Tadić: Ako hoće s radikalima, neka otvoreno kažu

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio da rezolucija koju predlaže SRS ima za cilj da Srbija više ne pregovara o budućem članstvu u EU. Tadić je rekao da nije sporan stav tog dokumenta koji kaže da bi Srbija trebalo celovita da uđe u Evropsku uniju jer „niko u Srbiji danas nema drugačije mišljenje do toga da Srbija samo s Kosovom može u EU“. Problem je, kako je naveo predsednik Srbije, deo te rezolucije kojim se od Evropske unije traži da formalno kaže nešto što ona nema ni mogućnost ni kapacitet da kaže, pošto Unija ne priznaje države, već to radi svaka pojedinačna članica.

„U toj rezoluciji se zahteva da EU prizna celovitu Srbiju i pošto EU nema mogućnosti da odgovori na jedan takav zahtev, onda bi se to nepostojanje odgovora iskoristilo da se prekinu pregovori o budućem članstvu“, ocenio je Tadić. Ova rezolucija, kako je ukazao, nije uopšte rezolucija o očuvaju integriteta Srbije, nego dokument koja bi tehnički trebalo da proizvede da Srbija više ne pregovara o članstvu u EU.

Dulić: Nova većina DSS i SRS

Predsednik parlamenta Oliver Dulić ocenio je juče da će, ukoliko DSS izglasa u parlamentu rezoluciju sa SRS, to značiti novu skupštinsku većinu, koja će morati da funkcioniše kao nova vladajuća većina. Dulić je televiziji B-92 rekao da rezolucija koju su podneli radikali a podržao DSS, predstavlja pokušaj ucene „po principu uzmi ili ostavi“. „Mi ne možemo to da prihvatamo. Ovo je nekorektno ponašanje našeg koalicionog partnera.

Na pitanje da li bi usvajanje rezolucije, kojoj je podršku najavila i koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, značilo stvaranje nove skupštinske većine, Tadić je rekao da je to vrlo realno i poručio da DSS i NS, ako žele tu većinu, to moraju jasno da kažu i ozvaniče u parlamentu. „Dok god postoji pet principa na kojima postoji Vlada Srbije, biće i Vlade Srbije, dok postoji ova skupštinska većina, biće i Vlade Srbije“, rekao je predsednik Srbije. Ako DSS i NS žele izmenu tih principa i udaljavanje Srbije od Evrope, kako je rekao Tadić, moraće da formiraju novu skupštinsku većinu sa Srpskom radikalnom strankom i strankama koje bi podržale taj program. „Ubeđen sam u to da takve većine neće biti, ali sada su karte otvorene.

Demokratska stranka Srbije u svakom trenutku može da formira novu skupštinsku većinu i radi se o tome da li ta stranka to hoće ili neće“, objasnio je Tadić. „Stranke koje su sada u parlamentu jasno su govorile da hoće u EU. Morali bismo da imamo potpuno nove izbore na kojima bi se definalisala jedna potpuno drugačija volja građana, da se neće u EU, da bi neka nova vlada mogla da sprovodi tu politiku“, zaključio je Tadić.

Koštunica: U EU samo s Kosovom

Premijer Srbije Vojislav Koštunica pozvao je juče parlamentarne stranke da potvrde jedinstvo u političkom stavu da je Kosovo sastavni deo Srbije, ističući da je neophodan i jedinstven stav da Srbija želi u Evropu kao celovita zemlja.

Još jedanput pozivam parlamentarne stranke da u Narodnoj skupštini potvrde jedinstvenu državnu i nacionalnu politiku da je Kosovo Srbija. Ako svi istinski stojimo iza državnog i nacionalnog principa Kosovo je Srbija, onda svi jedinstveno moramo podržati to da Srbija s Kosovom i Metohijom može postati član Evropske unije – rekao je Koštunica u izjavi Tanjugu. – Umesto podele u zemlji oko Evropske unije neophodan je jedinstven stav Srbije da želimo i hoćemo da nastavimo evropske integracije kao celovita zemlja. Uveren sam u to da sve stranke mogu biti zadovoljne i da niko neće biti na gubitku ako zajednički prihvatimo jasan stav da Srbija hoće u Evropsku uniju i da Srbija hoće u Evropsku uniju sa svojom pokrajinom Kosovo i Metohija.

„Ovom zajedničkom politikom mogu biti zadovoljne i stranke koje snažno insistiraju na evropskim integracijama i stranke koje snažno insistiraju na odbrani Kosova. Zato je od najveće važnosti da izbegnemo podele oko Evropske unije i da u ovom trenutku za Srbiju potvrdimo jedinstvenu državnu i nacionalnu politiku, da Srbija u svojoj punoj teritorijalnoj celovitosti sa svojom južnom pokrajinom hoće da nastavi evropske integracije”, ocenio je Koštunica. On je upozorio na to da bi insistiranje po svaku cenu na isključivo partijskim stavovima i narušavanje uspostavljenog nacionalnog jedinstva imalo veliku štetu za Srbiju.

– Zato pozivam sve da sačuvamo i potvrdimo politiku koju Srbija već godinama vodi u odbrani svojih suštinskih interesa i da jasno saopštimo da Srbija ide u Evropsku uniju samo sa svojim Kosovom – naglasio je Koštunica.

PARLAMENTARNA VEĆINA NA ISKUŠENJU

Rezolucija kroji Vladu?

Današnja sednica Skupštine Srbije biće svojevrstan test za vladajuću koaliciju i na neki način mogla bi da opredeli sudbinu Vlade Srbije. Iako u ovom trenutku zakazana kao rutinska sesija, obrt se desio nakon što su radikali izneli zahtev da prva tačka dnevnog reda bude njihov predlog rezolucije, u kojem kategorično stoji da bez Kosova Srbija nema nameru ni da pregovara, a kamoli da postane i formalno član evropske porodice. Predlog rezolucije primljen je na skupštinskoj pisarnici 29. januara, a šef poslaničke grupe DSS–NS-a Miloš Aligrudić juče je i zvanično potvrdio da se narodnjačka koalicija, uz neke sitnije izmene, “stilsko intervenisanje na tekstu“, slaže s predlogom radikala i da je spremna da glasa ne samo da se taj dokument nađe na dnevnom redu već i da ga podrži. Nedugo posle njegove izjave, juče popodne je potvrđeno da su poslaničke grupe SRS-a, DSS–NS-a i SPS-a usaglasile tekst predloga rezolucije Skupštine Srbije o zaštiti teritorijalnog integriteta, u kojoj se Evropska unija poziva da jasno i nedvosmisleno potvrdi celovitost državne teritorije i da povuče odluku o slanju misije na Kosovo i Metohiju.

U konačnom predlogu teksta navodi se da parlament Srbije „poziva EU da jasno i nedvosmisleno potvrdi celovitost državne teritorije Republike Srbije, kao jedini uslov za nastavak pregovora o pridruživanju Srbije EU“. Skupština Srbije, saglasno Povelji UN, Završnom helsinškom aktu, Rezoluciji 1244 SB, Ustavu Srbije i rezolucijama koje je usvojila, najoštrije osuđuje protivpravnu odluku EU o slanju misije Euleks na Kosovo i Metohiju. EU, kako je navedeno u predlogu rezolucije, protivpravnim slanjem misije Euleks pokušava da pruži legitimetet i policijsko-civilnu podršku jednostrano proglašenoj lažnoj državi Kosovo, pa je parlament Srbije poziva da poništi takvu odluku.

– Ta rezolucija u osnovi govori o postupanju države i njenih organa u skladu s Ustavom kada je reč o potpisivanju Sporazuma s EU, koje želimo da se dogodi. Smatramo da Srbija treba da ide procesom evropskih integracija, ali i da EU mora da Srbiju prepozna kao celovitu, jedinstvenu državu, uključujući i Kosovo i Metohiju. Taj stav ni u čemu se ne razlikuje od teksta rezolucije koji je Skupština usvojila pre nekoliko meseci i u potpunosti je u skladu s jedinstvenom državnom politikom i Ustavom Srbije – bio je kategoričan Aligrudić.

On je primetio da „ako ikada ikome smemo da postavimo ikakav uslov, to je jedan mali uslov da oni koji žele s nama da potpišu ugovor o pridruživanju, Srbiju dožive kao jedinstvenu državu“. Na pitanje da li ovakav stav DSS–NS-a o radikalskoj rezoluciji može da ugrozi vladajuću koaliciju, Aligrudić je odgovario: „Što se nas tiče, ne može“.

Nasuprot narodnjacima, Demokratska stranka se kategorički protivi tome da rezolucija o teritorijalnoj zaštiti Srbije, koju predlaže Srpska radikalna stranka, bude stavljena na dnevni red današnje sednice parlamenta. Šefica poslaničke grupe DS-a Nada Kolundžija smatra „da je nedopustivo i nezamislivo da se spoljna politika države vodi mimo Vlade“, ocenjujući da „parlament nije ovlašćen za to“. Ona je podsetila na to da je Vlada formirana na pet principa, od kojih je jedan evropski put Srbije, i da samim tim sve stranke vladajuće koalicije treba po tom pitanju da imaju isti stav.

Po njenim rečima, nedopustivo je da tako važno pitanje na dnevni red postavlja opoziciona stranka, ma koliko velika ona bila, kao i da je nezamislivo „da se o promeni kursa Vlade odluka donosi nekom drugom većinom u parlamentu“. Za informacije o tome da DS razmišlja o referendumu o pristupanju Evropskoj uniji, nasuprot ovakvim rezolucijama, Nada Kolundžija je rekla da su to za sada kalkulacije.

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić kazao je da je o rezoluciji prošle nedelje razgovarao sa zamenikom predsednika SRS-a Tomislavom Nikolićem i da će poslanici SPS-a glasati za to da se ona uvrsti u dnevni red sednice parlamenta. Dačić je ocenio da taj dokument ne znači i „ne“ evropskim integracijama, i dodao da rezolucija „tera EU da na drugi način gleda na Srbiju“. Na pitanje kako bi SPS reagovao kada bi sutra EU ponudila da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Dačić je kazao da bi „samo lud tako nešto ponudio“ u ovom trenutku, pošto se „o članstvu u EU ne može raspravljati dok nam se otima Kosovo i Metohija“.

– Liberalno-demokratska partija neće glasati za to da se predlog rezolucije uvrsti u dnevni red današnje sednice parlamenta – rekao je poslanik te stranke Ivan Andrić.

On smatra da je ta rezolucija nastavak politike srpskog premijera Vojislava Koštunice i da je jedino rešenje u ovoj situaciji – raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Istovremeno, Andrić je podvukao da je ovo poslednji trenutak da DS, braneći javni interes, iskoristi većinu koju ima u vlasti i utiče na to da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.

S. Stanković

G17 plus: Nećemo iz Vlade, možemo na izbore

Potpredsednik G17 plus Tomica Milosavljević izjavio je juče da je „stranka eksperata“ protiv rezolucije koju je predložila Srpska radikalna stranka, i ocenio da bi skupštinska rasprava o tom predlogu bila presedan. G17 plus je protiv rezolucije SRS-a o zaštiti teritorijalnog integriteta Srbije, pošto o njoj nije bilo rasprave na sednici Vlade, niti su obavljene konsultacije šefova poslaničkih grupa u parlamentu. Komentarišući mogućnost raspisivanja referenduma o nastavku procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, Milosavljević je rekao da su se građani Srbije o tome izjasnili na predsedničkim izborima na kojima je ubedljivu većinu dobio kandidat evropske orijentacije. Kako je naveo, G17 neće izlaziti iz Vlade, ali je ujedno i spreman za vanredne parlamentarne izbore, ukoliko ne bude drugog izlaza.

– Dok postoji zajednička volja za ostvarenje svih pet principa na kojima se zasniva koalicioni dogovor, dotle postoji i dovoljno vezivnog tkiva za koaliciju i energije i snage da se obavljaju poslovi u izvršnoj vlasti – rekao je Milosavljević.

Pastor: SVM neće glasati za rezoluciju radikala

Šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije Balint Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara, izjavio je da poslanici te stranke neće glasati za to da predlog rezolucije o zaštiti teritorijalnog integriteta Srbije u odnosima s međunarodnim organizacijama, posebno EU, koju je predložila poslanička grupa radikala, bude uvršćen u dnevni red današnje sednice parlamenta. Pastor je rekao da je do sada Vlada Srbije bila ta koja je predlagala raspravu o Kosovu i Metohiji i da nema razloga da i sada ne bude tako.

DEJAN VUK STANKOVIĆ

Blizu kraj ove vlasti

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio je da je aktuelna Vlada zbog sukoba u koaliciji na samom kraju mandata. On je za naš list kazao da je najvljena podrška DSS-a predloženoj rezoluciji SRS-a kojom s uslovljava nastavak evropskih integracija Srbije dokaz da Vlada „gubi političke razloge postojanja“.

– Predložena rezolucija je u mnogo čemu suprotstavljena stavovima DS-a koja je najveća stranka u Vladi. Ukoliko je DSS bliži stavovima radikala nego partnera iz Vlade, onda je sasvim jasno da su mostovi saradnje u koaliciji veoma krhki i samo je pitanje koliko još mogu izdražti ove dnevnopolitičke udare – ukazao je Stanković.

Podsetio je na to da su ozbiljnija sporenja u vladajućoj koaliciji, odnosno na liniji DS–DSS, počela čarkama oko tajminga za raspisivanje predsedničkih izbora, te da su nastavljena izostankom podrške DSS-a kandidatu DS-a Borisu Tadiću na predsedničkim izborima, a da je taj jaz dodatno produbljen nedavnim mitingom u Beogradu, koji su obeležili neredi.

On je ukazao i na to da će eventualna podrška DSS-a radikalskoj rezoluciji značiti da je u parlamentu formirana nova većina, suprotna onoj koja postoji u Vladi Srbije.

– Mislim da će to biti linija preko koje DS više neće moći da pređe, i linija koja će označiti sam kraj Vlade – ocenio je on.

Po njegovim rečima, međutim, u slučaju da DS i G17 plus izađu iz Vlade, to neće automatski značiti i gubitak vladajuće pozicije za DSS, jer „niko ne sprečava Vojislava Koštunicu da nastavi da vodi manjinsku vladu DSS–NS-a uz podršku radikala i, eventualno, socijalista u parlamentu.

Pored ove, kako je naveo, moguće je i da dođe do formiranja vlade DSS–SRS-a.

– U prvoj opciji, manjinska vlada DSS–NS-a s podrškom SRS-a i možda SPS-a, najverovatnije bi bila oročena na kraći mandat, jer radikalima nije cilj da DSS dominira izvršnom vlašću, ma koliko u potunosti sledi programska opredeljenja SRS-a. U slučaju da dođe do formiranja vlade DSS–SRS-a i još nekih manjih partnera, ta kombinacija može da bude trajnija, ali sumnjam da u toj opciji Koštunica može da zadrži mesto premijera – procenjuje Stanković. On je napomenuo da je oba slučaja veoma sužen manevarski prostor DS-a, koja bi se praktično našao u opoziciji. Iz te pozicije teško može da utiče i na odluku o vanrednim parlamentarnim izborima.

– Manjinska vlada, ili eventualna većinska vlada DSS-a i SRS-a, trajaće onioliko koliko to budu odlučili Koštunica i Nikolić. I DS nema mnogo prostora da to promeni, izuzev kroz permanentan pritisak u javnosti, a ne verujem da će se odlučiti i za vanparlamentarne mehanizme pritiska. – ukazao je Stanković.

B. D. Savić

Poslato 04.03.2008