Kravata pre štikle

Žene su i dalje na korak iza "jačeg" pola

SRBIJOM korača više žena nego muškaraca (čak 200.000), ali su i dalje na korak iza "jačeg" pola. Na sva usta i svakom ćošku govori se o "eri feministkinja", poplavi "ženskih zanimanja", jačanju "ženskog pisma", ali istraživanja pokazuju da se "suknje" ređe viđaju na tržištu rada, da su slabije plaćene, lošijeg obrazovanja, ekonomski zavisnije... Iza zatvorenih vrata svaka druga žena zaplače zbog uvrede, svaka treća zaradi bar jednu modricu, a svaka četvrta živi u neprestanom strahu i sramoti.

U Ministarstvu rada i socijalne politike tvrde da je položaj žena u Srbiji poboljšan u odnosu na protekle godine. istovremeno, potrebno je još mnogo toga učiniti. Borba za ravnopravnost polova prvi put je našla svoje mesto u Ustavu Srbije. u pripremi je Zakon o ravnopravnosti polova, formirana su tela pri Vladi i Skupštini koja će se ozbiljno pozabaviti ovom problematikom, a upravo je i završena Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i predata na reviziju svim ministrima.

- Izvesno je da je položaj žena poboljšan u odnosu na proteklo vreme, ali je i dalje daleko od zadovoljavajućeg i nije adekvatan vremenu u kojem živimo - smatra Snežana Lakičević-Stojačić, državni sekretar za rad i predsednik Saveta za ravnopravnost polova u Vladi Republike Srbije. - I, mada se sasvim javno priznaje da upravo žene rade najvažniji posao na svetu, a to je vaspitanje dece odnosno budućih naraštaja, istovremeno se smatra da za druge, po toj logici manje važne stvari, nisu dovoljno dobre. Zato danas imamo malo žena na pozicijama moći, u finansijama.

Zato, smatra naša sagovornica, sa reformom treba krenuti od vrha. Političko odlučivanje jedna je od polaznih tačaka.

- Neophodno je zakonom odrediti broj kandidatkinja na izbornim listama i u skupštinama jer je očigledno da je besmisleno da se i dalje oslanjamo samo na savest - zaključuje naša sagovornica. - Pošto žene čine više od 50 odsto biračkog tela, razumno je da budu srazmerno zastupljene i u predstavničkim telima. Za početak je predviđeno njihovo učešće od 30 odsto, a kasnije bi dostizalo 40 odsto, što spada u standarde Evropske unije.

I dok u svetu žene vode uticajne administracije, pa čak i u islamskim zemljama, kod nas je malo žena na liderskim položajima. Nakon izbora 2000. godine u Narodnoj skupštini je bilo 12,4 odsto žena među poslanicima, dve su bile potpredsednice Skupštine, a jedna (Nataša Mićić) je bila i v. d. predsednika Republike. U skupštinama opština i gradova svega je sedam odsto žena učestvovalo u političkom odlučivanju. Na izborima 2007. godine žene su u predstavničkim telima zauzimale 20,4 odsto stolica.

Sasvim je jasno da je potrebno mnogo napora da se preokrenu prevaziđeni trendovi po kojima je na tržištu rada zaposleno 44 odsto žena, a na biroima čine više od polovine neregrutovane radne snage. Kada počinje prvo razdvajanje na muške i ženske vrednosti?

Nema sumnje da obrazovanje ima znatnog udela. U osnovnoj školi, pa čak i srednjoj, nema bitnih razlika u zastupljenosti đaka, uspešnosti, pohađanju sekcija, ali ima primedbi na nastavne programe koji tradicionalnoo određuju uloge prema polu. Do prvog razdora dolazi na studijama, pa tako, i pored podjednakog broja brucoša, postiplomska predavanja slušaju mahom muškarci. Bilans: među magistrima je samo 32 odsto žena, a iza titule doktora nauka tek svako treće ime je žensko. Ni SANU se ne može pohvaliti brojem akademika koji nose suknju jer ih je samo šest odsto, i još, ovom najintelektualnijom institucijom u državi, nikada nije predsedavala nijedna žena!

ZANIMANJA

PODELA na muška i ženska zanimanja ukorenjena je decenijama. Tako u feminizirane poslove spadaju vaspitači, nastavnici, medicinske sestre... Za jači pol su rezervisana mašinska i tehnička zanimanja, politika, finansije, preduzetništvo...

SINDIKATI

PREDSTAVNICE dve reprezentativne sindikalne centrale - SSS i UGS "Nezavisnost" uputile su u petak zajednički proglas povodom 8. marta, u kojem traže pravo na dostojan rad i dostojan život i poručuju: - Stop diskriminaciji i stop radu na crno! (D. Č.)

LINGVISTA VLADA ĐUKANOVIĆ RAZJAŠNJAVA ČESTU DILEMU

SVE MOŽE U ŽENSKOM RODU

DILEMU da li je je žena borkinja ili borac, psihološkinja ili psiholog, za "Novosti" pokušava da razreši lingvista Vlada Đukanović.

- Svi koji se protive širenju upotrebe tih naziva zaboravljaju da se jezik i dalje stvara i menja. Tako je nastala i potreba da se za neka "muška" zanimanja nađu imenice u ženskom rodu, pa je sasvim logično da danas imamo kamermanku, autorku, lekarku... Ima, doduše, naziva koji zvuče rogobatno poput borkinje, psihološkinje, vatrogaskinje, piskinje... ali su oni u malom udelu u odnosu na ukupan broj zanimanja. Zato bi bilo nepravedno da se ukinu ženske imenice za zanimanja zbog nekoliko tvorbenih izuzetaka kojih u srpskom jeziku ionako ima milion. Uostalom, i upotreba ovih reči je stvar navike, pa će i one vremenom postati sasvim uobučajene.

KULTUROLOG ZORICA TOMIĆ O PASIVNOM POLOŽAJU I PODREĐENOJ ULOZI ŽENE U SAVREMENOM DRUŠTVU

OTKUD BAŠ EROTIKA U PRVOM PLANU

MADA se sve više govori o emancipaciji nežnijeg pola, u medijima i celokupnoj javnosti se i dalje neguju stereotipi. Domaćin je gazda i sjajan ekonom, dok je domaćica ona koja nosi kecelju, ustaje pre svih i brine samo o mužu i deci. Časopisi za savremenu ženu obiluju sadržajima, tipa: kako osvojiti pa zadržati svog muškarca, kako imati sajnu kosu i što manje kilograma, i, na kraju - kako preboleti raskid.

- Upravo je takav sadržaj paradoks savremene medijske kulture. Žene su u tim časopisima samo kolateralna šteta - objašnjava Zorica Tomić, kulturolog. - U njima se ženi savetuje kako da zadrži svoju tradicionalnu poziciju pasivnog objekta ili kako da bude opasna i kastrirajuća neman, zavodnica... Žena je uglavnom predstavljena kao predmet razmene i u prvi plan se ističu njeni erotski kvaliteti.

Mediji se, kako smatra Tomićeva, bave univerzalnim pitanjem "kako?" Oni demistifikuju i totalno razotkrivaju uloge, a ne nude nove. Razvlašćuju brak i ozvaničavaju kojekakve zajednice, ruše se porodični autoriteti i nude modeli odsutnog roditelja.

- Ženama je u Srbiji veoma teško - nastavlja Tomićeva. - Pred njom su nemogući zahtevi. S jedne strane kako da se ostvari u karijeri i da dobro zarađuje, a sa druge, kako da bude dobra majka, udata... Mnoge se stoga nalaze u procepu.