Novak uz tenisere

Niš – Za Nišliju Novaka Radulovića (57) u najkraćem se može reći – kompozitor, gitarista, učitelj gitare, izdavač. Prošlo je više od 35 godina od kada su muzika i ljubav prema gitari odvukli Novaka u svet umetnosti. Da se uspeh ceni, potvrđuje veliko svetsko priznanje, koje je ovih dana stiglo na adresu Novaka Radulovića – svrstan je među 50.000 najpoznatijih ljudi u svetu. U najnovijoj srebrnoj Markusovoj publikaciji „Ko je ko u svetu“ (The Marquis Who’ s Who in The World), koja se izdaje u Americi svake druge godine, Novak Radulović dobio je za svoj stvaralački rad posebno mesto. A, uz tenisere Anu Ivanović, Jelenu Janković i Novaka Đokovića, jedini je Srbin u srebrnom izdanju publikacije.

– Bilo je to za mene veliko i prijatno iznenađenje, jer me je još 1995. nominovao Mario Kinel, Istranin italijanskog porekla. Nažalost, bilo je to vreme sankcija i drugih burnih događaja na ovim našim prostorima. Ipak, nominacija nije zaboravljena, aktivirana je i priznanje je stiglo – kaže za „Politiku“ Novak Radulović.

Iz Amerike su Novaku Raduloviću u Niš stigli veliko srebrno izdanje publikacije (više od 3.000 stranica), sertifikat u ramu od mahagonija i kristalni globus-dijamant. Na naslovnoj strani knjige i na kristalnom globusu izgravirani su njegovo ime i prezime.

– Ozbiljno se muzikom i komponovanjem bavim od sedamdesetih godina. Pre toga, svirao sam klasičnu gitaru, koju sam usavršio kod prof. Nade Kondić u Beogradu. Kasnije, svirajući transkripcije kompozitora renesanse i baroka, pisane za lautu, muzika me je odvela u Split, gde sam kod profesora Marija Peručića usavršio gitaru i lautu. Već 1974. jednu moju kompoziciju šlagerskog tipa objavila je izdavačka kuća „Kinel mjuzik“ u Zagrebu. Brzo potom, 1976, prvi put sam učestvovao na jednom zvaničnom muzičkom festivalu dečjih pesama, kao kompozitor. Moja kompozicija pod nazivom „Jesen“ sa festivala „Majska pesma“ odmah je štampana u jedinom u to vreme udžbeniku za metodiku nastave u muzici. Paralelno sam svirao klasičnu gitaru: muzičku školu završio sam u Pančevu i počeo da podučavam mlađe. Vodio sam školu klasične gitare u Pionirskom gradu u Beogradu, a u istoj takvoj sam i danas u Dečjem centru u Nišu – priča niški kompozitor.

Novak Radulović učestvovao je na više od 200 festivala svih žanrova muzike u zemlji i inostranstvu. Mnogo je nagrada i priznanja, pohvala i, svakako, kompozicija. Neke su posebno drage, kaže Novak:

– Samo tri dana pre izbijanja prvih ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini, u Sarajevu sam osvojio prvu nagradu na festivalu „Mali šlager sezone“, na kojem su učestvovali i Esad Arnautalić, Arsen Dedić i Zdenko Runjić. Slično je bilo 1993. u Skoplju, gde sam pobedio na festivalu „Zlatno slavujče“, a već sutradan se Makedonija odvojila od Jugoslavije. Mnogo je priznanja i nagrada bilo u Italiji, Bugarskoj i drugim zemljama van SFRJ.

Vitrine u stanu Radulovića pune su „zlatnih srca“, „zlatnih nota“, „zlatnih tamburica“, plaketa i pohvala. Stvarajući kompozicije za klasičnu gitaru, zabavne melodije, šansone i, ponajviše, kompozicije za decu, Novak se ogledao u svim muzičkim žanrovima. I, u svakoj oblasti bio među najuspešnijima. Nije ni čudo što je ovaj Nišlija svrstan među najznačajnija i najpoznatija svetska imena.

Toma Todorović

[objavljeno: 07/03/2008]