Novi gazda prodavao imovinu „Centroistoka“ svojoj firmi

BOR - Nekada najveća kuća hrane u istočnoj Srbiji borski „Centroistok“, od kada je privatizovan 2003. godine, stalno je poslovno posrtao, dočekavši apsolutni kolaps. Agencija za privatizaciju raskinula je pre neki dan kupoprodajni ugovor sa vlasnikom privatne firme „Mlinolup“ Miodragom Lupulovićem, koji je „Centroistok“ kupio za 85 miliona dinara. Sem više od 50 atraktivnih prodavnica i ogromne hladnjače, Lupulović je preuzeo i pekaru, veliki magacinski prostor i zelenu pijacu. Od 400 ostalo je samo 100 zaposlenih. Otpušteni radnici se i danas sude sa bivšim gazdom, a osnovali su i Skupštinu manjinskih akcionara. Danas je od „Centroistoka“ ostalo samo nekoliko prodavnica, dok su nekadašnje samoposluge izdate Kinezima ili su se „utopile“ u „Mlinolup“, gde se kao novi vlasnik pojavljuje Goran Lupulović, sin Miodraga Lupulovića.

- Sunovrat „Centroistoka“ počeo je već od jeseni 2003, tri-četiri meseca posle prodaje. Čim su usledila prva, bespotrebna otpuštanja radnika, promet je značajno pao i počeo je da raste gubitak. Najprofitabilniji objekti izdati su u zakup „Mlinolupu“. Brzo je usledila prodaja pekare dnevnog kapaciteta 32.000 hlebova i to „Mlinolupu“. Cela transakcija bila je obavijena velom tajne, ali je svakome bilo jasno da je Lupulović pekaru prodao sam sebi, odnosno svom sinu. Prodaja nije ni oglašavana. Uz pekaru kupljeno je i tri hektara zemljišta, silos za brašno, trafo-stanica, cisterna za gorivo i portirnica. Bio je to samo jedan od primera sukoba interesa. Ubeđen sam da bi se na javnoj prodaji dobilo više novca - objasnio je na jednoj od skupština manjinskih akcionara Branislav Živanović, predsednik Udruženja akcionara „Centroistoka“.

PLUGOVI ZA PEKARU

Po ugovoru sa Agencijom za privatizaciju Miodrag Lupulović bio je u obavezi da u „Centroistok“ investira 15 miliona dinara. Formalno, on je to i učinio, ali dokapitalizacija je ostvarena tako što je u vlasništvo „Centroistoka“ „prebačen“ traktor sa tanjiračom, trobrazdni plug, višenamenska sejalica i tanjirača, vozilo „lada niva“, kombi i putnički automobil „mercedes E 220“, magacinski prostor od 51 kvadrta i linija za proizvodnju keksa. Procenjena vrednost svega toga iznosila je 15.300.000 dinara. Pitanje radnika upućeno Lupuloviću šta će „Centroistoku“ traktor i sejalica kada ovo preduzeće nema poljoprivredno zemljište ostalo je bez odgovora. Ni linija za proizvodnju keksa nikada nije proradila, a prodajom pekare „Mlinolupu“, „Centroistok“ se više ne bavi nikakvom proizvodnjom, već samo trgovinom.

ZLATNE MEDALJE

- „Centroistok“ je osnovan 1954. godine i sve do privatizacije poslovao je uspešno. Sredinom osamdesetih godina zapošljavao je 1.200 radnika. Imao je prodavnice u šest timočkih opština, dobitnik je tri zlatne medalje za kvalitet proizvoda na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Pekara je za kvalitet hleba proglašena drugom u bivšoj Jugoslaviji - kaže bivši dugogodišnji direktor „Centroistoka“ Rudolf Zadro, danas penzioner u Zagrebu.

Živanović se za pomoć i zaštitu „Centroistoka“ obraćao mnogim institucijama i pojedincima. Više puta pisao je i tadašnjem predsedniku opštine Draganu Veličkoviću, koji nije našao za shodno ni da ga sasluša. On je još tada podsetio Veličkovića da je pekara vlasništvo Opštine, čiji je udeo u „Centroistoku“ 24 odsto.

- Zarade radnika su smanjene i pretežno se isplaćuju u vrednosnim potvrdama sa isključivim pravom kupovine u „Centroistokovim“ prodavnicama. Većina zaposlenih je dovedena na ivicu egzistencije. Sindikat je rasturen, jer su čelnici dobili otkaze, a porezi i doprinosi se mesecima ne plaćaju. Za samo prve dve godine broj zaposlenih smanjen je za 200 - upozoravao je Živanović, ali odgovora nigde nije bilo.

- Neko je godinama vešto i lukavo štitio Lupulovića. U opštinu još nije stigla dokumentacija o poništenju privatizacije. Zvali smo Trgovinski sud u Zaječaru, gde su nam rekli da će Miodrag Lupulović morati preduzeće da dovede u prvobitno stanje i ispuni sve zakonske obaveze prema radnicima. Moguće je i da odgovara pred zakonom - kaže Dragan Žikić, zamenik predsednika opštine Bor.

Autor:

Brana Filipović