Umesili "petice"

BRAŠNO koje se prodaje u našem gradu je ekstra kvaliteta- pokazalo je prvo ispitivanje ove namirnice Pokreta za zaštitu potrošača. Od 15 ispitanih uzoraka brašna tip 400 i tip 500 različitih proizvođača u brojnim prodajnim objetima, 11 je u zoni ekstra kvaliteta, a "peticu" su dobila preostala četiri uzorka. Manje ocene za ispitane uzorke brašna nije ni bilo.

Prema rečima Zlatice Marković, predsednika komisije, ispitivanje organoleptičkih svojstava pokazalo je da brašno imalo adekvatan miris i ukus i da nisu pronađene nikakve strane primese.

- Kako smo i očekivali, brašno je izuzetnog kvaliteta jer smo prošle godine imali vrlo kvalitetan rod pšenice - kaže Markovićeva. - Brašna su izuzetno suva, koncentracija vlage je u dozvoljenim okvirima, što omogućava dugo držanje u prodavnicama. Stepen kiselosti je ,takođe, u granicama i pokazuje da je hleb svež. Jedina zamerka je što su brašna izuzetno bela, pa je i hleb zbog toga svetlije boje.

Kako ističe Zlatica Marković, proizvođači bi trebalo više da koriste brašna tip 600 i 650, koje je tamnije. Tako bi bolje bile iskorišćene sirovine, jer je veća moć upijanja vode, pa bi i hleb bio gušći. Tamnije vrste vekni su nutritivno vrednije.

- Cene u maloprodaji znatno su više nego u veleprodaji, a razlika kada su u pitanju mala pakovanja i rinfuz je prevelika - kaže Marković. - Neki proizvođači već su najavili poskupljenje hleba. Mislim da za to nema realnih razloga. Imamo izuzetno kvalitetno brašno u koje pekari nemaju potrebe da stavljaju jako skupe aditive. U nekim prodajnim objektima proizvođači hleba mnogo više daju trgovcima nego što njima ostane od čiste zarade. To se uvek odrazi na primarnu proizvodnju. Država mora sve da učini da se poveća proizvodnja, da ne bi u suprotnom došlo do povećanja uvoza.

Najbolje ocene za kvalitet, bez ijedne primedbe stručne komisije, dobili su uzorci brašna "Stari Mlinar" i "Kikindski mlin".

POSKUPLJENJA

RAZLIKA među maloprodajnim cenama istih tipova brašna je čak 30 odsto - istakao je Petar Bogosavljević, presednik Pokreta potrošača. To ni jedan ekonomski stručnjak ne bi nazvao fer konkurencijom. Privatni pekari u Subotici i "Fidelinka" dogovorili su se o podizanju cene hleba. U Beogradu, gde bi prvo trebalo da poskupi jer smo udaljeni kilometrima, nismo našli ni jedan beli hleb skuplji od 33 dinara. Znači da pravi ekonomski razlozi za povećanje cena - ne postoji.