Mekejnova podrška projektu „velike Albanije“

Republikanskog kandidata za predsednika SAD Džona Mekejna još krajem devedesetih korumpirali su ljudi koji se bore za tzv. veliku Albaniju. Govoreći na TV tokom prvog meseca agresije na SRJ, terao je Klintona i NATO da bombarduju beogradske mostove i ubiju civilno stanovništvo koje ih je čuvalo samo sopstvenim telima. Mekejn je, takođe, bio taj koji je pokušao i nije uspeo da progura kroz američki Senat rezoluciju koja bi ovlastila Klintona da upotrebi kopnene trupe protiv Srbije.

OBAMA VODI U UKUPNOM SKORU

Od četiri predizbora održana u utorak, Obama je pobedio samo u Vermontu. Klintonova je u Teksasu pobedila sa 51 prema 48 odsto glasova, u Ohaju sa 54 prema 44 odsto, a u Rod Ajlendu sa 58 prema 40 odsto glasova. U Vermontu je Obama dobio 60 odsto, a Klintonova 38 odsto glasova birača. U Teksasu su pored klasičnih predizbora demokrate održali i tzv. biračke skupove, gde se odlučuje o 1/3 od 193 delegata i gde vodi Obama.

Zbog tesnih pobeda i razmerne podele delegata, Obama je i dalje zadržao vođstvo po broju delegata za konvenciju sa 1.451 delegatom, prema 1.365 za Klintonovu.

Republikanac Džon Mekejn ubedljivo je pobedio u sve četiri države i praktično obezbedio republikansku nominaciju.

MEKEJN: SVETLA BUDUĆNOST

Glavni predsednički kandidat Republikanske stranke, senator Džon Mekejn je među prvima žureći da pozdravi „proglašenje nezavisnosti Kosova“, izjavio:

-Deklaracija o nezavisnosti nije samo za Kosovo, nego i za ceo Balkan, krupan korak iz devedesetih godina u 21. vek. Pred narodom Kosova je svetla budućnost, a SAD i ostatak međunarodne zajednice mogu mu brzim priznavanjem nezavisnosti samo pomoći da učvrsti svoje tekovine - naglašava se u Mekejnovoj izjavi.

OBAMA ZA MIR I STABILNOST NA KOSOVU I METOHIJI

U odgovoru na pismo predsednice Srpskog kongresa ujedinjenja Mirjane Samardžije, kandidat za nominaciju Demokratske partije na predsedničkim izborima u SAD, Barak Obama, ističe:

Draga gospođo Samardžija,

Hvala Vam puno na pismu od 28. februara. Delim Vašu zabrinutost vezano za situaciju na Balkanu i, naročito vezano za potrebu da se zaštite prava manjina u tom regionu. Iz tog razloga, neposredno po objavi nezavisnosti Kosova, izdao sam saopštenje u kome se insistira da svi građani Kosova, bez obzira na etničku pripadnost, moraju biti u mogućnosti da žive u slobodnom, tolerantnom i naprednom društvu gde su prava manjina i religijski objekti potpuno zaštićeni. Takođe, u svojoj izjavi sam istakao da su Srbija i njen narod teško propatili tokom poslednje dve decenije i da Srbi zaslužuju mirniju, napredniju i budućnost ispunjenu nadom. Čvrsto podržavam cilj pune integracije Srbije u demokratski Zapad, uključujući članstvo u evro-atlantske institucije kao što je Evropska unija.

Što se tiče Kosova, SAD imaju trajnu odgovornost da ohrabre sve strane da traže mirno rešenje preostalih nesuglasica. U skladu sa tom odgovornošću ja podržavam i pomoći ću na svaki mogući način dijalog među stranama na Kosovu zato što verujem da mir i stabilnost mogu da istinski budu osigurani rešenjima koja su prihvatljiva za sve strane. Čak i dok se ne nađe zajednički dogovor, prava manjina i potreba da se zaštite istorijski i religijski objekti na koje upućujete su - neprikosnoveni.

U odgovoru na Vaše pitanje vezano za Dejtonski sporazum mogu da Vas uverim da ću kao predsednik nastaviti podršku američke vlade Dejtonskom sporazumu, a naročito za njegove odredbe koje se tiču prava i obaveza dva entiteta u Bosni i Hercegovini. Isto tako, nastaviću da podržavam garancije Erdutskog sporazuma i jasno ću staviti do znanja da od svih strana, uključujući i Hrvatsku, očekujem da poštuju svoje obaveze.

Dozvolite mi da izrazim svoje čvrsto uverenje da je Srbija sastavni deo moderne Evrope. Ona pripada zapadnim institucijama kao što je Evropska unija, koja će pomoći uspostavljanju stabilnosti i napretka kakav srpski narod zaslužuje.

KLINTONOVA: NEZAVISNO KOSOVO - ISTORIJSKI KORAK

Odmah posle nezakonitog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Hilari Klinton pozvala sve zemlje da se pridruže Americi i Evropskoj uniji u „brzom priznavanju nezavisnosti Kosova“.

Klintonova je na svom sajtu ocenila da je „današnje proglašenje nezavisnosti Kosova istorijski korak koji će omogućiti narodu Kosova da konačno živi u sopstvenoj demokratskoj državi“, kao i da će „to omogućiti Kosovu i Srbiji da konačno ostave za sobom teško istorijsko poglavlje i krenu napred“.

„U priznavanju nezavisnog Kosova, želim da naglasim izuzetan značaj koji pridajem potpunom poštovanju prava svih manjina na Kosovu, naročito Srba, kao i očuvanju srpskog kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu. Međunarodna zajednica u tom pogledu treba da ima čvrst stav“, istakla je supruga bivšeg američkog predsednika Bila Klintona.

Ona je rekla da se sada kao izazovi postavljaju „izgradnja nezavisnog Kosova“ i „podrška demokratskoj Srbiji u integrisanoj Evropi“.

Edvard Zer iz lista Vašington vikli, jedan od onih koji ukazuju na Mekejnovu trajnu „slabost“ prema novcu i korupciji, sada, povodom mogućnosti da „vijetnamski heroj“ dospe na čelo Bele kuće, upozorava američku javnost rečima:“Čovek koji želi da bude predsednik SAD ne može da se druži sa poznatim kriminalcima“. Zer, pri tom, naravno, poteže argumente, navodeći članak od 17. januara 1995. iz lista Arizona Ripablik, u kome se, pored ostalog, kaže: „Oko 300 gostiju se pojavilo u subotu uveče da proslavi devedeseti rođendan Džozefa ‘Džo Banane’ Bonano, penzionisanog šefa njujorške kriminalne familije Bonano. Džon Mekejn, republikanac iz Arizone, i guverner Fajf Simington su poslali svoje pozdrave telegramom“.

Opisujući ga kao čoveka bez skrupula, Evdard Zer je to ovako objasnio: „On je šutnuo svoju prvu ženu nakon što je postala invalid u saobraćajnoj nesreći. Iako je ova žena neumorno radila na tome da on bude oslobođen iz zarobljeništva, on nije oklevao da je izda sa drugom ženom kada je zatekao obogaljenu po povratku kući...“ i - oženio se bogatašicom.

Vešto manipulišući Mekejnovom motivacijom za bogatstvom i moći, kao i činjenicom da je pri tom bez ikakvih skrupula i ne bira sredstva, „velikoalbanski“ lobisti su ga, koristeći kao sredstvo krvave narko-dolare, uzeli pod svoje. To je postalo vidljivo u vreme nominacije za predsednika SAD 2000. godine. Naime, u američkim medijima (AP Photo/Stephan Savoia) objavljena je fotografija na kojoj piše da Mekejn priča na „prokosovskom, pro-Mekejn skupu“ preko puta svog hotela u NJujorku, u petak ujutru, 11. februara 2000. godine. Mekejn je u NJujork došao na jedan dan da prisustvuje skupu za prikupljanje finansija i da razgovara sa novinarima pre nego što se vrati u Južnu Karolinu u petak uveče. „Ali ko je čovek sa desne strane, sa šarenim OVK šalom i široko otvorenim velikim ustima? Natpis ispod fotografije ništa ne spominje u vezi s njim, ali za svakoga ko zna išta o etničkoj politici NJujorka i albanskom lobiju u SAD, ovo lice je veoma dobro poznato: to nije niko drugi nego bivši republikanski kongresmen Džo Diogardi, lider Albansko-američke građanske lige (AACL) - grupe koja ne samo da se zalaže za tzv. veliku Albaniju, već je aktivno predstavljala terorističku OVK u Americi“.

Džo Diogardi je bivši američki senator albansko-italijanskog porekla. Svoju političku karijeru započeo je 1984. godine u Kongresu SAD. Već 1986. godine je zajedno sa Bobom Dolom, tada senatorom iz Kanzasa, spremio rezoluciju pred Senatom o navodnom ugnjetavanju kosmetskih Albanaca. Ta rezolucija tada nije prošla. Kampanja Albansko-američke građanske lige za „nezavisno, odnosno albansko Kosovo“ prema Senatu, Kongresu i administraciji SAD bila je konstantna i završila se uspešno pošto su SAD priznale „nezavisno Kosovo“. Međutim, Albansko-američka građanska liga (AACL) i Diogardi tu neće stati, jer Diogardi je potpuni ekstremista i ide korak dalje, zalaže se za „veliku Albaniju“. Posetioci veb-sajta AACL suočavaju se sa mapom ovog albanskog carstva, koja, kako je to rekao Dag Bandu sa Kejto instituta u svom svedočenju ispred Kongresa, ilustruje „agendu koja oduzima dah“, koja uključuje „Albaniju, Kosovo, zapadnu Makedoniju (zajedno sa njenom prestonicom, Skopljem), jugoistočnu Crnu Goru (sa Podgoricom), severnu Grčku i južnu Srbiju (severno od Kosova)“.

Diogardi je svojevremeno izjavio: „Nesreća je da je loše vođena evropska politika, preterano i nepravedno pod uticajem Rusije i Grčke početkom dvadesetog veka za rezultat imala odvajanje albanske nacije, tako da više od polovine Albanaca na Balkanu živi van države Albanije u neprijateljskim slovenskim režimima, naročito Srbiji i Makedoniji...“.

Albanski ekstremisti u SAD, kakav je Digardi, snagom narko-dolara i podmićivanjem ljudi iz establišmenta SAD, uspeli su da izazovu agresiju na SRJ 1999. godine i da SAD priznaju „nezavisno Kosovo“. Ben Vorks, vijetnamski veteran i politički analitičar i komentator za Si-Bi-Es radio i Foks vesti, sa bazom u NJujorku, dugo je istraživao ovo pitanje i zaključio da su Albanci u osnovi kupili ovaj rat protiv Srbije, sa kombinacijom novca od droge i legalnih i nezakonitih priloga za kampanju. Ali to nije kraj. Diogardi i njemu slični žele „veliku Albaniju“ i neće se smiriti dok to ne postignu. Beograd, Podgorica, Skoplje i Atina su za njih neprijatelji! Oni žele da uvuku SAD u još jedan balkanski rat, da „završe posao“, potpuno raskomadaju ostatke Jugoslavije i Grčku - koristeći SAD i NATO i kao svoj mač i kao svoj štit.

Autor:

Svetlana Nikolić