Dve većine, a Srbija bez vlasti

Nesuglasice u Skupštini Srbije

SUKOB unutar vladajuće koalicije dostigao je tačku posle koje više - nema nazad! U narednim danima, neprolazna kriza vlasti može izroditi konačan pad Vlade, novu parlamentarnu većinu ili vanredne parlamentarne izbore!

Prema našim informacijama, nezvanični kontakti vrhova vladajućih stranaka, ipak nisu potpuno zamrli i ostaje mogućnost da se još jednom postigne prividno primirje koje će skrhanu Vladu da održava „na apartima“ .

U svakom slučaju - pregrupisavanje političke scene definitivno je započelo! Nova razdelna linija između stranaka je odnos Srbije prema EU, ako Brisel ne priznaje teritorijalnu celovitost naše države. Otvorena je i mogućnost da građani na referendumu „preseku“.

Prvo krupno, supštinsko preglasavanje između „partnera“ iz vlasti moglo bi, kako saznaju „Novosti“, da bude već u četvrtak, na sednici Vlade. Ministri DS i G 17 plus utvrdiće da je neprihvatljiva rezolucija parlamenta čija je suština da Srbija hoće u EU samo kao celovita država.

Već u petak u Narodnoj skupštini uslediće odgovor: DSS - NS, SRS i SPS, koji imaju parlamentarnu većinu, izjasniće se za usvajanje tog dokumenta čiji su tekst zajednički usaglasili.

Taj redosled poteza koji vodi u zvaničan krah vladajućeg bloka, praktično je utvrđen u sredu na jednočasovnom zasedanju Skupštine Srbije na kojem je izglasan samo dnevni red, sa prvom tačkom - rezolucijom parlamenta o odnosu Srbije prema EU.

Oliver Dulić, predsednik Skupštine, međutim, nije dozvolio da počne rasprava o rezoluciji dok se Vlada Srbije ne izjasni o tom dokumentu.

Bio je to povod da radikali najave zahtev za Dulićevu smenu, a Tadićeve demokrate zapretile su padom Vlade, ako DSS podrži razrešenje prvog parlamentarca. Premijer Vojislav Koštunica zakazao je za četvrtak sednicu Vlade na kojoj će se, kako saznajemo, ipak, raspravljati o rezoluciji.

Ovo prebacivanje „loptice“ iz parlamenta u Nemanjinu 11 ne može da spreči poslanike da izglasaju rezoluciju, jer Vlada daje samo mišljenje o tom dokumentu. Ne presuđuje. A rezolucija je već prva tačka dnevnog reda skupštinske sednice, i niko ne može da spreči njeno usvajanje. Kao novi kontra odgovor u Narodnoj skupštini, međutim, mogla bio da bude opstrukcija poslanika DS, G 17 plus, LDP i predstavnika manjina, koji bi odlagali trenutak glasanja rezolucije i tako paralisali parlament. Čak i kada rezolucija prođe Skupštinu, demokrate ne planiraju da se drže njenog slova. - Ne obavezuje nas nijedna rezolucija u Skupštini Srbije, osim one koju donese vladajuća većina na osnovu pet principa usvojenih prilikom formiranja Vlade Srbije - izjavio je u sredu potpredsednik DS Dragan Šutanovac.

Koliko je sukob dostigao tačku ključanja i koliko je još u dubokoj magli izlaz iz zamršenog lavirinta vidi se i iz stavova vodećih stranačkih parlamentaraca.

Nada Kolundžija, predsednik poslačke grupe DS, ocenila je da je u sredu, po jednom važnom spoljnopolitičkom pitanju, u Skupštini Srbije stvorena nova i drugačija većina u odnosu na onu koja je formirala Vladu Srbije.

- Ovo je rezolucija poslaničke grupe, i to opozicione, grupe koja je dokazala da u vođenju spoljne politike nanosi ogromnu štetu Srbiji. To ne može da bude dokument na kome će Srbija da utvrđuje svoju spoljnu politiku.

Na direktno pitanje - da li je ovo kraj vladajuće koalicije, Kolundžija je odgovorila:

- DS nema nameru da ruši Vladu i neće biti faktor destabilizacije. Naš je interes da radimo u skladu s programom koji je usvojen. Ne može za jedno važno pitanje da se traži drugačija većina.

Predsednik poslaničkog kluba DSS - NS Miloš Aligrudić odmah je uzvratio da u Skupštini nema nikakve nove parlamentarne većine:

- Postoji samo vladina većina u parlamentu, i to DSS poštuje. Osnovni pricnip za Srbiju je da ne može ići u bilo kakve sporazume sa bilo kim, bez potvrđivanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Aligrudić odbacuje optužbe da DSS koči na putu u Evropu i podseća da je i prethodna i ova Koštuničina vlada učinila mnogo da zemlju približi EU:

- Naravno, da bi se to članstvo ostvarilo mora da bude ispunjen jedan mali, minimalni uslov Srbije - da budemo celoviti kao teritorija, da nam se ne osporava naš deo teritorije. To je bio deo državne i vladine politike do sada. Trenutno je u medijima u toku prljava kampanja koja služi plašenju građana da DSS hoće da otera zemlju u ekonomsku izolaciju, što nema veze s mozgom.

On je poručio da, ako neko želi da promeni državnu politiku, onda to mora glasno i otvoreno da kaže.

- Ovde je pitanje iskrenosti - da neki ljudi jasno kažu da li je u pitanju borba i za Kosovo i za EU, ili u glavama nekih to jedno drugo isključuje.

Za Tomislava Nikolića, zamenika predsednika SRS, kako kaže, sve što se dešava - potpuno je očekivano, ali mu je neshvatljiv DS:

- Onaj ko želi da prenebregne ono što piše u Ustavu, da je Kosovo Srbija, neka promeni Ustav. Jer, onaj ko neće da radi po Ustavu, može da bude krivično gonjen. Prvi put smo se složili oko nečega kad smo pisali Ustav, a to je da je KiM deo Srbije. Pa, tako je i u rezoluciji koju smo doneli pre mesec dana. Jesu li znali za šta glasaju? Glasali su za odbranu KiM. Izdaja je ako pregovarate, potpisujete, usvajate nešto bez Kosova. Hajde, neka neko pokaže deo rezolucije koji je štetan za Srbiju.

Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G 17 plus, ponovila je da bi usvajanje rezolucije koju predlažu radikali vodilo Srbiju u samoizolaciju.

- Oko ove rezolucije pokušava da se stvori nova skupštinska većine. Nastala je neprirodna situacija u kojoj je jedna stranka bliža opozicionoj stranci nego svojim koalicionim partnerima. Mi ćemo, svakako, glasati samo za dokumenta u kojima stoji jasna budućnost Srbije u EU.

* * * * *

PREDSEDNIK I PREMIJER U SREDU RAZMENILI OŠTRU POLEMIKU OKO TUMAČENJA USTAVA

REZOLUCIJA SPORNA ILI OBAVEZUJUĆA

KABINET predsednika Srbije Borisa Tadića ocenio je da u Ustavu jasno piše da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da je jedini cilj predlagača rezolucije blokiranje evropske perspektive Srbije.

„Ustav je stariji od svih rezolucija i obavezujući za sve. Izgleda da oni koji žele tu rezoluciju, u stvari žele da dovedu u pitanje Ustav i relativizuju ga“, rečeno je u kabinetu predsednika Srbije.

Za predloge da se eventualno organizuje referendum na pitanje da li su građani za to da Srbija uđe u EU sa Kosovom ili bez, u Tadićevom kabinetu su istakli da „Srbija ne sme ni implicitno da daje do znanja da prihvata bilo kakvu nezavisnost Kosova, što bi učinila postavljanjem tog referendumskog pitanja“.

- Sve dosadašnje rezolucije parlamenta Srbije donete su na osnovu Ustava i ponovo su potvrđivale suverenitet i teritorijalni integritet Republike, i u izradi tih dokumenata učestvovao je i kabinet predsednika Republike, odgovoreno je iz kabineta premijera Srbije Vojislava Koštunice povodom predloga rezolucije SRS o odnosima Srbije sa EU.

„Razlog za donošenje ovih rezolucija je više nego očigledan. Srbija se suočava s činjenicom da je proglašena jednostrana nezavisnost pokrajine, da su pojedine zemlje protivpravno priznale ovu lažnu državu, i da je EU, kršeći Povelju UN i Rezoluciju 1244, protivpravno poslala misiju Euleks na Kosovo i Metohiju“, kaže se u saopštenju.

Kako je navedeno, u Ustavu Republike Srbije jasno piše da je pokrajina KiM sastavni deo teritorije Srbije, i upravo polazeći od Ustava Srbije, 26. decembra 2007. godine Narodna skupština Srbije usvojila je rezoluciju kojom se potvrđuje suverenitet i teritorijalna celovitost zemlja.

Takođe je i Vlada Srbije, 14. februara 2008. godine, poništavajući odluku o proglašavanju lažne države na teritoriji Srbije, ponovo potvrdila suverenitet i teritorijalni integritet zemlje. Istu ovu odluku donela je Skupština Srbije 18. februara 2008. godine, kada je na osnovu Ustava Srbije potvrđen suverenitet i teritorijalna celovitost Srbije, navedeno je u saopštenju.

* * * * *

DSS PREDLAŽE DA SE GRAĐANI IZJASNE

REFERENDUM KAO SPAS

KOŠTUNIČIN DSS predložio je da se eventualna institucionalna blokada u Srbiji prevaziđe referendumom na kome bi se građani pitali: da li ste da Srbija uđe u EU bez Kosova i Metohije.

- Ako blokada bude trajala više dana mi ćemo izaći s jednim legitimnim predlogom - da se raspiše referendum - najavio je Aligrudić. - Pitanje za građane neće biti žele li u EU ili ne, jer je to nesporno, već žele li u EU bez dela svoje teritorije.

On je predložio i da se definitivno referendumsko pitanje odredi na sastanku svih parlamentarnih stranaka - konsenzusom.

- Slažem se potpuno sa idejom da idemo na referendum - izjavio je Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS. - Ali, nemamo na osnovu čega da postavimo građanima pitanje hoćete li bilo gde bez Kosova, jer nam na to ne daje pravo Ustav.

Šef informativne službe G 17, Nikola Papak izjavio je da građani moraju na referendumu da donesu konačnu odluku o ulasku Srbije u EU, ali da je neprihvatljivo da izjašnjavanje o tome bude nečija stranačka kampanja:

- Danas nije pitanje da li Srbija želi da uđe u EU, nego da li želi da nastavi evropske integracije. Za nas tu nema dileme. Poslednji predsednički izbori bili su svojevrstan referendum o EU i građani su jasno iskazali većinsku podršku nastavku evropskih integracija.

* * * * *

BLOKADA INSTITUCIJA VEĆ VIĐENA

AKTUELNI kolaps državnih institucija je repriza duboke krize vlasti koja se odvijala pre mesec dana. Podsećamo na hronologiju tih događaja:

4. februar - Dan posle Tadićeve pobede na izborima, EU donela odluku o slanju bespravne misije na KiM i zakazala za 7. februar potpisivanje političkog sporazuma sa Srbijom.

5. februar - DSS, NS, SRS i SPS traže da parlament odbije potpisivanje sporazuma sa EU zbog bespravnog slanja misije. DS i G 17 insistiraju da se na Vladi odobri potpisivanje sporazuma sa Briselom.

6. februar - Dulić odbija da zakaže sednicu parlamenta, Koštunica odbija da zakaže sednicu Vlade.

7. februar - Brisel odlaže ponudu sporazuma Srbiji. Vlada održava telefonsku sednicu samo o privatizaciji RTB „Bor“.

8. februar - Najavljuje se trojni susret Tadića, Koštunice i Dinkića.

11. februar - Pod neposrednom pretnjom jednostranog proglašenja Kosova, Tadić, Koštunica i Dulić odlučuju da se nastavi jedinstvena politika Vlade za KiM, a da se sporazum sa EU skloni sa dnevnog reda.

* * * * *

GLASANJE JOŠ U MAGLI

IAKO je vladajuća većina prestala normalno da funkcioniše, vanredni parlamentarni izbori se još ne naziru kao neminovno ishodište sadašnje krize.

- Institucije treba da funkcionišu, smatramo da su čak i lokalni izbori preuranjeni, kao što su bili i predsednički. Ne mislimo da bi parlamentarni izbori za Srbiju bili dobri - smatra Aligrudić.

Suzana Grubješić, pak, smatra da je, ukoliko se blokada ne razreši, najbolje da građani na izborima daju odgovor na ova pitanja.

Čedomir Jovanović, lider LDP ocenio je da ni DS, ni DSS, ne doživljavaju izbore kao rešenje i pokušaće da prevaziđu ili ignorišu aktuelni problem.

* * * * *

ANALITIČARI O MOGUĆEM RASPLETU KRIZE VLADE

KLIZIMO KA IZBORIMA

MALI je prostor za neki dugoročni dogovor u vladajućoj koaliciji i izvesno je da ćemo kad-tad, pre ili kasnije, ići na izbore. Uz ovaj zajednički stav, sagovornici „Novosti“ ne isključuju mogućnost da će doći do prekomponovanja skupštinske većine.

S obzirom na okolnosti i prirodu stvari najbolje rešenje, mada ne i najverovatnije, za analitičara Dejana Vuka Stankovića su - izbori:

- Došlo je do fundamentalnih neslaganja, kako u pogledu ciljeva koje Vlada treba da ispuni, tako i u pogledu nekih konkretnih poteza koje treba preduzeti da bi se ti ciljevi ostvarili. Bez obzira na sve moguće vratolomije kojima je naša vlast sklona, dva suprotstavljena stava teško da mogu biti usaglašena.

Prema rečima Zorana Stojiljkovića, profesora FPN, za interese građana Srbije najbolje bi bilo da se dođe do nekakvog kompromisa na nivou Vlade.

- Mi smo, međutim, u stanju agonije i neverovatno je da se takva situacija može održati duže od nekoliko meseci, tako da je najbolje da se sve završi izborima koji naprosto moraju doći posle pokrajinskih i lokalnih. Ti izbori će biti lakmus-papir za parlamentarne koji nam predstoje.

Mada veruje da nas novi izbori čekaju, Vinko Đurić, direktor agencije „Ipres“, smatra da bi u ovakvoj situaciji bilo najbolje prekomponovanje parlamenta gde bi se na istoj strani našle SRS, SPS i DSS:

- Ako insistiramo i ako se borimo za Kosovo, onda bismo sa ovom novom parlamentarnom većinom pokazali veću odlučnost. To bi bilo bolje, a ne da se za svaku značajniju odluku preganjamo i natežemo. (I. L.)