Izbori 11. maja

Vlada Srbije

VLADA će u ponedeljak usvojiti obrazložen predlog za raspuštanje Skupštine Srbije i uputiti ga predsedniku države Borisu Tadiću, koji će raspisati nove, vanredne parlamentarne izbore za 11. maj.

To je, u najkraćem, redosled poteza koji sledi posle subotnje konačne odluke premijera Vojislava Koštunice da obnaroduje zvaničan kraj Vlade i pozove na novo glasanje.

Svi, u sada već bivšoj vladajućoj koaliciji, priznali su debakl ove vlasti, a saglasili su se sa datumom za parlamentarne izbore koji je predložio premijer.

Istoga dana, građani će na izbornim listićima da zaokružuju stranačke liste za državni parlament, ali i kandidate za odbornike u lokalnim i pokrajinskim skupštinama.

Tačno u podne, počeće i poslednja sednica odlazeće vlade sa punim kapacitetom odlučivanja. Praktično, premijer i ceo ministarski kabinet u Nemanjinoj 11 od ponedeljka će obavljati vlast - tehnički - sa smanjenim ovlašćenjima. Tako će biti sve do izbora nove vlade.

Čim zvanično dobije obrazloženu odluku Vlade, predsednik Tadić će, kako je već najavio, u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, raspisati nove parlamentarne izbore.

Kako saznajemo u "vladajućoj koaliciji", bivši partneri se nisu sporili oko teksta odluke o raspuštanju parlamenta koji će biti na dnevnom redu Vlade, pa se očekuje da ona bude usvojena jednoglasno.

Odmah su se dogovorili da odluka bude neutralno intonirana i da se u tekstu ne potenciraju teme oko kojih je nastao raskol - ni Kosovo, ni evropske integracije.

Konstatovaće se samo, prema našim saznanjima, da Vlada usled unutrašnjih sukoba i suštinskih razlika između stranaka koje je čine, nije u stanju dalje da funkcioniše.

Zbog takvog raspleta, Vojislav Koštunica neće morati da formalno podnosi ostavku, koju je najavio za slučaj da Vlada ne predloži raspuštanje parlamenta.

P. V.

* * * * *

SRBIJA NA TRI STRANE

RADIKALI sami, kuva se pakt DS i G 17 plus, "narodnjaci" jači za SPO, socijalisti sa penzionerima... To bi mogle da budu startne pozicije najvećih stranaka pred novu izbornu bitku za Narodnu skupštinu 11. maja.

Biračke kutije se tek naziru, ali u partijskim štabovima već diskretno najavljuju buduće političke brakove. Ključna spona je odnos prema KiM i evropskim integracijama Srbije.

Iskušenja prilikom odabira partnera su velika, jer ovakvim "bratimljenjima" partije opipavaju puls birača na svim nivoima, jer je glasanje za parlament u paketu sa lokalnim i pokrajinskim izborima.

Tadićevim demokratama će, verovatno, ponovo u zagrljaj da poleti Ljajićev SDP, a tom jatu bi, saznajemo, rado da se pridruže i ligaši Nenada Čanka. Postoje i spekulacije da bi zajednički "evropski blok" DS i G 17 plus, stvoren nedavno u Nemanjinoj 11, mogao da izrodi predizbornu koaliciju.

Štaviše, pojavile su se čak i glasine da su Dinkićevi, navodno, bili spremni da se "utope" u DS, ali samo pod uslovom da njihov lider bude jedini potpredsednik. Ipak, većinski stav u DS je, saznajemo, da se pre izbora Dinkiću ne pruža ruka, mada to nije "zakucano" pošto je lider "eksperata" dobro odradio kampanju za Tadića u trci za šefa države.

- Imamo sve uslove da na parlamentarne izbore idemo sami, ali ne isključujemo mogućnost pregovora sa snagama koje su za ubrzanje evrointegracija, a tu računamo i G 17 plus - rekla je za "Novosti" Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS. - Jer, proces ukrupnjivanja političke scene je već otpočeo i primetna je podela.

Postojale su čak i kalkulacije da bi LDP Čedomira Jovanovića mogao da se uključi u široki blok "evropejaca", ali je za sada realnije da njegova stranka nastupi samostalno.

Lider Nove Srbije Velimir Ilić najavio je u nedelju za "Novosti" da će njegova partija, gotovo sigurno, na parlamentarne izbore opet izaći u koaliciji sa DSS.

- Ta koalicija je već proverena, uhodana i nema razloga da menjamo tim koji pobeđuje - poručio je Ilić.

Za zajednički nastup sa DSS i NS na izborima konkuriše još jedino SPO Vuka Draškovića. U vrhu Draškovićeve stranke preneli su nam da su spremni da uđu u koaliciju desnog centra sa programski srodnim strankama, a da su im prijatelji svi koji su se deset godina borili protiv Miloševićevog režima. U DSS se još ne izjašnjavaju o savezništvu sa Draškovićem.

Za razliku od prošlogodišnjih izbora, iz narodnjačkog bloka otpali su Jedinstvena Srbija, na čijem je čelu Dragan Marković - Palma, kao i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.

- Palma i Stevanović neće biti s nama u koaliciji, pošto su se sami opredelili za drugu političku opciju - zaključio je Ilić.

Drugo krilo SPO predvođeno Vojislavom Mihailovićem sprema se i za majski savez sa "narodnjacima".

- Verujem da ćemo se naći na toj strani sa partijama desnog centra gde su, pre svega, DSS, NS i to je koalicija u kojoj smo bili ranije - rekao je Mihailović za "Novosti".

Radikali sami biju bitku. Posle kolektivnog pristupanja Pelevićevog SSJ u SRS, uveravaju nas da pre majskog glasanja neće sklapati saveze.

- Svi koji su trebali da nam priđu prišli su nam za predsedničke izbore - kazao nam je potpredsednik radikala Dragan Todorović. - A za posle, videćemo. Hajde najpre da se izvagamo na izborima. Savezništvo socijalista sa Partijom ujedinjenih penzionera, započeto još u vreme predsedničkih izbora, biće učvršćeno i pred glasanje za skupštinu. - Ići ćemo sa njima i na parlamentarne izbore, a pregovaraćemo i sa drugim strankama, udruženjima i organizacijama leve orijentacije - kaže Dačić za "Novosti".

Lider Stranke vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor najavljuje da će koalicija tri najjače mađarske stranke i na izborima 11. maja nastupiti zajedno. Nije isključeno, kako je rekao, da oni budu deo jednog širokog proevropskog bloka.

ČETIRI SCENARIJA

Opšta je dilema: hoće li biti suštinskih promena i posle zatvaranja birališta? Jer, može se desiti da broj glasova opet izdiktira pat poziciju i tada su moguće vratolomne kombinacije. Prva je da vladu oformi nacionalno-demokratski blok SRS i "narodnjaka", ali je to u domenu teorije, jer su za takav spoj imali priliku i pre izbora. Druga je da vladu sastavljaju "evropejci" potpomognuti manjinama, ali bi im i za to bila potrebna većina koja je bez "narodnjaka" teško dostižna. Treća, ništa manje verovatna, opcija je da Tadić i Koštunica opet pokušaju, na nekim novim principima, da izdele kolač vlasti. Četvrta varijanta koju ne treba isključiti je da brak iz devedesetih socijalista i radikala opet zagospodari Srbijom.

M. BABOVIĆ

P. VASILjEVIĆ

N. ČALUKOVIĆ

* * * * *

LETO BEZ VLASTI

DOK čeka naslednike, izvršna vlast neće moći da sedi skrštenih ruku. Jer, novi premijer i ministri mogli bi da stupe na dužnost najranije sredinom maja, pod uslovom da se dogovor o vladi postigne čim se birališta zatvore. Ali, pregovori bi mogli da se "otegnu" čak i do avgusta. Ako se do tada ne formira vlada, opet se ide na izbore.

Čim je premijer Vojislav Koštunica saopštio da bi najbolje bilo da se izbori zakažu uz prethodno raspuštanje parlamenta, otvoreno je pitanje - šta do dolaska novih kadrova mogu da rade odlazeći u Vladi i Skupštini? Zbog nedorečenih propisa, spisak poslova moraće da se sastavi dogovorom vodećih stranaka.

Kada predsednik Republike potpiše ukaz o raspuštanju Skupštine, automatski i Vladi prestaje mandat. Zakon predviđa da premijer i ministri tada mogu da "vrše samo tekuće poslove", s tim što parlamentu ne mogu da predlažu zakone niti da postavljaju državne službenike u organima državne uprave.

Izuzetak su jedino propisi čije donošenje "nalažu potrebe države, interesi odbrane, prirodna, privredna ili tehnička nesreća". Šta se pod tim podrazumeva, takođe nigde ne piše. Slične nedoumice rešavane su i pre dve godine, kada je izlaskom G 17 plus iz Vlade srušena većina, a ostatatak tima u Nemanjinoj nastavio je da funkcioniše kao "tehnička" Vlada.

Ni situacija u kojoj će se naći poslanici Skupštine Srbije, kad se objavi da je raspuštena, ništa nije jasnija. Nema čak ni okvirnog uputstva. Predlog zakona o skupštini nikada nije usvojen, a grupa poslanika koja ga je pisala predvidela je da raspušten parlament rešava mandatno-imunitetska pitanja, ostvaruje međunarodnu saradnju i razmatra statusno-materijalna pitanja poslanika.

Jedno je sigurno - aktuelni poslanici, kako to Ustav propisuje - zadržavaju sva prava dok se ne potvrde mandati najmanje dve trećine njihovih naslednika. Međutim, neće se izjašnjavati o novim zakonima, a ostaviće listu od 76 usvojenih.

Preostalih 60 zakonskih predloga ostaće, dakle, u amanet novim predstavnicima naroda. U proceduri su predlozi zakona: o zaštiti državne granice, zaštitniku prava deteta, strancima, udruženjima, budžetskom sistemu... Na "čekanju" ostaju i izmene zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, porezu na dohodak građana, dobiti preduzeća, o eksproprijaciji, socijalnom osiguranju, administrativnim taksama...

I rezolucija o KiM, kao "kamen" o koji se saplela vladajuća koalicija, ostaće neostvarena. Taj dokumenet, koji su zvanično predložili radikali, ostao je kao prva tačka dnevnog reda tek započetog redovnog prolećnog zasedanja.

SVE SEDNICE PARLAMENTA

OD početka ove godine parlament se sastao: 5. marta - kada je počelo redovno zasedanje, 15. februara - kada je predsednik Tadić položio zakletvu, i tri dana kasnije - da poništi jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Bilo je i jedno vanredno okupljanje kada su poslanici odlučivali o imunitetu okružnog javnog tužioca iz Zrenjanina.

D. M. S. - R. O.

* * * * * *

NUDE POTPIS 28. APRILA

EVROPSKA unija najverovatnije će ponuditi Srbiji da 28. aprila potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i to na sednici Saveta ministara spoljnih poslova, koji tog dana treba da se održi u Luksemburgu - saznaju "Novosti" u krugovima bliskim EU.

- Najpre treba da vidimo kako će izborna kampanja u Srbiji biti postavljena - da li će glavna tema biti Kosovo ili Evropa, ili oba ta pitanja. U slučaju da Evropa bude glavna tema, onda će EU sigurno ponuditi nešto Srbiji. U svakom slučaju, ponuda o Privremenom političkom sporazumu nije više na stolu, jedina ozbiljna stvar je SSP - kaže za "Novosti" jedan visokopozicionirani diplomata u Briselu.

Ukoliko se Srbiji ponudi da potpiše SSP 28. aprila, i to učini predsednik Republike bio bi to idealan vetar u leđa Tadiću u finišu kampanje, koja će se sasvim izvesno graditi i na evropskoj priči.

DSS, poznato je, osporava pravo predsedniku da stavi svoj potpis na ovaj sporazum, jer kažu da je za ovaj čin ovlašćena isključivo Vlada. Šef parlamentarne grupe DSS Miloš Aligrudić tvrdi, čak, da bi SSP u tom slučaju bio nepostojeći, ništavan akt, koji ne bi proizvodio nikakva pravna dejstva.

Sasvim drugačije razmišlja Vladimir Todorić, do pre deset dana savetnik potpredsednika Vlade Božidara Đelića za pravna pitanja evropskih integracija. On kaže da bi najbolje bilo da potpisnik bude predsednik Tadić, koji ima pun legitimitet i koji je skoro dobio poverenje građana.

- To što bi Vlada u momentu ponude sporazuma bila tehnička, ne smeta, jer kada je ovlašćivala Đelića, nije bila u tehničkom statusu - kaže Todorić.

Da se i iz ovog sporazuma ne bi izrodili unutrašnji problemi, naš sagovornik sugeriše:

- Najbolje bi bilo kada bi se, pre potpisivanja, EU i Srbija izjasnile kako tumače svaki član Sporazuma, posebno one vezane za Rezoluciju 1244 i Kosovo.

Bilo ko da potpiše SSP, za njegovu punu primenu neophodna je ratifikacija u srpskom parlamentu, kao i u parlamentima članica EU. Pitanje je koji bi srpski parlament ratifikovao sporazum sa EU, ako se on potpiše sledećeg meseca? Odlazeći verovatno ne. U njemu bi DSS mogao da pokrene diskusiju o legalnosti Tadićevog parafa. Da li bi to učinio sledeći skupštinski sastav, zavisiće od odnosa snaga koje pređu cenzus i nađu se u poslaničkim klupama.

MISIJA NA STOLU

ŠEFOVI diplomatija EU u ponedeljak će tokom radnog ručka raspravljati o situaciji u Srbiji, nakon najave da će biti održani vanredni parlamentarni izbori. Po svoj prilici, debata o tome u drugi plan će staviti raspravu o Kosovu. Osim političke situacije, posebna pažnja usmeriće se i na probleme s kojima se suočava misija Euleks na Kosovu.

Ž. PANTELIĆ

D. RADEKA

* * * * * * *

JEDINO RADIKALI NA DOBITKU

Izbori koji treba da budu održani 11. maja, najviše odgovaraju radikalima i DSS, jer će Kosovo još uvek biti vruća tema, a ove dve stranke se predstavljaju kao perjanice odbrane naše južne pokrajine. Ukoliko bi izbori bili održani nekog kasnijeg datuma, a kosovska tema se "hladila", u prvi plan bi izbile DS i G 17 plus. Ovakav stav iznose politički analitičari koji, ipak, napominju da bi iz ove izborne trke mogle da profitiraju dve najjače stranke - radikali i DS.

- Koštuničinoj stranci i radikalima odgovara da izbori budu što pre, jer je kosovska tema još uvek aktuelna. Kasnije bi izbori više odgovarali evroreformskim strankama poput DS, G 17 plus i LDP - kaže za "Novosti" sociolog Slobodan Antonić.

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, uveren je da izbori u ovom trenutku najviše odgovaraju DSS i radikalima, što bi bili dalje od 11. maja, išli bi naruku DS i G 17 plus:

- Ali, ne treba smetnuti s uma da nam je privreda u procesu opadanja, socijalna situacija se pogoršava, što će dovesti do "hlađenja" kosovske teme. Ljudima je najvažniji ekonomski rast, zapošljavanje, životni standard.

Po mišljenju Marka Blagojevića, programskog direktora CeSID-a izbori u ovom trenutku najviše odgovaraju radikalima i DS:

- Njima najviše odgovaraju zato što su to dve najveće stranke i stožeri dve politike, svaka na svojoj strani. Sve druge stranke, po mom mišljenju, biće u senci radikala i demokrata.

I Zoran Stoiljković, profesor FPN, smatra da će predstojeći izbori ići u prilog strankama sa najjačom infrastrukturom, pre svega, radikalima i DS.

I. LOVRIĆ

* * * * * * *

SEDAM PUTA IZABRALI

DECEMBAR 1990.

Prvi izbori za Skupštinu Srbije. Najviše poslanika, 194, osvojio SPS. Za predsednika parlamenta izabran Slobodan Unković, za premijera Dragutin Zelenović.

DECEMBAR 1992.

SPS ponovo osvaja najviše, 101 mesto u parlamentu, a većina obezbeđena uz pomoć SRS. Predsednik Skupštine Zoran Lilić, predsednik Vlade Nikola Šainović.

DECEMBAR 1993.

Novi vanredni izbori, većinu od 128 poslanika formirali SPS i Nova demokratija. Dragan Tomić postaje predsednik parlamenta, Mirko Marjanović - premijer.

SEPTEMBAR 1997.

Na redovnim izborima Koalicija SPS-JUL-ND dobija 110 mandata, a većina od 193 poslanika obezbeđena sa SRS. Tomić ponovo predsednik Skupštine, a Marjanović - Vlade.

DECEMBAR 2000.

Vanredni izbori, DOS osvaja 176 poslaničkih mesta. Dragan Maršićanin predsednik parlamenta, Zoran Đinđić izabran za premijera.

DECEMBAR 2003.

Novi vanredni izbori, SRS osvojio najviše mandata - 82, ali Vladu formira demokratski blok uz podršku SPS. Maršićanin ostaje na čelu parlamenta, kasnije ga zamenjuje Predrag Marković. Premijer - Vojislav Koštunica.

JANUAR 2007.

Opet najviše mandata za SRS. Za predsednika Skupštine najpre izabran Tomislav Nikolić. a formiranjem nove skuštinske većine DS - DSS-NS - G 17 plus šef parlamenta postaje Oliver Dulić. Koštunica ponovo premijer.

D. M. S.