„Južni tok” teče i posle izbora

U aktuelnim spekulacijama šta sve kriza vlade donosi, i odnosi, postavljeno je i pitanje koliko je validan međudržavni energetski sporazum Srbije i Rusije. Taj dokument koji je u Moskvi 25. januara potpisao ministar infrastrukture Velimir Ilić i to u prisustvu ruskog i srpskog državnog vrha – predsednika Putina i Tadića, premijera Koštunice i pobednika na nedavnim predsedničkim izborima Dmitrija Medvedeva, podržale su sve političke stranke osim LDP-a.

Protiv gasnog aranžmana, to jest prolaska „Južnog toka” preko Srbije, nije bio ni ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Njegove su se zamerke odnosile na deo naftnog aranžmana, odnosno „nedopustivo nisku cenu” za 51 odsto vrednosti NIS-a, za šta ruski „Gaspromnjeft” nudi 400 miliona evra u kešu.

Dinkić pri tom nije objasnio zašto je uopšte prvi i potezao priču o većinskoj prodaji kompanije, ako mu to zapravo ne odgovara. Tim pre što je sedeo i u prethodnoj Koštuničinoj vladi koja je podržala predlog privatizacionog savetnika za NIS da se u prvoj fazi na tenderu za NIS nađe 25 odsto vrednosti kompanije.

Milan Simurdić, bivši ambasador Srbije u Hrvatskoj i član Foruma za međunarodne odnose, kaže za „Politiku” da su preterane ocene da je energetski sporazum između Srbije i Rusije nevažeći zato što je pala vlada, te da ne želi da ulazi u pozadinu takvih priča.

– Energetski sporazum može da bude nevažeći samo ako ga Skupština Srbije, odnosno poslanici u budućem sazivu, ne ratifikuju. Ali ako se ima u vidu da su ga podržale gotovo sve političke partije osim pomenutog LDP-a, ne treba očekivati veća iznenađenja – kategoričan je on.

Međutim, Simurdić ukazuje na to da se zbog novonastale situacije cela stvar u vezi sa ratifikacijom može otegnuti. Treba podsetiti da Protokol o NIS-u uopšte i ne mora da bude verifikovan u skupštini.

Upućeni u gasno-naftnu priču kažu da narednih dana treba očekivati da će energetski sporazum mnogi eksploatisati u predizbornoj kampanji. Ne treba da začudi ako pokrajinska vlast u Novom Sadu bude najglasnija, jer se oni grčevito bore da dobiju deo novca od prodaje NIS-a koji se nalazi na njihovoj teritoriji.

Saša Ilić, v. d. generalnog direktora Javnog preduzeća „Srbijagas”, koji je pre dve nedelje s budućim predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevom potpisao gasni aranžman Srbije i Rusije, za naš list kaže da nijednog časa nije stavljao paraf na ovaj dokument da bi se on raskidao. Naprotiv. Reč je o međudržavnom sporazumu, što znači da postoje dve strane koje se o tome pitaju, kaže on i naglašava da je oko potpisivanja ovog sporazuma postojao konsenzus gotovo svih političkih partija, te „ne vidim kako onda može biti nevažeći”. Osim toga, poslednju reč o tome daće poslanici u skupštini kada budu glasali da li su za ratifikaciju ili ne, onako kako je to i dogovoreno, podseća Ilić.

– U trenutku kada Austrija, Mađarska i Bugarska, članice EU, otvoreno kažu da im je potreban ruski gas i potpisuju ovakav sporazum sa „Gaspromom, zar Srbija treba uopšte da ima dilemu da li joj je takav dokument potreban, pogotovo ako zna da na ovaj način naša zemlja postaje regionalno čvorište gasa u ovom delu Evrope – kaže Ilić.

Pojedini članovi radne grupe koji su učestvovali u pregovorima sa „Gaspromom” podsećaju da je „izvor” koji je plasirao priču, takođe u sličnom tonu najavljivao da gasovod „Južni tok” uopšte neće proći preko Srbije, kao i da će ići samo krak gasovoda a ne magistralni cevovod – i to samo dan pre nego što su Beograd i Moskva ugovorili posao. Odavno je već poznato da slični izvori lobiraju za gasovod „Nabuko” – rivalsku gasnu magistralu „Južnom toku”, o čijem se prolasku kroz Srbiju čak ni ozbiljno nije razmatralo. „Politici” je iz istog izvora objašnjeno i da bi energetski sporazum mogao da postane nevažeći samo ako bi došlo do drastičnog zaokreta u odnosu snaga koje su pre pada vlade bile za gasno-naftni sporazum. Konkretno, to znači da ako bi poslanici SRS-a ili DS-a u novom sazivu skupštine za 180 stepeni promenili odluku o poslu sa Rusima, sporazum bi propao. Kako stvari stoje, radikali bi se možda radije odrekli zapadnih srpskih granica nego odnosa sa Moskvom, a teško je uveriti bilo koga ozbiljnog da bi i predsednik Tadić tako lako mogao da zaboravi na toplu rođendansku čestitku Vladimira Putina, uoči prvog kruga predsedničkih izbora.

Takođe, i članovi radne grupe iz redova DS-a forsirali su brzo potpisivanje sporazuma.

-----------------------------------------------------------

Hitan sastanak zbog gasa

Komesar Evropske unije za energetiku Andris Pjebalgs zatražio je juče hitan sastanak EU o gasnoj politici kako bi se još jednom preispitala zavisnost Evrope od ruskog gasa. Do nove uzbune došlo je nakon što Ukrajina nije ispoštovala rok koji joj je Rusija dala da plati preuzeti gas, posle čega je ruski partner smanjio isporuke za oko 25 odsto.

Iako je ovaj nesporazum privremeno rešen, Evropa smatra da je alternativa ruskoj energiji neophodna, tim pre što jedna četvrtina evropskog kontinenta zavisi do ruskog gasa. Mora se, međutim, objasniti da do sukoba Rusija - Ukrajina nije došlo zato što Rusija nema dovoljno gasa, već zato što neće nikome da ga isporučuje besplatno.

Evropski interes je da se plin dopremi alternativnim pravcem odnosno „Nabukom” iz Azerbejdžana i Turkmenistana preko Turske u Evropu. Analitičari procenjuju da bi gas „Nabukom” mogao da poteče 2011. godine.

Međutim, „Nabuko” ima jakog rivala u ruskom projektu „Južni tok” koji predstavlja širenje već postojećeg sistema kojim bi se gas doveo iz Novorosijska ispod Crnog mora u istočnu Evropu, a odatle bi imao sličnu rutu kao „Nabuko”. S tim što neće ići preko Rumunije, već kroz Srbiju.

Prošlog četvrtka odlazeći predsednik Rusije Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev postigli su ključnu pobedu nad „Nabukom” kada su sa Mađarskom, članicom EU, dogovorili da „Južni tok” pređe preko njene teritorije.

Jasna Petrović

[objavljeno: 11/03/2008]