Slobodan Milosavljević:Ukinućemo premije za mleko

Od kako su počele reforme agrara 2000. godine i usklađivanja sa pravilima koja važe u Evropskoj uniji, poljoprivreda Srbije uglavnom funkcioniše bez posebne strategije, plana, cilja i pravca. Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Slobodan Milosavljević ekskluzivno najavljuje za Biznis da će za mesec dana predstaviti strategiju razvoja poljoprivrede naše zemlje. Osim toga, ministar je najavio i ukidanje premija na mleko. Smatra da time mlekare oštećuju proizvođače, jer smanjuju cenu mleka za iznos premije.

Iako je bilo brojnih tvrdnji da i poljoprivredu treba prepustiti tržištu, ona je ipak suviše slaba da bi bez posebnih priprema mogla da uđe u tržišnu utakmicu. Tako smo došli do toga da smo 2007. godine imali dramatičan pad u poljoprivrednoj proizvodnji od 8,11 odsto. Stočarstvo je na niskim granama, proizvodnja pšenice u istoriji srpskog ratarstva nikada manja, a o biljnoj proizvodnji i da ne govorimo.

Ministar, međutim, najavljuje bolja vremena za srpski agrar i tvrdi da će Srbija u ovoj godini imati dovoljno hrane.

Čime objašnjavate neverovatan pad proizvodnje u poljoprivredi?

- Pad proizvodnje nije slučajan. Ovo što se dešava je iskorak ka kvalitetu. Kvantitativno smanjujemo proizvodnju, ali zato ulažemo mnogo više u kvalitet. Suština je da na kraju izvozimo visokokvalitetne proizvode, na višem stupnju prerade. Time želimo da povećamo izvoz voća, povrća i mesa i mesnih prerađevina. Radimo na tome da povećamo suficit u spoljnoj trgovini koji je prošle godine iznosio 700 miliona dolara. Izvozićemo i dalje, manje količine, ali skuplje proizvode.

Uskoro izvoz za EU

Nedavno je bilo najavljeno da će Srbija dobiti dozvolu za izvoz mleka i mlečnih proizvoda u zemlje Evropske unije. Paraf na dozvolu trebalo je da stavi Evropski komesar za poljoprivredu Kiprijanu, koji je nedavno postao šef diplomatije Kipra. Zbog tehničkih detalja, odloženo je dobijanje izvozne dozvole, a kako je istakao ministar poljoprivrede, nije sigurno da će sve ići glatko, posebno ako se uzme u obzir činjenica da na mesto Kiprijanua dođe predstavnik neke zemlje koja je priznala nezavisnost Kosova i sa kojom Srbija nema diplomatske odnose. Ipak, Milosavljević izražava nadu da ćemo početkom sledećeg meseca već moći da izvozimo mleko.

Kako ćete to uraditi, budući da se već sada zna da će troškovi prolećne setve biti za 40 odsto veći nego prošle godine? Pariteti su nepovoljni, a proizvođači vape za novcem?

- Setva je skuplja u odnosu na prošlu godinu zbog visokih cena energenata na koje ne možemo da utičemo. Ne možemo da utičemo na cenu gasa, nafte, komponente koje ulaze u sastav veštačkog đubriva i tako dalje. Na primer, fosfat je poskupeo za 300 odsto, nafta nikad nije bila skuplja, cena joj je 104 dolara za barel. Što se tiče pariteta, posebno u odnosu veštačko đubrivo za pšenicu, činjenica je da su nepovoljni, ali nismo ih mi ni formirali, već je to uradilo Ministarstvo trgovine sa Direkcijom za robne rezerve.

Kako ćete to izvesti? Da li će Uredba o 100 evra po hektaru biti dovoljna?

- Seljaci objektivno nemaju para i mi smo taj problem predvideli. Rešavaćemo ga na dva načina. Prvi su kratkoročni krediti. Na Vladi smo usvojili uredbu po kojoj smo limitirali cenu kredita na pet odsto na godišnjem nivou, a za dugoročne 2,5 odsto. Iznos za kratkoročne kredite je neograničen, jer će sve poslovne banke davati kredite pod istim uslovima. Ministarstvo će plaćati razliku cene kredita kroz regres. Drugi način je aktiviranje japanske donacije od 3,7 miliona dolara. Ova sredstva smo usmerili ka "Srbijagasu", jer se zna da cenu veštačkog đubriva određuje uglavnom cena gasa. Tim sredstvima će Pančevačka azotara moći da proizvede i Produktnoj berzi ponudi šest do sedam hiljada tona veštačkog đubriva koje će u proseku biti jeftinije za 20 do 50 odsto.

To je ipak mala količina?

- Jagme za ovim proizvodom će sigurno biti. To jeste mala količina, ali nije ni za potcenjivanje.

Ako ste aktivirali japansku donaciju, da li to znači da u budžetu nema dovoljno novca za prolećnu setvu?

- Naravno da ima! Prolećna setva će ove godine biti zasnovana na 2,6 miliona hektara oranica. Prema planu, kukuruz bi trebalo da bude zasejan na 1,3 miliona hektara, jara žita na 160.000 hektara, šećerna repa 80.000 hektara, suncokret na 180.000, soja na 160.000, povrće 290.000, krmno bilje na 260.000, duvan na 10.000 i na 90.000 hektara razne kulture.

Šta se dešava sa agrarnim budžetom, koji je svake godine sve manji?

- Nije tačno da je budžet manji. Čak smo ga i povećali. Za 2007. budžet je bio 26, a sada smo dobili 27 milijardi dinara. Uz sredstva iz NIP-a, za poljoprivredu će ove godine biti potrošeno 29 milijardi dinara. Tako da je vaša tvrdnja da se nisam izborio za veći budžet neosnovana. Slažem se da bi trebalo da bude veći, ali ni ovaj nije za negativnu kritiku.

Na šta će se potrošiti 29 milijardi dinara?

- U okviru Ministarstva poljoprivrede obavili smo preraspodelu sredstava, tako da će u direktne subvencije otići oko 18 milijardi dinara. Redefinisali smo načine korišćenja agrarnog budžeta, jer smo u prethodnom periodu imali mnogo bespovratnih davanja koja su nenamenski korišćena. To znači da su neki kupovali automobile i stanove, umesto što su ulagali u poljoprivredu. Od 334 gazdinstva koja su dobila bespovratna sredstva u 2006. godini, 182 je nenamenski potrošeno. Samo smo želeli da svima pružimo jednake šanse, a ne da kredite delimo članovima nekih partija. Deo sredstava će ići i na direktna davanja poljoprivrednicima. Tako ćemo, na primer, davati i dalje 100 evra po hektaru, 70 evra za umatičenu kravu, 90 evra za bika, 150 evra za kravu prvotelku. Sa druge strane, najverovatnije ćemo ukinuti premije za mleko, jer smatramo da ih mlekare zloupotrebljavaju, jer za taj iznos smanjuju cenu mleka koju plaćaju proizvođačima. Što bih ja štitio mlekaru? Nisam ja ministar industrije!

U Srbiji ima oko 780.000 seoskih domaćinstava, a samo 350.000 registrovanih imaju pravo na subvencije. Šta je sa drugima?

- Pa nije baš tako. To jesu statistički podaci. Egzaktan podatak je da je 360.000 gazdinstava registrovano i da će do kraja godine biti registrovano još barem 50.000. Kad se sve sabere i oduzme, u Srbiji ima oko 500.000 gazdinstava koja se aktivno bave poljoprivredom. To je naša ciljna grupa.

Očigledno je da radite na pravednoj raspodeli sredstava. Kako izgleda kada to radite bez cilja, strategije, plana...?

- Ekskluzivno za Biznis najavljujem da će prva strategija razvoja poljoprivrede Srbije biti zvanično prezentovana 2. aprila, jer smo je konačno završili.

Da li će sve na tome i ostati, kao i sa prethodnim sličnim dokumentom?

- Prethodni dokument nije bio dobar. To sa ovom strategijom nije slučaj, tako da sam apsolutno siguran da će ovaj dokument biti usvojen i na Skupštini. Strategija se neće usvojiti jedino ako Vlada ne opstane. Na to ne mogu da utičem. Ključna novina koju ova strategija precizno definiše je nova metodologija subvencionisanja. Prvi put u istoriji srpske poljoprivrede uvode se direktna davanja poljoprivrednicima. Sa tim smo već počeli, ali ta davanja će se širiti, povećavati i poboljšavati. Samo smo prepisali model od EU.

Dokle se stiglo sa usaglašavanjem pravila sa EU?

- Zbog odlaganja potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, ove godine Srbija je izgubila najmanje 120 miliona evra. Taj luksuz nismo sebi smeli da dozvolimo. Srpska poljoprivreda ne sme da bude uskraćena za evropske fondove. Na terenu utakmice dobijamo, ali gubimo za političkim stolom. Nažalost, dok ne potpišemo taj sporazum, ne možemo da računamo ni na šta!