Vesti » Dnevnik 10.03.2008
U novoj koloniji „kapitalci” slabo uživali
Dnevnik ponedeljak, 10. mart 2008.
Zahvalne ribne imigrantkinje odale su priznanje Aci Pekaru tako što su žrtvovale najvećeg i najboljeg među sobom, soma od 10 kila, da se samoprinese kao žrtva udici pionira kolonizacije riblje populacije u Gajića baru
U nedelju, još od rane zore počela je opsada Gajića bare, koju su neki njeni poštovaoci, kao recimo Emil Golik, slavni razvodnik krajprutaške straže, još od poodavno nazvali jezerom. Opsadu ove pecaroške desetinacije, najopširnije u vodostajaćem smislu u okolini, protočni Dunav u ovu kategoriju niko ne računa, izvršili su domicilni krajprutaši u sasvim respektabilnom broju, tako da nije tražena ni tuđa nega, a kamo li prva pomoć i zaštita od nekih tamo stranaca, ko su oni, bog te pita, mogli bi biti i Vojčani koji imaju sopstvenu Američku baru, ali su se navadili na ovo odavno poribljeno veštačko jezero. Tako je nakad divanio pokojni Janko Dubovski, rekorder sa somčetom teškim 12,5 kilograma izvađenim u ovom ribnjaku.
Na keju Žrtava tranzicije, kako su ga pecaroši odavno nazvali, sve je bilo spremno za tradicioalni krajprutaški simpozijum na temu "Kako smo poribljavali Gajića baru, pogled unazad", kojim se svake godine otvara nova pecaroška sezona koju niko nikad, pa ni zime negdašnje dok ih je još bilo, a odvano ih više nema, nisu mogle zatvoriti. Otvaranju nečega što nikad nije bilo ni zatvarano oštro se usprotivio Marko Čapo, koji pre nekoliko godina nije pristao da mu nevladina organizacija proslavi pola veka krajprutaške karijere, pa je zato samo kao slučajni pecaroš navaratio u ovu uvalu na Keju žrtva tranzicije, nazvnog tako otuda što tu prolazi transverzala tajkuna i vodi do obližnjih skladišta i fabrike u izgradnji. "Nije se dugo zadržao naš drug Čapo, a baš smo od njega očekivali da će dati neprocenljiv doprinos ovom savetovanju udruženih pecaroša "Naši krajprutaši", naglasio je u uvodnoj besedi Janko Barnak Veki, krajprutaš od 1966. godine i nastavio : Dajem reč našem pecaroškom lideru, Ivici Žulju, i to ne zato što je još uvek aktivni vozač Laste,u privatnom životu moj tast, jedan od postamenata nekadašnjeg uzornog udruženja ribolovaca Lifam koje je nadživelo svoju fabriku, nego pre svega zato što je liderski status među opštinskim pecarošima stekao na bojnom polju još 1995. godine u Apatinu na Radničko-sportskim igrama, kad je nakon tročasovnog krajprutaškog bdenja ulovio 19,5 kilograma babuške. Izvoli Ivice, legendo pecaroška, odstupi začas od prutova, a pristupi reči, jer ovo je simpozujum, da ne kažem radionica o poribljavanju naše Gajića bare, ili još šire i šire, o porobljavanju naših pecaroških duša koje jednom za svagda ostaju i kvasne i žedne." I Ivica Žulj divaniti poče: "Ova naša bara je višestranačka jer osim većinski zastupljenih babuški, u njoj su se legitimno i legalno naselili kedrovi, štuke, somovi . U stvari, mi smo ih naseljavali i zato ovu radionicu i posvećujemo evociranju uspomemena kako smo poribljavali Gajića baru. Predsedavajući Janko Barnak Veki je u svom isprekidanom uvodnom izlaganju spomenuo Ace Pekara kao jednog od pionira koji je donosio mlađ sa Dunava kod Belegiša, a zahvalne ribne imigrantkinje su mu odale priznanje tako što su žrtvovale najvećeg i najboljeg među sobom, soma od 10 kila da se samoprinese kao žrtva udici pionira kolonizacije riblje populacije iz Dunava u baru. Ta priča je podstakla Zlatka, zvanog Udica, da se u svom kratkom saopštenju priseti pokojnog Janka Dubovskog, koji je iz šimanovačkog kanala donosio mlađ u neograničenim količinama, a riblji svet se opet pokazao blagorodan i odužio mu se prinošenjem žrtve štuke od 12, 5 kila, koja se u znak zahvalnosti doborovoljno prijavila na njegov mamac, oćutavši i kad je trebalo da izrazi poslednju želju: Znam za jadac! Pisano saopštenje je poslao opravdano odsutni Ivan Filpov,zvani Lala, iz Mokrina, koji je duže od 4 decenije radio u pazovačkoj štampariji Jedinstvo, a još duže bio učesnik u ribolovu, još kad je na ovoj bari bila "samo šačica slučajnih držača štapova". Upozorio ih je da ne zanemarujući crvenoperke na pecaroškoj estradnoj sceni ubuduće više pažnje posvete američkim somčićima, crvglanima, koje je neko krstio imenom "klinton", a da to nije bio on. Mlađani Dragan Pijetlović, vkv monter centralnog grejanja, bežao je sa nastave na ovu baru i danima donosio mlađ iz Šimanovačkog kanala . A šta je to u ljudskom biću te i ovog naočitog momka privlači vodi, pa satima, kao stari iskusni krajprutaš pravi društvo štapovima i ribama ovako objašnjava : Moja je riblja opcija svežina programa koalicije vazduha i vode.
Pri kraju simpozijuma se pojavio i Marko Čapo odbivši još jednom da na njemu učestvuje sa objašnjenjem: "Naučiše me naši stari krajprutaši da držim jezik za zubima, a zube u čaši!"
Branko Rakočević
Poslato 09.03.2008
U nedelju, još od rane zore počela je opsada Gajića bare, koju su neki njeni poštovaoci, kao recimo Emil Golik, slavni razvodnik krajprutaške straže, još od poodavno nazvali jezerom. Opsadu ove pecaroške desetinacije, najopširnije u vodostajaćem smislu u okolini, protočni Dunav u ovu kategoriju niko ne računa, izvršili su domicilni krajprutaši u sasvim respektabilnom broju, tako da nije tražena ni tuđa nega, a kamo li prva pomoć i zaštita od nekih tamo stranaca, ko su oni, bog te pita, mogli bi biti i Vojčani koji imaju sopstvenu Američku baru, ali su se navadili na ovo odavno poribljeno veštačko jezero. Tako je nakad divanio pokojni Janko Dubovski, rekorder sa somčetom teškim 12,5 kilograma izvađenim u ovom ribnjaku.
Na keju Žrtava tranzicije, kako su ga pecaroši odavno nazvali, sve je bilo spremno za tradicioalni krajprutaški simpozijum na temu "Kako smo poribljavali Gajića baru, pogled unazad", kojim se svake godine otvara nova pecaroška sezona koju niko nikad, pa ni zime negdašnje dok ih je još bilo, a odvano ih više nema, nisu mogle zatvoriti. Otvaranju nečega što nikad nije bilo ni zatvarano oštro se usprotivio Marko Čapo, koji pre nekoliko godina nije pristao da mu nevladina organizacija proslavi pola veka krajprutaške karijere, pa je zato samo kao slučajni pecaroš navaratio u ovu uvalu na Keju žrtva tranzicije, nazvnog tako otuda što tu prolazi transverzala tajkuna i vodi do obližnjih skladišta i fabrike u izgradnji. "Nije se dugo zadržao naš drug Čapo, a baš smo od njega očekivali da će dati neprocenljiv doprinos ovom savetovanju udruženih pecaroša "Naši krajprutaši", naglasio je u uvodnoj besedi Janko Barnak Veki, krajprutaš od 1966. godine i nastavio : Dajem reč našem pecaroškom lideru, Ivici Žulju, i to ne zato što je još uvek aktivni vozač Laste,u privatnom životu moj tast, jedan od postamenata nekadašnjeg uzornog udruženja ribolovaca Lifam koje je nadživelo svoju fabriku, nego pre svega zato što je liderski status među opštinskim pecarošima stekao na bojnom polju još 1995. godine u Apatinu na Radničko-sportskim igrama, kad je nakon tročasovnog krajprutaškog bdenja ulovio 19,5 kilograma babuške. Izvoli Ivice, legendo pecaroška, odstupi začas od prutova, a pristupi reči, jer ovo je simpozujum, da ne kažem radionica o poribljavanju naše Gajića bare, ili još šire i šire, o porobljavanju naših pecaroških duša koje jednom za svagda ostaju i kvasne i žedne." I Ivica Žulj divaniti poče: "Ova naša bara je višestranačka jer osim većinski zastupljenih babuški, u njoj su se legitimno i legalno naselili kedrovi, štuke, somovi . U stvari, mi smo ih naseljavali i zato ovu radionicu i posvećujemo evociranju uspomemena kako smo poribljavali Gajića baru. Predsedavajući Janko Barnak Veki je u svom isprekidanom uvodnom izlaganju spomenuo Ace Pekara kao jednog od pionira koji je donosio mlađ sa Dunava kod Belegiša, a zahvalne ribne imigrantkinje su mu odale priznanje tako što su žrtvovale najvećeg i najboljeg među sobom, soma od 10 kila da se samoprinese kao žrtva udici pionira kolonizacije riblje populacije iz Dunava u baru. Ta priča je podstakla Zlatka, zvanog Udica, da se u svom kratkom saopštenju priseti pokojnog Janka Dubovskog, koji je iz šimanovačkog kanala donosio mlađ u neograničenim količinama, a riblji svet se opet pokazao blagorodan i odužio mu se prinošenjem žrtve štuke od 12, 5 kila, koja se u znak zahvalnosti doborovoljno prijavila na njegov mamac, oćutavši i kad je trebalo da izrazi poslednju želju: Znam za jadac! Pisano saopštenje je poslao opravdano odsutni Ivan Filpov,zvani Lala, iz Mokrina, koji je duže od 4 decenije radio u pazovačkoj štampariji Jedinstvo, a još duže bio učesnik u ribolovu, još kad je na ovoj bari bila "samo šačica slučajnih držača štapova". Upozorio ih je da ne zanemarujući crvenoperke na pecaroškoj estradnoj sceni ubuduće više pažnje posvete američkim somčićima, crvglanima, koje je neko krstio imenom "klinton", a da to nije bio on. Mlađani Dragan Pijetlović, vkv monter centralnog grejanja, bežao je sa nastave na ovu baru i danima donosio mlađ iz Šimanovačkog kanala . A šta je to u ljudskom biću te i ovog naočitog momka privlači vodi, pa satima, kao stari iskusni krajprutaš pravi društvo štapovima i ribama ovako objašnjava : Moja je riblja opcija svežina programa koalicije vazduha i vode.
Pri kraju simpozijuma se pojavio i Marko Čapo odbivši još jednom da na njemu učestvuje sa objašnjenjem: "Naučiše me naši stari krajprutaši da držim jezik za zubima, a zube u čaši!"
Branko Rakočević
Poslato 09.03.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari