Uvoz hlebnog žita iz Mađarske najjeftiniji

Beograd - Najavljen uvoz pšenice samo je psihološka mera koju je trebalo "primeniti" pre dva meseca, kada je ponuda žita na svetskim berzama bila veća. Odluku o uvozu 200.000 tona pšenice bez carine od 30 odsto Vlada je obrazložila namerom da spreči dalji rast cena brašna i hleba, ali je činjenica da je odluka o uvozu usledila zbog nategnutog bilansa i minimalnih prelaznih zaliha hlebnog žita. Logično bi bilo da se žito uveze iz Mađarske zbog nižih transportnih troškova koji ne bi premašili sedam evra po toni, ali je problem što se na tom tržištu teško može kupiti više od nekoliko desetina hiljada tona i to po ceni koja je približno ista kao i na domaćem tržištu - 262 evra za tonu, izjavio je za Danas Slavko Šajatović, pomoćnik direktora Žitovojvodine.

Naš sagovornik tvrdi da će država teško moći da uveze svih 200.000 tona pšenice, jer su količine koje se nude na svetskom tržištu ograničene, a kriza u snabdevanju prisutna je u celom svetu. Šajatović pretpostavlja da će Direkcija za robne rezerve uvesti nekoliko desetina hiljada tona za svoje potrebe. "Robne rezerve raspolažu sa određenim količinama pšenice i u martu su mlinovima pozajmile oko 30.000 tona. To znači da s preostalim količinama moraju pažljivo da raspolažu, kako bi obezbedile redovno snabdevanje tržišta brašnom i hlebom pogotovo u vreme uoči žetve", tvrdi Šajatović, dodajući da je sadašnje stanje na tržištu još jedna potvrda da je pšenica strateški proizvod o kome mora da brine i država.

Prema njegovoj oceni, cena pšenice stagnira ali ne zbog toga što su se proizvođači i trgovci uplašili najavljenog uvoza, naprotiv, oni su dobro informisani o stanju na tržištu i količinama koje se nude na svetskim berzama. Inače, već nekoliko dana na Produktnoj berzi u Novom Sadu nema trgovanja pšenicom, a poslednja ostvarena cena bila je 22,6 dinara za kilogram (bez PDV), dok se brašno koje nude veliki mlinovi isporučuje po ceni od oko 30 dinara za kilogram. Prema nekim, nezvaničnim procenama, u Srbiji trenutno ima između 600.000 i 700.000 tona uskladištenog žita. M. Janjić