Jedinstvo suprotnosti efikasnije od sabornosti

Beograd - Demokratska opozicija Srbije je na izborima za Narodnu skupštinu, 23. decembra 2000, osvojila dvotrećinsku većinu u parlamentu. Za predsednika nove vlade Srbije, koja je formirana 25. januara 2001, izabran je predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić.

Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, tada se nalazio na funkciji potpredsednika Vlade. U razgovoru za Danas, on ističe da su razlike između Đinđićeve i dve vlade Vojislava Koštunice velike.

- Đinđić je imao vladu koja se sastojala iz dva dela, političkog i ekonomskog koji su činili eksperti. Koštuničina vlada je tipično stranačka, sa malo stručnih ljudi. Đinđić je imao jasnu viziju promena u zemlji koje su se odnosile na integraciju Srbije u Evropsku uniju i nužne ekonomske reforme, dok Koštunica nikada imao politički cilj i potpuno je nezainteresovan za ekonomiju. Koštunica je potpuno neoperativan premijer - smatra Korać.

Naš sagovornik ističe da je Đinđić nosio i teret Miloševićevog režima i Koštunicu, koji protiv sebe nema ozbiljnu političku organizaciju, a da su učinci Đinđićeve vlade, koja je trajala svega dve godine, mnogo veći od rezultata Koštuničinih kabineta, koji skupa traju četiri godine. Takođe, Zoran Đinđić je uspevao da okupi u zajedničkom kabinetu 18 političkih stanaka i organizacija i da tu vladu, i pored opstrukcija, prilično jedinstveno vodi, dok Vojislavu Koštunici nešto slično ne uspeva ni u dva mandata, iako je oko sebe imao značajno manji broj partnera i suprotstavljenih politika.

Potpredsednici u vladi premijera Zorana Đinđića, po njenom formiranju, bili su i Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Jožef Kasa, Momčilo Perišić i Aleksandar Pravdić.

Nebojša Čović, tada lider Demokratske alternative, nakon izbora 2003, ujedinio je DA sa Socijaldemokratskom partijom i postao njen lider. Bio je neuspešni predsednički kandidat. Na izbore 2007. SDP je izašla u koaliciji sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije i nije uspela da pređe cenzus. Dušan Mihajlović, tada predsednik Nove demokratije, pored funkcije potpredsednika Vlade, istovremeno je bio i ministar policije. Bio je predsednik Upravnog odbora "Lutra" a.d, potom je napisao memoarsku knjigu i povukao se iz javnog života. Jožef Kasa je 2001. bio predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, a tu funkciju je napustio prošle godine. Momčilo Perišić je potpredsednik Vlade bio do marta 2002. Ostavku je podneo kada je uhapšen zbog sumnje da je pokušao da preda važna vojna dokumenta službeniku američke ambasade. Godine 2005. je dobrovoljno otišao u Hag, zbog optužbi za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Trenutno je u Beogradu, gde čeka suđenje. Aleksandar Pravdić je bio potpredsednik DSS. Ostavku na funkciju jednog od vicepremijera podneo je u avgustu 2001, kada je DSS otišla u opoziciju. Vuk Obradović, tada lider Socijaldemokratije, kratko vreme takođe je bio vicepremijer, a razrešen je dužnosti u junu 2001. kada je optužen za seksualno zlostavljanje. Preminuo je 13.februara 2008. Miodrag Isakov je funkciju potpredsednika Vlade obavljao od 2002, a sada je ambasador Srbije u Izraelu.

Božidar Đelić je bio ministar finansija i ekonomije u vladi Zorana Đinđića. Bio je direktor za jugoistočnu Evropu jedne od najvećih evropskih banaka "Kredi agrikol" u periodu od 2005. do 2007. Posle izbora je imenovan za potpredsednika Vlade u kabinetu Vojislava Koštunice. Vladan Batić, tadašnji ministar pravde, je predsednik Demohrišćanske stranke. Posle izbora 2007, na kojim je DHSS učestvovala u koaliciji sa LDP i LSV, postao je narodni poslanik na listi pomenute koalicije. Goran Novaković bio je ministar rudarstva i energetike. U junu 2002. podneo je ostavku, a mediji su tada spekulisali da je Novaković vodio sumnjive poslove u vezi sa uvozom i izvozom nafte, što mu je zamerio Zoran Đinđić. Umesto njega izabrana je Kori Udovički, koja je ovu funkciju obavljala do jula 2003. Udovički je potom bila i guverner Narodne banke, odakle je smenjena. Vojislav Mihajlović je kao vanstranačka ličnost bio izabran za ministra vera, a Goran Pitić je bio ministar za ekonomske veze sa inostranstvom. Pitić je aktuelni predsednik UO Sosijete ženeral banke u Srbiji. Profesor je ekonomije i predsednik Saveta Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju. Aleksandar Vlahović bio je ministar za privredu i privatizaciju. Vlahović je vlasnik firme "Eki investment", aktuelni predsednik SD Crvena zvezda i narodni poslanik DS. Marija Rašeta Vukosavljević bila je ministar saobraćaja i telekomunikacija. Novembra 2004. uhapšena je i protiv nje je podneta krivična prijava zbog sumnje da je izvršila krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Gašo Knežević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, bio je ministar prosvete i sporta i član Predsedništva Građanskog saveza. Gordana Matković je bila ministar za socijalna pitanja. Od 2004. ona je angažovana u Centru za liberalno-demokratske studije, a od 2007. savetnik za socijalna pitanja predsednika Srbije Borisa Tadića. Dragan Domazet se nalazio na funkciji ministra za nauku, tehnologiju i razvoj, a Dragoslav Šumarac je bio ministar urbanizma i građevine. Šumarac je sada predsednik UO PTT Srbija.

Obren Joksimović tadašnji ministar zdravlja, bio je član Političkog saveta i direktor DSS. Zvanično je napustio ovu stranku 2006. i osnovao vanparlamentarnu Demokratsku zajednicu Srbije. Branislav Lečić, tadašnji ministar kulture i medija, glumac je Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Po osnivanju LDP postao je funkcioner ove stranke, ali je ubrzo i napustio. Dragan Milovanović, tadašnji čelnik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, bio je ministar za rad i zapošljavanje, a Dragan Veselinov ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Veselinov, redovni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, napustio je funkciju 2003, nakon saobraćajne nesreće u kojoj je vozilo u kojem je bio usmrtilo Katarinu Marić, prošavši kroz crveno svetlo na semaforu. Slobodan Milosavljević, tadašnji ministar trgovine, turizma i usluga je bio i predsednik Privredne komore Srbije, a od izbora 2007. obavlja funkciju ministra poljoprivrede.

Tomica Milosavljević je bio ministar zdravlja od juna 2002, a iz vlade je izašao u julu 2003, kada je G17 plus otišla u opoziciju. Nakon izbora 2007. po treći put je izabran na funkciju ministra zdravlja. Rodoljub Šabić je bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, od juna 2002. Bio je i potpredsednik Narodne skupštine , koja ga je 2004. izabrala za Poverenika za informacije od javnog značaja,što je posao koji obavlja i sada. Anđelka Mihajlov je bila ministar za zaštitu životne sredine od juna 2002. Aktuelna je predsednica nevladine organizacije Ambasadori životne sredine i član je Saveta Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj u Londonu. S. Čongradin, S. Penezić