Premijerov gambit

Vojislav Koštunica je juče povukao potez koji se, u svim spekulacijama o načinima izlaska vladajuće koalicije iz krize u koju je opet zapala, najmanje očekivao. U ponedeljak će tražiti od svojih ministara da formulišu predlog šefu države za raspuštanje Narodne skupštine. Tim činom predsednika Srbije prestaće mandat aktuelnoj vladi, drugoj pod Koštuničinim vođstvom, koja je posle puna tri meseca pregovaranja, formirana 15. maja prošle godine.

Ovo je najmanje očekivan potez zato što je politička čaršija u Beogradu bila maltene jedinstvena u proceni da premijer želi da izbegne izbore bar do jeseni. Po jednima, on je to hteo zbog niskog rejtinga njegove Demokratske stranke Srbije, a po drugima, zbog toga što nije želeo da bilo čime oteža položaj u kom se država nalazi zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Isti izvori, međutim, smatraju da je rejting DSS-a skočio posle 17. februara, kada je proglašena nezavisnost Kosova.

Koštunica je, dakle, predložio jedino rešenje koje omogućava da se vanredni parlamentarni izbori maksimalno ubrzaju i poklope sa lokalnim i pokrajinskim izborima, koji su već raspisani za 11. maj.

Ako njegovi koalicioni partneri, Demokratska stranka i G17 plus, u ponedeljak na sednici Vlade prihvate njegov predlog (što će se, sudeći prema njihovim prvim reakcijama, i desiti), to će praktično značiti da će predsednik Boris Tadić za 11. maj raspisati vanredne parlamentarne izbore. Premijer je objasnio da je baš ovakav način pada vlade i predložio kako bi kriza trajala što je moguće kraće a izborni troškovi bili što manji. Sve druge varijante pada vlade, a ima ih još pet, odložile bi datum raspisivanja izbora za 30 dana. To je rok koji nalaže Ustav Srbije da isti parlamentarni saziv pokuša da iznedri novu većinu, odnosno da formira novu vladu. Dakle, tridesetodnevno čekanje predviđeno Ustavom se može izbeći jedino raspuštanjem Skupštine na obrazloženi predlog vlade.

Politička čaršija je do sada sve Koštuničine postupke najčešće tumačila njegovom prevashodnom željom da što duže ostane u premijerskoj stolici. Zato vredi primetiti da je, prevremenim izborima koje je sam inicirao, Koštunica samom sebi verovatno zapečatio premijersku karijeru. Jer, ako je rejting koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije oko 10 odsto (prema poslednjim istraživanjima, vršenim pre 17. februara), iako mnogi izražavaju sumnju da ova koalicija može ponoviti i onih 16 odsto glasova iz januara 2007. godine, onda je teško zamisliti da Koštunici može uspeti da još jednom izvuče mesto predsednika vlade. Pogotovo što je najveća komparativna prednost DSS-a bila njen najveći koalicioni potencijal, a Koštunica je jučerašnjim potezom eliminisao mogućnost političkog saveza sa Demokratskom strankom. Koštunica, ipak, i u slučaju da izbori budu zakazani za najraniji termin, odnosno 11. maj, može da ostane na čelu (tehničke) vlade do septembra. To pod uslovom da se rokovi za konstituisanje novog parlamenta i pregovori o novoj vladi maksimalno „razvuku”.

Prve reakcije analitičara glasile su sinoć da je premijer prebacio „loptu u dvorište” Demokratske stranke, koja ima većinu ministarskih mesta u Vladi. Slobodan Antonić i Dušan Pavlović složili su se da je odluka da se zbog neslaganja u Vladi zatraži raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora bila jedino moguća reakcija i najbolje rešenje. Pavlović, koji ne važi za pristalicu premijera, smatra da je Koštunica ispoljio „izuzetnu, pomalo neočekivanu racionalnost”, a Vladimir Todorić iz Instituta za evropske studije sumnja da iza svega stoji neki dil sa radikalima, ali priznaje da je potez izvanredan, i da ide u korist premijera i njegove stranke.

Antonić je podsetio da je DS i do sada saopštavao da se ne plaši izbora, dok je Pavlović ocenio da bi bilo neodgovorno ukoliko DS ne bi pristao na raspisivanje izbora.

A politički analitičar Milan Nikolić rekao je za Tanjug da je osnovni razlog zbog koga je Koštunica odlučio da baš u ovom trenutku zatraži izbore to što premijer i lider DSS-a „misli da nešto inkasira u glasovima građana na osnovu svog, on misli, pokazanog patriotizma u vezi sa borbom za Kosovo”. „Izbori u maju će više doneti radikalima i DSS-u, nego DS-u i G17 plus”, ocenio je Nikolić i dodao da „što smo dalje od događaja nezavisnosti Kosova, to će manji uticaj tog događaja biti na izbore”.

Sociolog Zoran Stojiljković smatra da Demokratska stranka nema razloga za brigu, naročito ako ostane sadašnji odnos snaga, kakav je utvrđen odmeravanjem na predsedničkim izborima, i ako se održi „blokovska podela stranaka” na proevropski i onaj drugi blok. Koštunica je juče nagovestio da će se njegova stranka opirati kategorizaciji protivevropske stranke (na konferenciji za novinare je dva puta izričito rekao da nema stranke u Srbiji koja je protiv evropskih integracija), a odbacio je i insinuaciju da se na ovo odlučio samo zato što radikali nisu hteli da podrže manjinsku vladu. Bio je izričit da o tome sa radikalima nije ni razgovarao, što je u razgovoru za naš list potvrdio i visoki funkcioner SRS Dragan Todorović. Mislim da iz svega što je SRS do sada govorio nema dileme da smo sve vreme stavljali do znanja da nema nove vlade bez novih izbora, rekao je Todorović, ističući da nije bilo razgovora sa narodnjacima, niti o novoj vladi, niti o podršci njihovoj manjinskoj.

Sve su prilike da će na predstojećim vanrednim izborima (koje će Demokratska stranka verovatno proglasiti referendumom, kao što je učinila i sa predsedničkim izborima) građani Srbije imati priliku da tačno utvrde odgovor na pitanje koje je naš list prošle nedelje formulisao na sledeći način: „Čiji su Tadićevi milioni”. Drugim rečima, izbori će pokazati da li su 2,300.000 građana koji su glasali za Tadića bezuslovno dali glas evropskim integracijama, bez obzira na to da li bi Srbija u EU ušla sa Kosovom, ili bez njega. Na ta dva miliona građana pozivao se i Mlađan Dinkić kada je Koštuničinu politiku odbrane Kosova nazvao „kolektivnim ludilom”. Dragan Šutanovac iz DS-a već je u intervjuu za naš list izbacio izbornu parolu ove stranke: „Ili Evropa, ili izolacija”. Do zaključenja ovog izdanja našeg lista, međutim, zvanične reakcije DS-a nije bilo.

Biljana Baković

[objavljeno: 09/03/2008.]