Dinarski krediti skuplji do pet odsto

BEOGRAD - Monetarni odbor Narodne banke Srbije juče je doneo odluku o podizanju referentne kamatne stope sa dosadašnjih 11,5 na 14,5 odsto, kako bi obuzdao kreditne plasmane i održao ovogodišnju baznu inflaciju u projektovanom okviru od tri do šest odsto. Prema najavama bankara, ovakva odluka, koja je bila očekivana, sigurno će dovesti do rasta kamatnih stopa na dinarske kredite.

U saopštenju NBS ističe se da je u Srbiji naglo ojačao uticaj neekonomskih i eksternih faktora u uslovima pogoršanih makroekonomskih performansi, da su evidentni porast premije rizika i uzdržanost stranih investitora u pogledu ulaganja u Srbiju, kao i da je uz značajno povećana inflatorna očekivanja, smanjen i obim prometa na deviznom tržištu, što stvara dodatan pritisak za pad kursa dinara. Ti razlozi naveli su centralnu banku da pooštri monetarnu politiku, tim pre što, kako je konstatovao Monetarni odbor, približavanje cene sirove nafte najpesimističnijim očekivanjima i opasnost od povećanih fiskalnih izdataka, uobičajenih uoči izbora, mogu značajno pojačati inflatorne pritiske.

Član Izvršnog odbora Laiki banke Vladan Manić kaže da će kao posledica podizanja referentne stope dinarski krediti bez devizne klauzule i bez vezivanja za rast cena na malo sigurno poskupeti i to za četiri do pet procenata. Ova vrsta pozajmica čini pet do 10 odsto svih kredita odobrenih u Laiki banci, mada je u drugim bankama ovaj procenat uglavnom niži.

- Kada je NBS podigla kamatnu stopu sa 9,5 na 11,5 odsto, mi nismo menjali kamatnu politiku, ali ćemo sada morati, jer smo sa 14,5 procenata referentne stope na gubitku, ako zadržimo kamate na dinarske kredite na sadašnjem nivou. Ovakva odluka centralne banke bila je očekivana jer je to praktično jedino oružje koje ona ima u borbi protiv inflacije, mada smo mi procenjivali da će rast biti dva odsto - kaže Manić, dodajući da je moguće da je NBS odlučila da većom korekcijom referentne kamatne stope pokaže da je ozbiljna u nameri da obuzda inflaciju. Prema njegovom mišljenju, Narodna banka će ovim potezom uspeti da smanji kreditne plasmane, ali ne zato što će opasti tražnja za pozajmicama, pošto je iznos kamate poslednje što građani pitaju kada uzimaju kredit, već zato što će manji broj ljudi moći da ispuni uslove za dobijanje pozajmice.

Da je rast referentne kamatne stope bio očekivan, potvrđuje i generalni direktor AIK banke LJubiša Jovanović, ali prema njegovom mišljenju, mera neće biti efikasna.

- Narodna banka ima dva izanđala alata na raspolaganju - referentnu stopu i obaveznu rezervu i sada je posegla za jednim od ta dva. Ta odluka će uticati na cenu novca i na kamate i tu se postavlja pitanje koji je to biznis koji može da izdrži toliku kamatnu stopu. Očigledno je da će se smanjiti kreditna aktivnost i to naročito prema privredi - kaže Jovanović. On podseća na problem „kros-border“ kredita, koji, kako kaže, ne idu u proizvodnju, već u kupovinu potrošnih dobara, što povećava uvoz, ne rešava veća referentna kamata. Uz to, u slučaju da ne bude stranih investicija, neće moći da se čuva domaća valuta, što će dovesti do pada dinara. Zbog svega toga ovakvi potezi NBS bez podrške fiskalne politike, neće biti efikasni i kao posledicu će imati pad kreditne aktivnosti, pad kursa dinara, rast inflacije i rast spoljnotrgovinskog deficita - zaključuje Jovanović.

Autor:

Aleksandar Milošević