Hrvatski generali u Hagu: Ne osećaju se krivim

HAG - Zločini hrvatskih snaga nad Srbima u Kninskoj krajini u leto i jesen 1995. bili su rašireni, sistematski i nekažnjeni, a ne izolovani incidenti u ratnom sukobu, rekao je danas tužilac Stefan Vespi na suđenju hrvatskim generalima Antu Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču pred Haškim tribunalom.

Generali Gotovina (53), Čermak (59) i Markač (53) optuženi su u devet tačaka za progone, prisilno premeštanje i deportaciju, pljačkanje javne i privatne imovine, bezobzirno razaranje naselja, ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini od početkka avgusta do kraja septembra 1995.

General Gotovina u to vreme je kao komandant vojnog područja Split zapovedao operacijom Oluja; drugooptuženi Čermak bio je vojni komandant grada Knina i okoline, a trećeoptuženi Markač je, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, zapovedao jedinicama specijalne policije.

U Kninskoj krajini uništeno više od 13.000 kuća

Nastavljajući uvodnu reč optužbe, Vespi je precizirao da su snage pod komandom i kontrolom optuženih u avgustu i septembru 1995. ubile oko 350 srpskih civila, uglavnom starih i nemoćnih koji nisu mogli da se pridruže desetinama hiljada Srba koji su tokom operacije Oluja proterani.

Pozivajući se na podatke međunarodnih organizacija, tužilac je naznačio da je u Kninskoj krajini istovremeno pljačkanjem i paljenjem potpuno uništeno više od 13.000 kuća.

Tokom suđenja, optužba će, kako je najavio Vespi, izvesti svedoke o osam višestrukih ubistava sa ukupno 29 žrtava. Kao jedan od primera, tužilac je naveo ubistvo petoro staraca i nemoćnih, među kojima je bila i 90-godišnja žena, u selu Grubori, koje je počinila hrvatska specijalna policija, u to vreme pod komandom trećeoptuženog Markača.

Tužilac je opisao i kako su 6. avgusta 1995. hrvatski vojnici u zaseoku Šare streljali osmoro meštana, od kojih je jedan preživeo uprkos tome što je bio ranjen u glavu.

Osvrćući se na komandnu odgovornost optuženih, tužilac Alan Tiger naznačio je da hrvatske snage "nedeljama razarale srpska naselja i domaćinstva", a da "oni koji su bili dužni, nisu učinili ništa da to spreče i kazne".

Priprema za Oluju spaljivanje sela Grahovo

General Gotovina je, po zastupniku optužbe, pre operacije Oluja znao za sklonost svojih vojnika činjenju zločina, rekavši predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu da ih je "teško zauzdati". U ratnom dnevniku splitske vojne oblasti, uredno je napisano da su Gotovinine trupe "spalile celo Grahovo" samo nekoliko dana pre početka Oluje, 29. jula 1995.

Tokom i posle ofanzive, optuženi je bio obavešten da su zlodela i počinjena, što je i sam potvrdio nazivajući sopstvene ljude "varvarima" uoči dolaska hrvatskih političara u Knin, rekao je Tiger.

Po njegovim rečima, Gotovina uprkos tome nije preduzeo ništa osim što je ponavljao uopštena naređenja o uspostavljanju vojne discipline.

"Slika je jednostavna - zločini nad Srbima su tolerisani i niko ništa nije preduzeo", naglasio je tužilac.

Čermak zlodela podmetao srpskim teroristima

Kao zapovednik grada Knina, general Čermak je, takođe, propustio da spreči paljevine, pljačku i ubistva na koje su mu ukazivali zvaničnici misije UN i koje je sam mogao videti, rekao je Tiger.

Umesto da nešto preduzme, Čermak je smišljeno odvraćao pažnju međunarodnih posmatrača za počinjenih zlodela.

Masovnu umešanost jedinica specijalne policije MUP Hrvatske u zločine nad Srbima u Krajini, po tužiočevim rečima, njihov komandant general Markač nastojao je da prikrije, tvrdeći da su žrtve pale u borbenim dejstvima ili da su počinioci bili srpski teroristi.

Tužilac Tiger zaključio je da prikrivanje zločina od trojice optuženih "nije bila slučajnost" već posledica "prvenstvenog cilja operacije Oluja - da se Srbi uklone sa teritorije Hrvatske".

Sva trojica izjavila da nisu krivi

Uvodna reč optužbe danas je završena, a sutra će u nastavku suđenja svoje uvodne napomene dati odbrana prvooptuženog Gotovine.

Generala Gotovinu, Haški tribunal je za zločine u Oluji optužio 2001. godine, a on je bio u bekstvu do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji.

Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se odmah dobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja.

Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zločine za koje su optuženi.