Prvi juriš

Poziv na juriš sa terase Narodnog pozorišta u Beogradu ostaće zabeležen kao prvi masovni nalet tadašnje opozicije i naroda na režim Slobodana Miloševića. S jedne strane stotine hiljada građana, a s druge šmrkovi, suzavac, borna kola... Tog 9. marta, pre tačno 17 godina, režim se branio i - tenkovima.

Protes stotine hiljada demonstranata okončan je tragično: sa dva poginula, 200 uhapšenih, među kojima je bio i Vuk Drašković, lider SPO. Miloševićev režim je, ipak, bio ozbiljno uzdrman. A, konačan udarac zadaće mu, takođe narod predvođen opozicijom, 5. oktobra 2000. godine.

Konkretan povod da SPO, ali i druge opozicione stranke, pozovu narod na ulicu, bilo je nezadovoljstvo uređivačkom politikom RTS. Sve je kulminiralo posle komentara urednika „Dnevnika“ Slavka Budihine, koji je Draškovićevu stranku nazvao „produženom rukom ustaškog hrvatskog režima“. Zatražena je ostavka direktora Televizije Dušana Mitevića, kao i urednika Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova.

Trenutak, kada se policija na momenat povukla da propuste demonstrante, a potom napravila „prsten“, akteri skupa označavaju kao - prelomni. Svima je bilo jasno da nema nazad. Ka građanima je poleteo suzavac, otvoreni su šmrkovi...

Do građana, oko podneva, uspeva da se probije Drašković, na Trgu je već Dragoljub Mićunović, a pristižu: Borislav Pekić, Borislav Mihailović Mihiz, Milan Komnenić, Slobodan Rakitić, Dragan Veselinov, Milan Paroški... Vrata Narodnog pozorišta otvara tadašnja upravnica Vida Ognjenović.

Drašković sa terese nacionalnog teatra komanduje: „Juriš„.

* * * * *

Vuk Drašković o propuštenim prilikama posle 9. marta

BEZ RASKIDA S PORAŽENIM

POSTIGNUTO je više nego što se tada moglo. A, 5. oktobar 2000. godine bio je samo završnica 9. marta 1991. Ovo, ipak, nije trenutak za jednosmerno sećanje, već za pitanje: kako se desilo da 17 godina posle 9. marta i osam posle 5. oktobra zastave određivanja puta u srpsku budućnost povedu snage protiv kojih smo se borili - kaže Vuk Drašković, lider SPO.

Drašković ističe da je to pitanje, istovremeno, optužba protiv „svih nas koji smo posle 5. oktobra bili u prilici i da gradimo jednu novu, snažnu, evropsku Srbiju.“

- Novi put je zahtevao radikalni raskid sa politikom poraza, inaćenja, izolacije i zaslepljivanja naroda. To nije učinjeno. Umesto toga, sa tom politikom prošlosti se koketiralo i trgovalo. Toj politici je vraćena snaga i ona se uzdignula upravo na greškama ljudi koji su izneverili ideale i 9. marta i Vidovdanskog sabora i tromesečnih karnevala Koalicije „Zajedno“ i drugih desetogodišnjih protesta protiv ondašnjeg režima.

Lider SPO poručuje da i Srbija od 9. marta mora da polaže novi ispit i ulazi u nove borbe za odbranu od te politike. Sa svoje strane, obećava, uložiće svu snagu da ne dozvoli povratak u prošlost i poništavanje na stotine hiljada života.

* * * * *

Dragoljub Mićunović o motivima vlasti da krene na narod

ČISTA DEMONSTRACIJA SILE

PROFESOR Dragoljub Mićunović kaže da je 9. mart bio početak masovnog odupiranja, pre svega omladine, represivnom režimu Miloševića. Seća se svakog momenta: od trenutka kada je policija blokirala prilaze, probijanje kordona, suzavac, izlazak tenkova...

- Milošević je dobio dvostruki udarac. Najpre sa ulice, a potom i iz Predsedništva koje nije odobrilo plan da se uvede vanredno stanje. Kada je to propalo, želeo je da demonstrante što pre skloni sa ulice - kaže Mićunović.

On smatra da tog 9. marta nije moglo da se učini više, osim da se, možda, izdejstvuju povoljniji zakon o informisanju.

- Svi zahtevi, koje su studneti postavili, bili su ispunjeni: smenjeni su urednici Televizije, pušteni iz zatvora uhapšeni, ostavku je podneo i ministar MUP Radmilo Bogdanović, postali su javni prenosi sednica...

Profesor Mićunović dodaje i da je politički vrh pre 17 godina želeo da demonstrira moć da su zato tenkovi izašli na ulice, a da je policija namerno izazvala brutalni okršaj.

- Očekivao sam da će na to veče pokupiti i po Pinočeovom scenaruju sve odvesti na neki stadion...