Pšenica „na zeleno“ skuplja za 100 odsto

BEOGRAD - Hlebno žito će ove godine biti zlata vredno jer mu je cena astronomska i tako će ostati cele godine. Za isporuku u trenutku kupovine kilogram sada košta oko 24 dinara. Zato su trgovci i prerađivači već počeli da pazare pšenicu na „na zeleno“. Pre dva dana na Produktnoj berzi sklopljen je i prvi ugovor o kupoprodaji iz ovogodišnjeg roda, uz novi cenovni rekord koji je viši za 100 odsto od cene, ugovarane u martu 2007. pre lanjske žetve.

Jedana od najvećih poljoprivredno-trgovačkih kompanija kupila je 500 tona ovogodišnjeg roda sa promptnim plaćanjem i isporukom u julu po ceni od 18 dinara, a sa porezom na dodatu vrednost plaćena je 19,44 dinara po kilogramu. Poređenja radi, krajem marta prošle godine pšenica „na zeleno“ je ugovarana po ceni od 8,96 dinara po kilogramu.

Zbog ovako drastičnog poskupljenja i država, odnosno Direkcija robnih rezervi pre nego što uveze pokušava da popuni zalihe kupovinom od domaćih proizvođača, pa je poslala upite da joj se dostave ponude. Slobodan Damnjanović, direktor Direkcije robnih rezervi kaže da država planira da se na vreme obezbedi, pa zbog toga nudi mineralno đubrivo u razmenu za pšenicu, ali namerava da kupi i unapred sa isporukom iz ovogodišnje žetve. „Prošle godine nismo uspeli da kupimo ni zrno jer su nas ucenjivali i nudili po ceni za 30 odsto višoj nego na Berzi. Terminskom kupovinom želimo da praktično kreditiramo domaće poljoprivrednike jer plaćamo avansno“, kaže Damnjanović.

SVE PO UDŽBENIKU

Pavle Nenadović, poljoprivrednik iz Vognja kod Rume zasejao je ove godine 100 hektara i primenio sve agrotehničke mere „po udžbeniku“, pa očekuje rekordan rod od sedam tona po hektaru. „Čuo sam da se rod prodaje unapred, pa i ja razmišljam da li da to učinim. Čim je takva navala znači da će biti skupa i drago mi je da je tako. Tek nedavno sam prodao zalihe i prezadovoljan sam zaradom“, kaže Nenadović.

Kupovina „na zeleno“ počela je krajem januara kada su prodate manje količine po 16,5 dinara za kilogram. Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sdau tvrdi da će cena biti paprena, pa su oni koji imaju para osetili da mogu dobro da zarade i već sada kupuju. „Probudilo se tržište terminske kupovine jer stanje i na domaćem i na svetskom tržištu govori da će cena biti visoka. Srbiji će sigurno nedostajati pšenica sem u slučaju da prinosi budu 20 odsto iznad prosečnih, a sudeći po tome da je slabo prihranjena teško se može očekivati da se na 462.000 hektara, koliko je zasejano, obezbedi rod dovoljan za domaće potrebe, od 1,8 miliona tona“, kaže Galetin.

Vukosav Saković, direktor Fonda za žito ističe da je prodaja „na zeleno“ ove godine počela dva meseca ranije i da je savetovao svima koji su ga pitali da pšenicu sada prodaju po 18 dinara, što je 220 evra po toni. „Ako ne bude većih poremećaja i podbačaja zbog vremenskih uslova pšenica će i u vreme žetve biti 16-17 dinara. To je maksimum. Ovaj proizvod je i na svetskim berzama pre nekoliko dana oborio sve dosadašnje rekorde, pa je na Čikaškoj berzi tona koštala 415 dolara, na Francuskoj berzi je bila 290 evra, a na Mađarskoj 270 evra. To su apsolutni rekordi i teško da ima prostora za veći rast - kaže Saković.

Da više nema jeftine hrane, tvrdi i Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije. „Cene hrane će u prvom polugodištu porasti za 15 odsto, a još toliko treba očekivati i u drugom. Zasejana pšenica je u dobrom stanju i mislim da će je biti dovoljno za domaće potrebe. Pošto je pšenica očigledno postala strateški proizvod ovo je trenutak da se umeša i država i nekim merama stimuliše setvu. To treba da učini odmah i saopšti uslove kako bi proizvođači mogli da planiraju“, kaže Prostran.   

Autor:

Ekipa Glasa javnosti