Vesti » Dnevnik 15.03.2008
Ganjaćemo se do Strazbura
Dnevnik subota, 15. mart 2008.
Više od pola banatskog sela Kumane u sporu je s MZ zbog odluke o uvođenju pašarine, donete 21. marta prošle godine, po kojoj je svako domaćinstvo obavezno da retroaktivno, od 2005. za svaku godinu plati 800 dinara za kravu, a 120 za ovcu. Nezadovoljstvo je kulminiralo u novembru, kad su iz MZ stigle opomene za neplaćene račune, a potom i sudske tužbe. Po Svetozaru Krstinu, jednom od tuženih, ova odluka nema zakonsku osnovu, što je dopisom potvrdila i pomoćnica republičkog ministra za poljoprivredu prof. dr Mirjana Milošević.
– Da nas je neko pitao, možda bismo i plaćali – kaže Krstin. – Meni je stigla uplatnica za prvu ratu od 6.800 dinara bez naznake za koji period. Kad sam dobio sudski poziv, video sam da mi je dug za ispašu 17 krava 13.600 dinara, dok svi porezi za 17 jutara zemlje lane samo 9.000.
Krstin je već imao četiri parnice, ali kaže da ni u kojem slučaju neće platiti pašarinu, pa makar morao da traži zaštitu suda u Strazburu.
– Mi ne plaćamo pašarinu od 1992, kad je donet Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, po kojem niko nema pravo da, bez saglasnosti ministarstva, naplaćuje pašarinu. Ja sam bio u pašnjačkom odboru od 2000. do 2006. i to pitanje niko nije potezao sve do izbora novog Saveta MZ 2006, čiji je pašnjački odbor ovu odluku doneo na svoju ruku – tvrdi Krstin, i dodaje da je oko 200 domaćinstava u selu na spisku za tužbe.
Darko Tešić, jedan od mlađih poljoprivrednika u selu, objašnjava uvođenje enormno visoke pašarine činjenicom da mesna vlast ima veliki dug za vodni doprinos „Vodama Vojvodine“ od oko 1,6 milion dinara.
– Oni su dug razrezali na 2.000 krava, računicu napravili na osnovu zatečenog stanja, pa ja isto plaćam i za 2005, kad uopšte nisam napasao stoku, kao i sad kad imam 200 ovaca. Što je još smešnije, uplatnice su stigle na mene, mog brata i oca iako smo isto domaćinstvo. Tako je i drugima, pa ispade da ljudi imaju tri ili četiri puta više stoke nego što je u štalama i oborima. Na sudu smo naveli primer Melenaca i Taraša, gde se pašarina ne plaća, ili Novog Bečeja, gde se plaća sto dinara po grlu, ali se tim parama održavaju pumpe i bunari na pašnjaku. A naši su svi zapušteni. Ja imam salaš i četiri bunara koji ne rade, pa sam kupio pumpu i pojio tri seoska stada krava i ovaca. A sudija u Novom Bečeju mi je rekla: pazi šta radiš, svako ročište će te koštati 8.000 dinara. Pa zar oni nisu plaćeni da sude po zakonu? – veli Tešić.
Tvrde da su u pašnjački odbor neki sami sebe predlagali, a ima i onih koji su tek juče kupili kravu. To potvrđuje Steva Stančić, koji je bio član tog odbora, ali je izbačen čim se usprotivio uvođenju pašarine. Dodaje da se o visini pašarine pogađalo kao na pijaci, te da je on, kao i mnogi drugi, dobio račun za plaćanje pašarine na sve članove porodice.
Uroš Tešić smatra da bi ljudi, i pored svega što se dešava u MZ, plaćali pašarinu da ih je neko pitao i predložio neku razumnu svotu, kao i da se te pare troše namenski, za održavanje pašnjaka i bunara. Koliko je nelogičnosti u potezima MZ i pašnjačkom odboru, potvrđuje i primer Žive Zokića, koji svake godine zakupljuje 50 do 60 jutara pašnjaka, ali je ipak dobio račun i sudsku tužbu. Sud ga je, doduše, oslobodio plaćanja pašarine, ali je morao da plati sudske troškove.
– Račun za pašarinu mi je ispostavljen i za period kad nisam držao krave, pa to mogu da tumačim samo kao namerno gušenje poljoprivrede – kaže Zokić, i dodaje da je mleko s pašnjaka jedina zdrava hrana koju seljaci proizvode, jer se sve ostale obradive površine tretiraju hemijom.
Svi ističu da sezona ispaše počinje u martu, kad će na oko 2.000 hektara pašnjaka krenuti oko 1.800 krava i 1.100 ovaca. Pošto ne veruju da će mesne vlasti promeniti svoju odluku, ne vide kraj ovom sporu koji može samo da šteti selu. I ne samo selu, jer su Kumančani među vodećim proizvođačima ovčijeg i kravljeg mleka i mesa u zrenjaninskom regionu.
U dopisu koji su farmeri dobili od resornog ministarstva naglašeno je da odluka MZ o visini naknade za korišćenje pašnjaka nema pravno dejstvo, bez saglasnosti Direkcije za imovinu Srbije ili Ministarstva finansija, te da po Zakonu nije predviđena naplata pašarine.
Kumančani nisu zadovoljni radom mesnih vlasti ne samo zbog pašarine, pa su septembra prošle godine podneli Skupštini opštine Novi Bečej peticiju s 300 potpisa i tražili smenu Saveta MZ.
– Peticiju je potpisalo više od deset odsto meštana, ali nam niko nije odgovorio. Čuli smo da do danas nije zavedena i stoji u fioci predsednika SO Novi Bečej Dobrivoja Raškova. I predsednik opštine Milivoj Vrebalov nam je rekao da ga o peticiji niko nije obavestio – kaže Krstin.
Dragomir Knežević
Poslato 14.03.2008
– Da nas je neko pitao, možda bismo i plaćali – kaže Krstin. – Meni je stigla uplatnica za prvu ratu od 6.800 dinara bez naznake za koji period. Kad sam dobio sudski poziv, video sam da mi je dug za ispašu 17 krava 13.600 dinara, dok svi porezi za 17 jutara zemlje lane samo 9.000.
Krstin je već imao četiri parnice, ali kaže da ni u kojem slučaju neće platiti pašarinu, pa makar morao da traži zaštitu suda u Strazburu.
– Mi ne plaćamo pašarinu od 1992, kad je donet Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, po kojem niko nema pravo da, bez saglasnosti ministarstva, naplaćuje pašarinu. Ja sam bio u pašnjačkom odboru od 2000. do 2006. i to pitanje niko nije potezao sve do izbora novog Saveta MZ 2006, čiji je pašnjački odbor ovu odluku doneo na svoju ruku – tvrdi Krstin, i dodaje da je oko 200 domaćinstava u selu na spisku za tužbe.
Darko Tešić, jedan od mlađih poljoprivrednika u selu, objašnjava uvođenje enormno visoke pašarine činjenicom da mesna vlast ima veliki dug za vodni doprinos „Vodama Vojvodine“ od oko 1,6 milion dinara.
– Oni su dug razrezali na 2.000 krava, računicu napravili na osnovu zatečenog stanja, pa ja isto plaćam i za 2005, kad uopšte nisam napasao stoku, kao i sad kad imam 200 ovaca. Što je još smešnije, uplatnice su stigle na mene, mog brata i oca iako smo isto domaćinstvo. Tako je i drugima, pa ispade da ljudi imaju tri ili četiri puta više stoke nego što je u štalama i oborima. Na sudu smo naveli primer Melenaca i Taraša, gde se pašarina ne plaća, ili Novog Bečeja, gde se plaća sto dinara po grlu, ali se tim parama održavaju pumpe i bunari na pašnjaku. A naši su svi zapušteni. Ja imam salaš i četiri bunara koji ne rade, pa sam kupio pumpu i pojio tri seoska stada krava i ovaca. A sudija u Novom Bečeju mi je rekla: pazi šta radiš, svako ročište će te koštati 8.000 dinara. Pa zar oni nisu plaćeni da sude po zakonu? – veli Tešić.
Tvrde da su u pašnjački odbor neki sami sebe predlagali, a ima i onih koji su tek juče kupili kravu. To potvrđuje Steva Stančić, koji je bio član tog odbora, ali je izbačen čim se usprotivio uvođenju pašarine. Dodaje da se o visini pašarine pogađalo kao na pijaci, te da je on, kao i mnogi drugi, dobio račun za plaćanje pašarine na sve članove porodice.
Uroš Tešić smatra da bi ljudi, i pored svega što se dešava u MZ, plaćali pašarinu da ih je neko pitao i predložio neku razumnu svotu, kao i da se te pare troše namenski, za održavanje pašnjaka i bunara. Koliko je nelogičnosti u potezima MZ i pašnjačkom odboru, potvrđuje i primer Žive Zokića, koji svake godine zakupljuje 50 do 60 jutara pašnjaka, ali je ipak dobio račun i sudsku tužbu. Sud ga je, doduše, oslobodio plaćanja pašarine, ali je morao da plati sudske troškove.
– Račun za pašarinu mi je ispostavljen i za period kad nisam držao krave, pa to mogu da tumačim samo kao namerno gušenje poljoprivrede – kaže Zokić, i dodaje da je mleko s pašnjaka jedina zdrava hrana koju seljaci proizvode, jer se sve ostale obradive površine tretiraju hemijom.
Svi ističu da sezona ispaše počinje u martu, kad će na oko 2.000 hektara pašnjaka krenuti oko 1.800 krava i 1.100 ovaca. Pošto ne veruju da će mesne vlasti promeniti svoju odluku, ne vide kraj ovom sporu koji može samo da šteti selu. I ne samo selu, jer su Kumančani među vodećim proizvođačima ovčijeg i kravljeg mleka i mesa u zrenjaninskom regionu.
U dopisu koji su farmeri dobili od resornog ministarstva naglašeno je da odluka MZ o visini naknade za korišćenje pašnjaka nema pravno dejstvo, bez saglasnosti Direkcije za imovinu Srbije ili Ministarstva finansija, te da po Zakonu nije predviđena naplata pašarine.
Kumančani nisu zadovoljni radom mesnih vlasti ne samo zbog pašarine, pa su septembra prošle godine podneli Skupštini opštine Novi Bečej peticiju s 300 potpisa i tražili smenu Saveta MZ.
– Peticiju je potpisalo više od deset odsto meštana, ali nam niko nije odgovorio. Čuli smo da do danas nije zavedena i stoji u fioci predsednika SO Novi Bečej Dobrivoja Raškova. I predsednik opštine Milivoj Vrebalov nam je rekao da ga o peticiji niko nije obavestio – kaže Krstin.
Dragomir Knežević
Poslato 14.03.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari