slovenije, je oko 1,2 miljardi evra, što zaostaje jedino za investicijama u Hrvatskoj. Za razliku od drugih velikih investitora u Srbiji, kao što su Norveška ili SAD, čije su investicije koncentrisane u jednoj ili dve privredne grane, Slovenci su prisutni u mnogim oblastima, od bankarstva do proizvodnje hrane.

Prednosti srpskog tržišta, koje slovenački privrednici cene i žele da i dalje budu u mogućnosti da ih koriste, jesu konstantno visoka stopa prvrednog rasta, relativno jeftina i kvalifikovana radna snaga i stimulativna poreska politika. Značajan je i podatak da je Srbija jedna od retkih država koja ima liberalizovan trgovinski režim s Rusijom, pa slovenačka preduzeća sa sedištem u Srbiji uživaju slobodan pristup tom tržištu.

Ekonomski odnosi Slovenije sa Kosovom mnogo su skromniji i od manjeg su značaja za privredu zemlje. Iako s Kosovom posluje oko 600 slovenačkih firmi, obim robne razmene u prvih 11 meseci prošle godine nije prešao 65 miliona evra, što je trinaesti deo razmene sa Srbijom bez Kosova. Od ukupne razmene, svega četiri miliona evra pretstavlja slovenački uvoz sa Kosova, a takva neuravnoteženost sama po sebi predstavlja prepreku daljem širenju trgovine. Najveći slovenački investitor na Kosovu je Telekom, koji je postao većinski vlasnik operatera Ipkonet. Istovremeno, to je trenutno najveća strana investicija na Kosovu. Drugi veći investitor je Intereuropa, koja na Kosovu gradi logistički terminal.

Očigledno, Vlada Slovenije je procenila da poštovanje obećanja datih političkim saveznicima ima prioritet nad interesima privrede, ali i da svaka batina ima dva kraja i da u današnjem globalizovanom svetu bilo kakve ekonomske sankcije jednako pogađaju i onoga ko ih uvodi. Tako slovenačkim investitorima ostaje da se nadaju da će se Vlada SRbije ponašati racionalno i da neće, na primer, dovoditi u pitanje hiljade radnih mesta i mnogobrojne nove investicije (samo Mercator planira da u Srbiji investira 50 miliona evra godišnje).

Ceo tekst možete naći u novom broju Magazina Ekonomist, koji izlazi 10. marta.

Teme: Investicije, Status Kosova, Srbija-Slovenija

Lokacija: Srbija, Slovenija, EU

Ličnosti: Dimitrij Rupel, Janez Jansa

Institucije: Skupština Slovenije, Centralna banka Slovenije, Vlada Srbije, EU

Kompanije: Mercator, Gorenje, telekom Slovenija, Intereuropa, Ipkonet