Vesti » Vrele gume 14.03.2008
BMW Isetta
Ako ste mislili da je BMW uvek bio proizvođač sa paletom punom skupih, luksuznih modela sa sportskim performansama, prevarili ste se. Pre nego što je postao globalno priznat, gamu bavarske marke činili su i mali, bukvalno, mikro automobili, koji su mu pomogli da preživi teške posleratne godine. Isetta je ime dobro poznato svima... Mališan za ceo svet
Vrele gume petak, 14. mart 2008.
Ako se zna, da je BMW izašao iz rata praktično uništen, bez čitavih postrojenja i bez kupaca, panika koja je zahvatila upravu kompanije je bila potpuno razumljiva. Naime, većina fabričkih hala, ostala je iza ”gvozdene zavese” dok je u funkciji bio samo deo, namenjen proizvodnji motocikala. U takvim uslovima, BMW je pokušao da pokrene proizvodnju automobila, ali je to uradio u pogrešnom pravcu.
Modeli koji su ugledali svetlost dana pod čuvenim plavo-belim znakom su bili luksuzni i preskupi automobili, nedostižni posleratnim kupcima. Iako lepi i kvalitetni, BMW 501 sedan, 503 Coupe i 507 Roadster, su bili proizvedeni u veoma malom broju primeraka, što fabrici nije donelo dovoljno novca da preživi na tržištu. Suočivši se sa bezizlaznom situacijom i neprijatnom blizinom bankrota, uprava BMW-a je morala da smisli radikalno rešenje.
U isto vreme, jedno 1000 km južnije od Minhena, italijanska fabrika rashladnih uređaja i metalne galanterije po imenu ISO napravila je model Isetta. To je bio mikro-automobil za dva putnika, nešto prtljaga, sa motorom i točkovima od skutera.
Pogled na jug
Italija, kao domovina malih gradskih automobila, odlično je prihvatila novog mališana koji se pokazao odličan za gradske uslove, ali ništa više od toga, jer bi bilo kakav ozbiljniji put loše delovao na putnike zbog slabog komfora i nikakve udobnosti. Prodaja Isette je zadovoljavajuće krenula po celoj Evropi, i taj uspeh je privukao pažnju BMW-a koji je odlučio da otkupi licencu i započne proizvodnju ovog autića u Nemačkoj.
Ipak, nemački inženjerski ponos, nije dozvoljavao BMW-u da samo ”prekopira” Isettu, nego su odlučili da je mehanički i dizajnerski unaprede. Za početak, motor je zamenjen BMW-ovim agregatom iz motocikla, zapremine 250 ccm sa 12 KS pri 5800 obrtaja u minuti, montiran je četvorostepeni menjač, a snaga se prenosila na zadnja dva točka, preko gumenih kaiševa. Dizajnerski, farovi su izdvojeni od karoserije, a logo BMW-a je montiran ispod vetrobrana. Inače, taj logo je bio daleko manjih dimenzija nego kod ostalih modela, kao da se bavarski proizvođač stideo ovog simpatičnog automobila.
Iako se promene mogu činiti površne, Nemci su u stvari potpuno promenili model Isetta fabrike ISO. Tako da ova dva automobila samo liče, a realno, nemaju ni jedan zajednički deo.
Zapanjena i zaintrigirana publika
U svakom slučaju, premijera BMW Isette je bila 1955. godine, pred zapanjenom, ali i zaintrigiranom publikom. Zapanjenom, jer tako nešto niko nije očekivao od BMW-a, a zaintrigiranom jer je Isetta, predstavljala mikro-automobil potpuno nove koncepcije.
Tržište je odmah odlično reagovalo na nov model i u roku od 8 meseci, preko 10.000 narudžbina je stiglo na adresu fabrike. Cena od ispod 1.000 tadašnjih nemačkih maraka je samo pomogla, a fabrika je garantovala 85 km/h maksimalne brzine, dok je prema zakonu, Isettu bilo moguće voziti i sa dozvolom za motocikl.
Ovaj mali model je spasao veliki BMW nakon Drugog svetskog rata
Već sledeće godine, 1956, Isetta dobija malo veći motor (300 ccm sa 13 KS) koji je napravljen tako što su postojećem agregatu povećani hod i prečnik klipa. Maksimalna brzina ostaje ista, a popularnost raste, dok BMW počinje da izvozi Isette i u ostale zemlje.
U to vreme, u BMW salone su dolazile samo dve kategorije ljudi, oni bogati, dovoljno situirani da plate skupe limuzine serije 501 ili oni koji su želeli da voze automobil, ali su mogli da si priušte samo mikro-vozilo kao što Isetta. Zbog toga je tih godina BMW pokrivao samo početak i kraj ponude automobila. Iste godine, Nemačka uvodi obavezu prave vozačke dozvole za kupce Isette, jer ih je bilo dosta na ulicama.
Nova BMW Isetta
Imajući u vidu uspeh Smarta ili Fiata 500, rukovodstvo BMW-a se setilo da u svojoj riznici modela imaju pravog kandidata za ”oživljavanje”, odnosno model Isetta. Pod uslovom da dobije ”nov život”, ona bi bila pozicionirana ispod modela Mini.
Ipak, neke od karakteristika starog modela, kao što su vrata napred i motor nazad, neće biti zadržane, pa bi tako nova Isetta mogla da bude daleko konvencionalnija, sa agregatom i pogonom napred i parom bočnih vrata.
Rok za odluku je 2010. godina, nakon koje ovi mališani mogu da preplave ulice svetskih metropola, kao što je nekad učinio njihov prethodnik.
Život i imidž modela
Ohrabren uspehom ovog automobila, BMW otvara filijalu u Engleskoj, gde se Isetta počela proizvoditi 1957. godine. Popularnosti ovog modela doprinosi i energetska kriza sa kraja 50-ih i činjenica da ovi automobili nisu bili veliki potrošači goriva.
Želja da se ova koncepcija razvije, naterala je BMW 1958, da predstavi Isettu 600, model koji je imao još dva sedišta i konvencionalnu zadnju osovinu radi boljih voznih svojstava. Motor je raspolagao sa 600 ccm i 20 KS, a maksimalna brzina je povećana na 103 km/h. Ovaj model je bio najozbiljnija Isetta u smislu ponašanja na putu i jedina koja je mogla da poveze više od dva putnika.
Ipak, početkom 60-ih, BMW je odlučio da mu Isetta kvari imidž kao i da je uradila ono zbog čega je stvorena, a to je da stvori profit i omogući fabrici da opstane. Na negodovanje publike koja je zavolela ovaj mali automobil velikog šarma, objavljen je prekid proizvodnje u avgustu 1962. Nakon 130.000 primeraka napravljenih u Nemačkoj i 30.000 u Velikoj Britaniji, Isetta je otišla u istoriju kao najuspešniji mikro-automobil na svetu. Ali, Isetta se nije sklonila sa ulica i u velikim evropskim gradovima je mogla i nadalje da se vidi u gužvama na velikim bulevarima...
David spasao Golijata
BMW je zahvaljujući uspehu Isette izgradio imperiju koja danas možda ne bi ni postojala da nije bilo ovog malog automobila. I ne samo što je ovaj automobilčić spasao jednu čuvenu marku, nego je postao uzor za drugu, pa su tako konstruktori Smatra, otvoreno priznali da im je najveći uzor u radu bila baš Isetta. Titula ”invalidski automobil” koju je Isetta dobijala na nekim tržištima je potpuno nezaslužena, jer vozilo nikada nije bio namenjeno toj grupaciji ljudi.
Kod nas je ovih simpatičnih BMW-ova bilo i to u većem broju, ali su ih vlasnici brzo zaboravljali kada bi se dokopali novca za neki ozbiljniji model. Stoga ih je malo i ”preživelo”. Nisu skupi za restauraciju, a nude interesantan gradski prevoz, kao i potpuno novu dimenziju vožnje koja je modernim poznavaocima strana. Na tržištu oldtimera su cenjeni, ali ne i skupi tako da se za malo novca dobija mali automobil, što je, priznaćete, ispravno. No, ne treba zaboraviti da je ovo mali automobil, ali sa velikom dušom i zaslugom...
V. Herbez
foto: BMW
vukasin@vrelegume.co.yu
5
Opširnije u časopisu
VRELE GUME br. 164
Postavljeno: 14.03.2008
Modeli koji su ugledali svetlost dana pod čuvenim plavo-belim znakom su bili luksuzni i preskupi automobili, nedostižni posleratnim kupcima. Iako lepi i kvalitetni, BMW 501 sedan, 503 Coupe i 507 Roadster, su bili proizvedeni u veoma malom broju primeraka, što fabrici nije donelo dovoljno novca da preživi na tržištu. Suočivši se sa bezizlaznom situacijom i neprijatnom blizinom bankrota, uprava BMW-a je morala da smisli radikalno rešenje.
U isto vreme, jedno 1000 km južnije od Minhena, italijanska fabrika rashladnih uređaja i metalne galanterije po imenu ISO napravila je model Isetta. To je bio mikro-automobil za dva putnika, nešto prtljaga, sa motorom i točkovima od skutera.
Pogled na jug
Italija, kao domovina malih gradskih automobila, odlično je prihvatila novog mališana koji se pokazao odličan za gradske uslove, ali ništa više od toga, jer bi bilo kakav ozbiljniji put loše delovao na putnike zbog slabog komfora i nikakve udobnosti. Prodaja Isette je zadovoljavajuće krenula po celoj Evropi, i taj uspeh je privukao pažnju BMW-a koji je odlučio da otkupi licencu i započne proizvodnju ovog autića u Nemačkoj.
Ipak, nemački inženjerski ponos, nije dozvoljavao BMW-u da samo ”prekopira” Isettu, nego su odlučili da je mehanički i dizajnerski unaprede. Za početak, motor je zamenjen BMW-ovim agregatom iz motocikla, zapremine 250 ccm sa 12 KS pri 5800 obrtaja u minuti, montiran je četvorostepeni menjač, a snaga se prenosila na zadnja dva točka, preko gumenih kaiševa. Dizajnerski, farovi su izdvojeni od karoserije, a logo BMW-a je montiran ispod vetrobrana. Inače, taj logo je bio daleko manjih dimenzija nego kod ostalih modela, kao da se bavarski proizvođač stideo ovog simpatičnog automobila.
Iako se promene mogu činiti površne, Nemci su u stvari potpuno promenili model Isetta fabrike ISO. Tako da ova dva automobila samo liče, a realno, nemaju ni jedan zajednički deo.
Zapanjena i zaintrigirana publika
U svakom slučaju, premijera BMW Isette je bila 1955. godine, pred zapanjenom, ali i zaintrigiranom publikom. Zapanjenom, jer tako nešto niko nije očekivao od BMW-a, a zaintrigiranom jer je Isetta, predstavljala mikro-automobil potpuno nove koncepcije.
Tržište je odmah odlično reagovalo na nov model i u roku od 8 meseci, preko 10.000 narudžbina je stiglo na adresu fabrike. Cena od ispod 1.000 tadašnjih nemačkih maraka je samo pomogla, a fabrika je garantovala 85 km/h maksimalne brzine, dok je prema zakonu, Isettu bilo moguće voziti i sa dozvolom za motocikl.
Ovaj mali model je spasao veliki BMW nakon Drugog svetskog rata
Već sledeće godine, 1956, Isetta dobija malo veći motor (300 ccm sa 13 KS) koji je napravljen tako što su postojećem agregatu povećani hod i prečnik klipa. Maksimalna brzina ostaje ista, a popularnost raste, dok BMW počinje da izvozi Isette i u ostale zemlje.
U to vreme, u BMW salone su dolazile samo dve kategorije ljudi, oni bogati, dovoljno situirani da plate skupe limuzine serije 501 ili oni koji su želeli da voze automobil, ali su mogli da si priušte samo mikro-vozilo kao što Isetta. Zbog toga je tih godina BMW pokrivao samo početak i kraj ponude automobila. Iste godine, Nemačka uvodi obavezu prave vozačke dozvole za kupce Isette, jer ih je bilo dosta na ulicama.
Nova BMW Isetta
Imajući u vidu uspeh Smarta ili Fiata 500, rukovodstvo BMW-a se setilo da u svojoj riznici modela imaju pravog kandidata za ”oživljavanje”, odnosno model Isetta. Pod uslovom da dobije ”nov život”, ona bi bila pozicionirana ispod modela Mini.
Ipak, neke od karakteristika starog modela, kao što su vrata napred i motor nazad, neće biti zadržane, pa bi tako nova Isetta mogla da bude daleko konvencionalnija, sa agregatom i pogonom napred i parom bočnih vrata.
Rok za odluku je 2010. godina, nakon koje ovi mališani mogu da preplave ulice svetskih metropola, kao što je nekad učinio njihov prethodnik.
Život i imidž modela
Ohrabren uspehom ovog automobila, BMW otvara filijalu u Engleskoj, gde se Isetta počela proizvoditi 1957. godine. Popularnosti ovog modela doprinosi i energetska kriza sa kraja 50-ih i činjenica da ovi automobili nisu bili veliki potrošači goriva.
Želja da se ova koncepcija razvije, naterala je BMW 1958, da predstavi Isettu 600, model koji je imao još dva sedišta i konvencionalnu zadnju osovinu radi boljih voznih svojstava. Motor je raspolagao sa 600 ccm i 20 KS, a maksimalna brzina je povećana na 103 km/h. Ovaj model je bio najozbiljnija Isetta u smislu ponašanja na putu i jedina koja je mogla da poveze više od dva putnika.
Ipak, početkom 60-ih, BMW je odlučio da mu Isetta kvari imidž kao i da je uradila ono zbog čega je stvorena, a to je da stvori profit i omogući fabrici da opstane. Na negodovanje publike koja je zavolela ovaj mali automobil velikog šarma, objavljen je prekid proizvodnje u avgustu 1962. Nakon 130.000 primeraka napravljenih u Nemačkoj i 30.000 u Velikoj Britaniji, Isetta je otišla u istoriju kao najuspešniji mikro-automobil na svetu. Ali, Isetta se nije sklonila sa ulica i u velikim evropskim gradovima je mogla i nadalje da se vidi u gužvama na velikim bulevarima...
David spasao Golijata
BMW je zahvaljujući uspehu Isette izgradio imperiju koja danas možda ne bi ni postojala da nije bilo ovog malog automobila. I ne samo što je ovaj automobilčić spasao jednu čuvenu marku, nego je postao uzor za drugu, pa su tako konstruktori Smatra, otvoreno priznali da im je najveći uzor u radu bila baš Isetta. Titula ”invalidski automobil” koju je Isetta dobijala na nekim tržištima je potpuno nezaslužena, jer vozilo nikada nije bio namenjeno toj grupaciji ljudi.
Kod nas je ovih simpatičnih BMW-ova bilo i to u većem broju, ali su ih vlasnici brzo zaboravljali kada bi se dokopali novca za neki ozbiljniji model. Stoga ih je malo i ”preživelo”. Nisu skupi za restauraciju, a nude interesantan gradski prevoz, kao i potpuno novu dimenziju vožnje koja je modernim poznavaocima strana. Na tržištu oldtimera su cenjeni, ali ne i skupi tako da se za malo novca dobija mali automobil, što je, priznaćete, ispravno. No, ne treba zaboraviti da je ovo mali automobil, ali sa velikom dušom i zaslugom...
V. Herbez
foto: BMW
vukasin@vrelegume.co.yu
5
Opširnije u časopisu
VRELE GUME br. 164
Postavljeno: 14.03.2008
Preuzeto sa sajta vrelegume.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari