Vaskršnji post - šest nedelja bez mesa

Pravoslavni vernici koji proslavljaju praznik Vaskrsenja Isusa Hrista počinju u ponedeljak Veliki časni post.

Vaskršnji post je najduži u pravoslavnoj veri, traje šest nedelja i završava se praznikom Vaskresenja koji se ove godine proslavlja 27. aprila.

Časni post, koji prethodi praznovanju Vaskrsa, zavisi od datuma najvećeg hrišcanskog praznika kojeg pravoslavni slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice i obavezno posle jevrejske Pashe.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.

Veliki ili Časni post, koji je naziv dobio prema Časnom krstu na kome je stradao Isus, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na Jordanu, postio više nedelja u pustinji.

Post nije gladovanje

Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze na kojoj, u vreme tog dobrovoljnog podviga nema hrane živorinjskog porekla, već je, pre svega, moralni i etički izraz stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem koji je svojim stradanjem i svojim životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva.

Oni koji odluče da ispoštuju pravila posta dužni su da naprave izbor posne hrane, bez mesa i belog mrsa, i da te dane provedu u molitvi, praštanju i pokajanju, kako bi se pripremili za pričest koji je kruna tog odricanja.

Kanonom pravoslavne crkve najstroži post je predvidjen u prvoj i poslednjoj nedelji. Tada se jela pripremaju samo na vodi, ali je sveštenicima i duhovnicima prepušteno da tako stroge obaveze razreše one vernike koji, zbog životne dobi, zdravlja ili vrste posla, nisu u stanju da poštuju pravila posta.

U pravoslavnoj veri se smatra da onaj ko može da se uzdrži od prekomernog jela, ima snage da se uzdrži i od zlih misli i dela.

Prednosti i nedostaci

Dijetetski udžbenici ističu da je post, u suštini, potpuno na liniji modernih naučnih saznanja vezanih za zdravu ishranu.

"Bitno je da imate na umu da, iako post traje od četiri do šest nedelja, što zavisi o kojem je postu reč, svako treba da posti samo onoliko koliko može", kaže za "Blic" dr Branka Mirković, nutricionista.

Nutricionisti zagovaraju povremeno kontrolisano gladovanje pošto olakšava organizam i podstiče eliminaciju štetnih materija. Post je zdrav i zato što podrazumeva smanjen unos hrane jer je osnovna preporuka za vreme obroka skromna količina hrane.

Post isključuje iz jelovnika namirnice životinjskog porekla i veći deo animalnih proizvoda koji su glavni izvor belančevina. Tradicionalni posni jelovnici zdravi su i zato što podrazumevaju smanjeni unos zasićenih masnoća koje su opet povezane s nastankom holesterola opasnog zbog toga što izaziva taloženje na zidovima krvnih sudova. Upravo zbog toga ovakva ishrana smanjuje rizik od nastanka lošeg holesterola.

Posni režim ishrane blagotvoran je za organizam, pogotovu ako se ne zanemare neki važni principi pravilne ishrane kao što su raznovrsnost i redovnost obroka. Medjutim, najčešći nedostaci ishrane u vreme posta su, pre svega, monotonija obroka. Posledica može da bude pojava deficitarnog unosa neophodnih nutritivnih komponenata. Tokom posta većina ljudi samo isključuje jela koja nisu dozvoljena, a da istovremeno ne uvodi nova i tako samo osiromašuje jelovnik.

Tokom posta može da dođe i do prevelikog kalorijskog unosa zato što ishranom dominiraju jela na bazi ugljenih hidrata (testa, peciva, hleba, džem, med). Ako se pretera sa (posnim) poslasticama i grickalicama ili ako one čak zamenjuju obroke, posledica je stalna glad, neredovna ishrana i povećanje telesne mase.

Imajte na umu da kada se naglo smanji količina hrane, zbog dominantnog osećaja gladi neki ljudi zanemaruju unos tečnosti. Zato se postarajte da tokom dana unesete minimum 2,5 litara tečnosti u razmacima, a nikako naglo.

Osnovna pravila:

1. Dan treba početi doručkom i obavezno predvideti vreme i organizovati nabavku za sva tri osnovna dnevna obroka.

2. Veoma je važno svakodnevno jesti voće i piti prirodno ceđene sokove. Obavezno jedanput dnevno jesti salate od svežeg ili kiselog povrća, kao i jela od kuvanog, barenog ili dinstanog povrća.

3. Svaki dan uneti obrok mahunarki (grašak, sočivo, pasulj, lebleblije, boranija, pečurke) koje imaju nizak glikemijski indeks, a pružaju dovoljno energije za brojne dnevne aktivnosti. Od mahunarki mogu da se kuvaju čorbe, da se prave salate, pirei, pite, variva i musake.

4. Sveži voćni sokovi, voće i pirei od voća treba da se nađu na vašem meniju dva puta u toku dana.

5. Svakodnevno u organizam treba uneti dva i po litra vode i čaja.

6. Pojačana potreba za jelom može da bude i posledica niskog nivoa šećera u krvi ili velike količine kiseline u želucu. Zato je veoma važno da jedete na dva do dva i po sata da biste izbegli ove simptome. Za par dana će simptomi nestati i vratite se na četiri do pet obroka dnevno.

(MONDO)

Podeli sa drugima na: Del.icio.us Facebook Digg Google Yahoo Reddit StumbleUpon MySpace Šta je ovo?