Više cene hrane utiču na inflaciju

Sa uvećanim cenama gasa uslediće ubrzo i veće cene daljinskog grejanja, a onda i pomeranje cena u industriji. Pijaca je već poskupela, a cene će skočiti još više, jer su troškovi setve porasli za najmanje 30 odsto. Koliko bi mogao da iznosi zbir svih ovih poskupljenja, ekonomisti se za sada suzdržavaju da prognoziraju. Ali upozorenja se mogu čuti sa svih strana.

U optimističkoj varijanti, ekonomski analitičari kažu da će biti uspeh ako ovu godinu završimo sa stopom iz prošle godine: 10-11 odsto. Iako je taj nivo za oko 40 odsto iznad projektovane stope zacrtanih ciljeva ekonomske politike, to predstavlja optimizam, jer realni pokazatelji kažu da i uz sve napore Narodne banke Srbije krivulja inflacije ide iznad 13 odsto. Na međugodišnjem nivou - februar ove prema februaru prošle godine - stopa inflacije je već 11,3 odsto.

Hrana je u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za proteklih godinu dana poskupela 20,5 odsto, duplo više od ukupnog rasta cena na malo. Ako takvu strukturu bude imala i ovogodišnja inflacija, a sve ukazuje na to da hoće, ovo će po standard ionako osiromašenog stanovništva biti jedna od najtežih tranzicionih godina.

- Rast cena poljoprivrednih proizvoda trend je i u svetu i kod nas. Poskupljenja su u Srbiji izraženija jer je tržište manje i štiti se proizvodnja. Ne vidim zašto je gorivo u Srbiji skuplje u poređenju sa okruženjem. Razlog su prevelike dažbine i monopol. Pitanje je da li uopšte treba gorivo da bude toliko opterećeno akcizama. Sigurno je da postoji uticaj državnog, a isto tako mislim da nam ruski monopol u energetici neće doneti dobro - kaže Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

Istraživanja većine instituta pokazuju izuzetan rast inflacionih očekivanja u privredi. Saša Đogović, analitičar Instituta za tržišna istraživanja, kaže da je jedan od ključnih razloga eskalacija političke krize u Srbiji.

- Privrednici su dvocifrenu inflaciju već ukalkulisali u svojim poslovnim planovima za 2008. Sa eskalacijom političke krize uzdrmana je ukupna makroekonomska stabilnost, ali Narodna banka Srbije ima mehanizme da ipak zadrži stvari pod kontrolom. To znači, naravno, pribegavanje oštrijim restrikcijama u monetarnoj politici, a što će se kao bumerang odraziti na pogoršanje ukupne likvidnosti privrede - navodi Saša Đogović, analitičar Instituta za tržišna istraživanja.

U uslovima pojačane političke nestabilnosti, kako najavljuje Radovan Jelašić, guverner NBS, centralna banka će se boriti da održi stabilnost cena. On ocenjuje da će godišnju inflaciju biti jako teško zadržati u zadatim okvirima. Centralna banka od početka godine već je dva puta posegla za povećanjem referentne kamatne stope. Ukoliko one ne budu dale efekta, iz NBS kažu da će biti primorani na dodatne mere supervizije i eventualno povećanje obavezne rezerve.

Ali u obezbeđivanju stabilnosti cena NBS ne može da bude sama i, kako ističe guverner Radovan Jelašić, ostali glavni činioci, koji treba da održavaju makroekonomsku stabilnost, nisu preduzeli nikakve konkretne korake da ublaže uticaj dodatnih spoljnih i unutrašnjih rizika.

Vlada, po njegovim rečima, mora takođe da preduzme nepopularne mere u pogledu fiskalne politike. A to se za sada ne dešava. Potrošnja ne da nije smanjena već je Vlada Srbije cenovnim turbulencijama dala doprinos tako što je povećala sve akcize i istovremeno smanjila subvencije poljoprivredi.

Teme: Inflacija, Pokupljenja

Lokacija: Srbija

Ličnosti: Radovan Jelašić, Saša Đogović, Aleksandar Stevanović

Institucije: Centar za slobodno tržište, Zavod za statistiku Srbije, Narodna banka Srbije, Institut za tržišna istraživanja

Kompanije: Zavod za statistiku Srbije