Arhiva » Vesti » Politika 10.03.2008
Zanimljivosti sa „jezičke periferije“
U zborniku „Jezička kultura javnog života“ objavljena su i istraživanja prof. dr Nedeljka Bogdanovića o jeziku u niškoj lokalnoj samoupravi i na konferencijama za novinare
Politika ponedeljak, 10. mart 2008.
Niš – Centar za naučna istraživanja SANU i Odsek za srpski jezik Univerziteta u Nišu, objavili su nedavno Zbornik radova o „Jezičkoj kulturi javnog života“. Obrađene su, pored ostalog, naglasne karakteristike elektronskih medija, jezik lokalne samouprave i jezik konferencija za novinare. Prof. dr Nedeljko Bogdanović sa Katedre za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta za „Politiku“ objašnjava razlog za obradu ovih tema:– Jezik niške urbane sredine zaslužuje naučnu pažnju. Ovaj kraj prvi je potpao pod tursko ropstvo, a poslednji je od njega oslobođen, sa zakašnjenjem od pola veka. Govor niške okoline, razlikuje se od književnog srpskog jezika. Dok se taj srpski jezik razvijao, Niš je u tom pogledu postao daleka periferija – zagonetna, zanimljiva i podsticajna za naučnike. Prosto rečeno, i danas sve što iz Niša, preko jezika, stiže u srpsku kulturu, i dalje je prava egzotika.
A šta za Nišlije znači ta „egzotika“? To je uvek bio predmet divljenja, kaže prof. Bogdanović, i spona koja održava ovdašnji živalj u duhovnom jedinstvu, ali i melanholični pogled u prošlost. U Skupštini grada Niša, bar kada je o jezičkom izražavanju odbornika reč, u svim dosadašnjim sazivima, nikada nije bilo dosadno. Zbog toga su odbornici i „njihov jezik“ zaslužili posebnu pažnju niških naučnika. Dogodilo se, tako, da je u jednoj prilici predsedavajući rekao i sledeće:– Bez obzira što smo očekivali dolazak načelnika, a on nije došao, mi ćemo sednicu početi sa ili bez njegovog prisustva.
Drugi odbornik pokušao je da se opravda za učešće u diskusiji na jednoj tribini:– Sam sebi ne mogu da objasnim, i dalje mi nije nikako jasno kako sam baš ja ušao u toj priči.
Njegov partijski kolega tražio je, rekavši za govornicom da novinari insistiraju na tome, da se događaj objasni do kraja. Odbornik kojem nije jasno kako je baš on „ušao u toj priči“, izašao je za govornicu i umesto objašnjenja rekao:– Ja razumem da kod novinara postoje razni afiniteti. Ali, ja mislim da u ovom trenutku afinitetima nema mesta...
Najavljujući potrebu da se za jednu kulturnu manifestaciju izdvoje sredstva iz gradskog budžeta, odbornik u Skupštini grada potegao je pravi argument:– Ovo je tradicionalna smotra koja će se u našem gradu održati po prvi put...
Bilo je u niškom parlamentu rasprave i o predlogu nadležnih da se centar grada očisti od čvoraka, ptica koje se „olakšavaju“ u letu i to pravo na glave prolaznika, i koje samo za sat-dva znaju da automobil parkiran pod drvetom tako našaraju i uflekaju, da ga ni vlasnik ne može prepoznati. Jedan od odbornika je objasnio svoj zahtev:– Te ptice su vrlo opasne, one svoj teret ispuštaju direktno na ljude.
U Nišu je uvek bilo problema sa padežima, a da postoji i među odbornicima niške skupštine, potvrđuje sledeća diskusija:– Pošto sam saznao da ćemo razgovarati na toj temi, ja sam malo radeo na njoj i pripreman sam za svoj nastup. Ali, morate da znate da sam pre toga otišao u svojoj mesnoj zajednici i obavio razgovore i sa birače i mnoge nadležne funkcionere i odgovorne ljude.
Kada su ostali odbornici prasnuli u smeh (sasvim „slučajno“ ovaj odbornik „sa padežom“ bio je i član Gradske komisije za kulturu), iz tabora jedne druge stranke o njemu je dosta uvredljivo rečeno:– Nikada, pa ni kada je bio mali, on nije bio inteligentan, ali je zato od kada ga znamo, veoma navalentan.
Ustao je treći odbornik, da smiri strasti, i rekao:– Ja mislim da skupština nije mesto da se nagrđujemo sa najgrđim nagrđotinama. Najbolje mislim da prekinemo diskusiju.
Mnogo sličnog može se u Nišu čuti na konferencijama za novinare, koje su takođe bile „predmet“ istraživanja niških naučnih radnika. Originalan primer je obraćanje (novinarima) u jednoj političkoj stranci:– Mi smo vas pozvali ovde da vam kažemo šta mislimo, a vi da l’ će da nas puštate, ili nećete da nas puštate u etar i novine, baš nas briga. Mi smo vam rekli šta smo hteli. A vi, kako hoćete. Ja bih vam ipak savetovao da nas puštate. Nemoj posle da vam nismo rekli.
„Niški“ jezik ne izučava se i ne istražuje prvi put, kaže profesor Nedeljko Bogdanović. Na inicijativu akademika Pavla Ivića, odavno je Pol Luj Toma na Sorboni sačinio studiju „Govor Niša i okolnih sela“. Iako je studija privukla veliku pažnju dok je pripremana, nikad, nažalost, nije publikovana.
Toma Todorović
[objavljeno: 10/03/2008]
A šta za Nišlije znači ta „egzotika“? To je uvek bio predmet divljenja, kaže prof. Bogdanović, i spona koja održava ovdašnji živalj u duhovnom jedinstvu, ali i melanholični pogled u prošlost. U Skupštini grada Niša, bar kada je o jezičkom izražavanju odbornika reč, u svim dosadašnjim sazivima, nikada nije bilo dosadno. Zbog toga su odbornici i „njihov jezik“ zaslužili posebnu pažnju niških naučnika. Dogodilo se, tako, da je u jednoj prilici predsedavajući rekao i sledeće:– Bez obzira što smo očekivali dolazak načelnika, a on nije došao, mi ćemo sednicu početi sa ili bez njegovog prisustva.
Drugi odbornik pokušao je da se opravda za učešće u diskusiji na jednoj tribini:– Sam sebi ne mogu da objasnim, i dalje mi nije nikako jasno kako sam baš ja ušao u toj priči.
Njegov partijski kolega tražio je, rekavši za govornicom da novinari insistiraju na tome, da se događaj objasni do kraja. Odbornik kojem nije jasno kako je baš on „ušao u toj priči“, izašao je za govornicu i umesto objašnjenja rekao:– Ja razumem da kod novinara postoje razni afiniteti. Ali, ja mislim da u ovom trenutku afinitetima nema mesta...
Najavljujući potrebu da se za jednu kulturnu manifestaciju izdvoje sredstva iz gradskog budžeta, odbornik u Skupštini grada potegao je pravi argument:– Ovo je tradicionalna smotra koja će se u našem gradu održati po prvi put...
Bilo je u niškom parlamentu rasprave i o predlogu nadležnih da se centar grada očisti od čvoraka, ptica koje se „olakšavaju“ u letu i to pravo na glave prolaznika, i koje samo za sat-dva znaju da automobil parkiran pod drvetom tako našaraju i uflekaju, da ga ni vlasnik ne može prepoznati. Jedan od odbornika je objasnio svoj zahtev:– Te ptice su vrlo opasne, one svoj teret ispuštaju direktno na ljude.
U Nišu je uvek bilo problema sa padežima, a da postoji i među odbornicima niške skupštine, potvrđuje sledeća diskusija:– Pošto sam saznao da ćemo razgovarati na toj temi, ja sam malo radeo na njoj i pripreman sam za svoj nastup. Ali, morate da znate da sam pre toga otišao u svojoj mesnoj zajednici i obavio razgovore i sa birače i mnoge nadležne funkcionere i odgovorne ljude.
Kada su ostali odbornici prasnuli u smeh (sasvim „slučajno“ ovaj odbornik „sa padežom“ bio je i član Gradske komisije za kulturu), iz tabora jedne druge stranke o njemu je dosta uvredljivo rečeno:– Nikada, pa ni kada je bio mali, on nije bio inteligentan, ali je zato od kada ga znamo, veoma navalentan.
Ustao je treći odbornik, da smiri strasti, i rekao:– Ja mislim da skupština nije mesto da se nagrđujemo sa najgrđim nagrđotinama. Najbolje mislim da prekinemo diskusiju.
Mnogo sličnog može se u Nišu čuti na konferencijama za novinare, koje su takođe bile „predmet“ istraživanja niških naučnih radnika. Originalan primer je obraćanje (novinarima) u jednoj političkoj stranci:– Mi smo vas pozvali ovde da vam kažemo šta mislimo, a vi da l’ će da nas puštate, ili nećete da nas puštate u etar i novine, baš nas briga. Mi smo vam rekli šta smo hteli. A vi, kako hoćete. Ja bih vam ipak savetovao da nas puštate. Nemoj posle da vam nismo rekli.
„Niški“ jezik ne izučava se i ne istražuje prvi put, kaže profesor Nedeljko Bogdanović. Na inicijativu akademika Pavla Ivića, odavno je Pol Luj Toma na Sorboni sačinio studiju „Govor Niša i okolnih sela“. Iako je studija privukla veliku pažnju dok je pripremana, nikad, nažalost, nije publikovana.
Toma Todorović
[objavljeno: 10/03/2008]
Preuzeto sa sajta politika.co.yu »
Komentari na drugim sajtovima
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari