Sudbinu dila s Rusima piše nova skupština

Pad kabineta Vojislava Koštunice, uz očite političke konsekvence, mogao bi da ima i jasne ekonomske posledice. Nisu u pitanju samo osnovni ekonomski parametri - kurs, inflacija, finansijsko tržište, strane investicije, već i dogovoreni međudržavni poslovi.

Krajem prošle godine Srbija je ušla u pregovore o velikom gasno-naftnom aranžmanu, kojim je bila predviđena gradnja jednog kraka gasovoda „Južni tok“ kroz našu zemlju, dovršetak i eksploatacija podzemnog skladišta prirodnog gasa u Banatskom Dvoru i prepuštanje većinskog dela kapitala Naftne industrije Srbije (NIS) ruskoj kompaniji „Gasprom“. Tokom posete ruske delegacije Beogradu u drugoj polovini januara, dogovoreno je formiranje zajedničkog preduzeća za gradnju gasovoda, dok je za preuzimanje NIS-a, mada je, navodno, sve već dogovoreno, ostavljen rok do kraja ove godine.

Politički rasplet u Srbiji ostavio je ovu energetsku priču potpuno otvorenom. Nekadašnji predsednik Upravnog odbora NIS-a Branislav Pomoriški navodi da je ovaj sporazum trebalo da prođe obaveznu reviziju i u starom sazivu Skupštine Srbije, a da je tek sad to neminovnost. Tim pre što, kako vreme protiče, postaje sve jasnije da je u realizaciji posla bilo svega i svačega. Da je sve bilo čisto, sporazum bi potpisao resorni ministar (Aleksandar Popović) ili sam premijer i ne bi čast ozvaničenja tog velikog političko-ekonomskog uspeha pripala ministru infrastrukture Velimir Iliću. Da bi međudržavni sporazum, zaključuje Pomoriški, imao težinu zakona on mora biti ratifikovan u parlamentu.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popović smatra da je jako dobro što je rasplet u vrhovima srpskih vlasti malko ohladio priču o energetskoj saradnji sa Rusijom. Ceo posao je postavljen politički, a ne ekonomski, tako da je određeno smirivanje strasti neophodno. Direktor Centra za slobodno tržište dr Miroslav Prokopijević slično razmišlja. On se nada da pad vlade označava i kraj ovog posla, mada primećuje da bi pobeda radikalnijih političkih snaga mogla da dovede do realizacije ovog ili, možda, još i goreg energetskog sporazuma.

Urednica časopisa „Enerdži Obzerver“ Sijka Pištolova smatra da bi se sporazum mogao naći tek pred novim sazivom Skupštine Srbije, ali bi, pre toga, o neregularnostima koje navode mediji, svoje mišljenje morao da iznese republički javni tužilac. Naime, „Blic“ je, pozivajući se na izvore bliske Vladi Srbije, objavio da je 400 miliona evra za 51 odsto NIS-a, u stvari srpska ponuda i da su užurbanu realizaciju posla gurale kumovske (Rade Vojvodić, kum sina Sergeja Ivanova), političke (Dejan Mihajlov, šef kabineta premijera Koštunice) i poslovne veze (Nenad Popović, vlasnik „ABC holdinga“ i šef ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i Borislav Milošević, bivši ambasador u Rusiji).

Ako su u igri nove informacije, primećuje Branislav Pomoriški, onda padaju u vodu demagoške priče da će nam Rusi isporučivati jeftiniju naftu i gas zato što nas vole. Drugi akteri ove priče (Bugari, Mađari) dobili su ponudu „fifti-fifti“ (50:50) a samo se kod nas prvo formira zajednička firma, u kojoj su Rusi većinski vlasnici, da bi tek ta firma trebalo da odluči da li će se, kada i gde graditi gasovod. Moramo shvatiti, zaključuje Pomoriški, da poslove vode interesi, a ne prijateljstvo. Onog trenutka kad postanemo redovne platiše, imaćemo dobre uslove kao i svi drugi partneri „Gasproma“.

V. Harak

Poslato 10.03.2008