Vesti » Politika 10.03.2008
Zanimljive plesne konstrukcije
„Tri sestre, ili okolo naokolo Čehova” Ister teatra i „Overdone and gone” u koreografiji Dalije Aćin
Politika ponedeljak, 10. mart 2008.
Premijerno izvedena u prostoru „Magacin”, plesna predstava Ister teatra „Tri sestre, ili okolo naokolo Čehova”, trenutno se izvodi na sceni Dah teatra.
Polazeći od bazične konstrukcije Čehovljeve drame „Tri sestre”, članice Ister teatra grade scenski svedenu, pročišćenu sliku ljudskog beznađa, bezizlaznosti, melanholije... Na praznoj, crnoj sceni nalazi se samo jedna klupa, oko koje se u velikoj meri gradi priča, a igrači koriste paralelno plesna i glumačka sredstva da bi predstavili unutrašnje raskole i neostvarena stremljenja glavnih likova – sestara koje žele da odu u Moskvu, i brata koji se iz nemoći i očajanja odaje kockanju.
Budući da je prostor u kome živimo poslednjih dvadesetak godina u mnogo čemu odisao klaustrofobijom i izopštenošću, naša publika može lako da se identifikuje sa Čehovljevim junakinjama, i podeli sa njima osećanje uzaludnosti i, donekle, protraćenog života. Jer ruska provincija u mnogome asocira na položaj Srbije danas, na marginama Evrope, one magične Evrope koja donosi dobar život, i čini se tako blizu, a opet nam neprestano izmiče. Taj dobar vremenski i društveni transfer iz Rusije s' kraja 19. i početka 20. veka, u ovaj prostor i vreme, daje ovoj odlično skrojenoj scenskoj konstrukciji dodatnu težinu, aktuelnost i emotivni naboj. Ceo komad odiše onom Kunderinom „život je negde drugde”, dok je i Moskva samo san koji takođe nosi u sebi surovu realnost onoga trenutka kada se ostvari. Vrlo dobre bile su Anđelija Todorović (Olga), i Danica Arapović, (Maša), kao i Čarni Đerić u ulozi Andreja. Duhovitu i glumački šarmantnu epizodu donela je Jelena Jović kao Natalija, a sjajna Isidora Stanišić kreirala je lik Irine, koja prolazi najveću transformaciju. Ova igračica je upečatljivim plesnim sredstvima odslikala prelaz od Irininog mladalačkog poleta i optimizma, do potpunog potonuća.
Predstava „Tri sestre” imala je i dobru potporu u originalnoj, zanimljivoj muzici Nenada Jelića.
„Overdone and gone”, nova postavka u koreografiji Dalije Aćin, izvedena na novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, rađena je na tragu prethodnog, izuzetno uspelog ostvarenja ove autorke „Handle with great care”. Naime, i ovde je začudnu atmosferu obogatila minimalistička muzika Rastka Lazića, a predstavu, kao i prethodnu, odlikuje izuzetno spor tempo. U radu ove koreografkinje utemeljen je jasan, pročišćen, i vrlo originalan koreografski i scenski jezik. Predstava „Overdone and gone”, bavi se u najširem pitanjem ljubavi – kao suočavanjem sa samim sobom, kao neminovnosti i borbe. Tri igračice, ogoljene, golih grudi, na glavama imaju bokserske kape i u toku predstave stavljaju i skidaju crne bokserske rukavice. Sporo, letargično, njihov ples, poput neke plesne zen poezije, uvlači vas u svoj prostor, prostor kontemplacije i telesne fragilnosti. Povremeno igračice kreiraju statičnu scensku sliku u kojoj slušamo kompjuterski modifikovani glas koji govori odlomke iz Pesme nad pesmama ili iz Poslanice Korinćanima. Predstava se opire klasičnim dramaturškim principima i teče ravno, bez akcenata, bez razvoja ili klimaksa, ali time nikako ne gubi na upečatljivosti.
Na kraju samo kratki, efektni udarci dve igračice bokserskim rukavicama, aludiraju na večiti ljudski konflikt, na ljubav kao ring, bol, sukob. Scenski dizajn je efektan, sveden, igra Ane Ignjatović na prvom mestu, ali i Ane Dubljević i Ljiljane Tasić je posvećena, ubedljiva, tačna.
I ova predstava Dalije Aćin zahteva od publike potpunu predaju, posvećenost, razumevanje, ona ne teži atrakciji, ne podleže spoljašnjim estetskim iskušenjima, već svoju estetiku gradi i ostvaruje iznutra. Ona traži uranjanje u njen ritam, a zauzvrat nudi vrlo zanimljivo pozorišno iskustvo.
Jelena Kajgo
[objavljeno: 10/03/2008]
Polazeći od bazične konstrukcije Čehovljeve drame „Tri sestre”, članice Ister teatra grade scenski svedenu, pročišćenu sliku ljudskog beznađa, bezizlaznosti, melanholije... Na praznoj, crnoj sceni nalazi se samo jedna klupa, oko koje se u velikoj meri gradi priča, a igrači koriste paralelno plesna i glumačka sredstva da bi predstavili unutrašnje raskole i neostvarena stremljenja glavnih likova – sestara koje žele da odu u Moskvu, i brata koji se iz nemoći i očajanja odaje kockanju.
Budući da je prostor u kome živimo poslednjih dvadesetak godina u mnogo čemu odisao klaustrofobijom i izopštenošću, naša publika može lako da se identifikuje sa Čehovljevim junakinjama, i podeli sa njima osećanje uzaludnosti i, donekle, protraćenog života. Jer ruska provincija u mnogome asocira na položaj Srbije danas, na marginama Evrope, one magične Evrope koja donosi dobar život, i čini se tako blizu, a opet nam neprestano izmiče. Taj dobar vremenski i društveni transfer iz Rusije s' kraja 19. i početka 20. veka, u ovaj prostor i vreme, daje ovoj odlično skrojenoj scenskoj konstrukciji dodatnu težinu, aktuelnost i emotivni naboj. Ceo komad odiše onom Kunderinom „život je negde drugde”, dok je i Moskva samo san koji takođe nosi u sebi surovu realnost onoga trenutka kada se ostvari. Vrlo dobre bile su Anđelija Todorović (Olga), i Danica Arapović, (Maša), kao i Čarni Đerić u ulozi Andreja. Duhovitu i glumački šarmantnu epizodu donela je Jelena Jović kao Natalija, a sjajna Isidora Stanišić kreirala je lik Irine, koja prolazi najveću transformaciju. Ova igračica je upečatljivim plesnim sredstvima odslikala prelaz od Irininog mladalačkog poleta i optimizma, do potpunog potonuća.
Predstava „Tri sestre” imala je i dobru potporu u originalnoj, zanimljivoj muzici Nenada Jelića.
„Overdone and gone”, nova postavka u koreografiji Dalije Aćin, izvedena na novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, rađena je na tragu prethodnog, izuzetno uspelog ostvarenja ove autorke „Handle with great care”. Naime, i ovde je začudnu atmosferu obogatila minimalistička muzika Rastka Lazića, a predstavu, kao i prethodnu, odlikuje izuzetno spor tempo. U radu ove koreografkinje utemeljen je jasan, pročišćen, i vrlo originalan koreografski i scenski jezik. Predstava „Overdone and gone”, bavi se u najširem pitanjem ljubavi – kao suočavanjem sa samim sobom, kao neminovnosti i borbe. Tri igračice, ogoljene, golih grudi, na glavama imaju bokserske kape i u toku predstave stavljaju i skidaju crne bokserske rukavice. Sporo, letargično, njihov ples, poput neke plesne zen poezije, uvlači vas u svoj prostor, prostor kontemplacije i telesne fragilnosti. Povremeno igračice kreiraju statičnu scensku sliku u kojoj slušamo kompjuterski modifikovani glas koji govori odlomke iz Pesme nad pesmama ili iz Poslanice Korinćanima. Predstava se opire klasičnim dramaturškim principima i teče ravno, bez akcenata, bez razvoja ili klimaksa, ali time nikako ne gubi na upečatljivosti.
Na kraju samo kratki, efektni udarci dve igračice bokserskim rukavicama, aludiraju na večiti ljudski konflikt, na ljubav kao ring, bol, sukob. Scenski dizajn je efektan, sveden, igra Ane Ignjatović na prvom mestu, ali i Ane Dubljević i Ljiljane Tasić je posvećena, ubedljiva, tačna.
I ova predstava Dalije Aćin zahteva od publike potpunu predaju, posvećenost, razumevanje, ona ne teži atrakciji, ne podleže spoljašnjim estetskim iskušenjima, već svoju estetiku gradi i ostvaruje iznutra. Ona traži uranjanje u njen ritam, a zauzvrat nudi vrlo zanimljivo pozorišno iskustvo.
Jelena Kajgo
[objavljeno: 10/03/2008]
Preuzeto sa sajta politika.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari