Žutici se ne vidi kraj, a već nastupa salmonela

NIŠ - Epidemija zarazne žutice koja je proglašena u Nišu početkom novembra prošle godine polako jenjava, ali je broj obolelih premašio cifru od 1.200. Niko od stručnjaka još ne može da prognozira kada se možemo nadati odjavljivanju epidemije, ali su zato svi u gradskom kriznom štabu za suzbijanje ove zarazne bolesti složni u tome da se

Nišlije moraju naviknuti na ličnu i komunalnu higijenu.

Prema podacima epidemiologa, utvrđeno je da se žutica širila iz 38 ugostiteljskih objekata, od kojih se većina nalazi na Auto-pijaci, Bulevaru dr Zorana Đinđića i Bulevaru Medijana.

KURŠUMLIJI ZARAŽENO 27 DECE I DVA RADNIKA

Od srede je u kuršumlijskom vrtiću „Sunce“ salmonelom je zaraženo 27 dece i dva radnika, rekao je juče Tanjugu načelnik Centra za prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje u Nišu prof. dr Zoran Veličković.

- Na osnovu analiza uzoraka hrane bakterija je izolovana u žitu sa šlagom i piletini koja je podeljena deci u vrtiću za obrok - rekao je Veličković.

Prema njegovim rečima, ispitivanja koja se nastavljaju pokazaće da li je uzrok zaraze sama hrana ili je kontaminacija posledica manipulacije hranom od radnika koji su već bili zaraženi salmonelom.

Od 15 briseva uzetih sa površina u vrtiću u tri slučaja je utvrđeno prisustvo bakterija, naveo je on.

Portparol prokupačke bolnice Jelena Pantović rekla je Tanjugu da je sinoć na Infektivno odeljenje primljeno još jedno dete zaraženo salmonelom iz kuršumlijskog vrtića.

- Očekuje se da odeljenje napusti dvoje ili troje dece koja su prethodnih dana lečena u bolnici - kazala je Pantovićeva.

Od početka zaraze na prokupačkom Infektivnom odeljenju hospitalizovano je ukupno 12 mališana.

NAJBOLJI JE SAPUN

A kadice sa rastvorom za dezinfekciju ruku, koje su bile obavezne u svakoj ustanovi, sanitarna inspekcija uklonila je iz škola.

- Odustali smo od posuda sa rastvorom posle mnogobrojnih prijava da se rastvor u njima ne menja dovoljno često, ili da se uopšte ne menja. Bilo je i prijava da se u ove posude pljuje, pa čak i mokri. Sve škole imaju dovoljne količine i tečnog sapuna i sredstava za dezinfekciju ruku, a imaju i dozatore koji su mnogo praktičniji nego posude sa rastvorom - navodi načelnica Sanitarne inspekcije Radica Nikolić.

- Hrana se u tim objektima priprema na nehigijenski način, a toalet najčešće i ne postoji. Uglavnom su tu zaposleni radnici na crno, kojima gazda ne dozvoljava bolovanje, a simptomi su takvi da se često i ne posumnja na žuticu, tako da se ova bolest širila - objašnjava dr Branislav Tiodorović, član Ekspertskog tima za zarazne bolesti Ministarstva zdravlja.

On smatra da jedino pooštravanje uslova za dobijanje dozvole za rad malih ugostiteljskih objekata i mnogo više sredstava i reda u održavanju komunalne higijene mogu problem „prljavog grada“ rešiti na duže vreme.

Sa spiska „osumnjičenih“ za nišku epidemiju zarazne žutice najpre je izbrisan gradski vodovod, a zatim je izgrađena i kanalizaciona mreža u naselju Nikola Tesla, gde su zabeleženi prvi slučajevi oboljevanja od zaraze. Epidemiolozi ostaju pri tvrdnji da je, osim lične odgovornosti svakog građanina koji „mora redovno da pere ruke“ velika odgovornost i na gradskoj vlasti, koja je dozvolila otvaranje brojnih kioska brze hrane bez osnovnih sanitarnih uslova, pod izgovorom „otvaranja radnih mesta“, a komunalnim službama nije dodelila dovoljno novca za održavanje dobre javne higijene.

Međutim, od pre više od mesec dana, od kada je odlučeno da se Skupštini grada predlože oštriji kriterijumi za dobijanje dozvole za rad ugostiteljskih objekata, još uvek nije odlučeno kakav će dokument biti predstavljen niškim odbornicima.

Epidemija zarazne žutice tipa A prijavljena je i u Pirotu, a broj obolelih raste i u Svrljigu, Merošini, Gadžinom Hanu i Aleksincu. Međutim, Ministarstvo zdravlja „nišku epidemiju“ nije proglasilo epidemijom od šireg značaja.

- Činjenica je da ova epidemija žutice nije samo problem gradske zdravstvene službe, već mnogo šire zajednice. Nerazumljivo je da se samo posle tri dana od izbijanja prošlogodišnje epidemije morbila u Beogradu i Novom Sadu, kada je bilo 128 obolelih, domovima zdravlja odobri 24 miliona dinara. Niš je očigledno grad od drugorazrednog značaja Ministarstvu zdravlja, pa za epidemiju žutice u Nišu nema nijednog republičkog dinara - ističe prof. dr Branislav Tiodorović.

ČISTE ULICE SAMO POD PRITISKOM JAVNOSTI!

GORNJI MILANOVAC - Nakon duge i hladne zime, ni u Gornjem Milanovcu

situacija sa higijenom grada, prema mišljenju mnogih građana, nije na

očekivanom nivou. Trenutno je situacija nešto poboljšana u odnosu na

pre nekoliko dana kada su, regaujući na prašnjave ulice na kojima je

bilo na desetine tona rizle, milanovački studenti završnih godina

fakulteta najavljivali konferenciju za novinare gde su nameravali da

javno prozovu odgovorne u opštini za takvo stanje.

Posle najave studenata, odmah su reagovale opštinske inspekcijske

službe koje su Javnom preduzeću za izgradnju grada, koje je zaduženo za

uređenje gradskih površina, ostavile rok od nekoliko dana da se grad

očisti ili će, kako je rečeno, podneti prekršajne prijave. Reagovanje

studenata, a zatim i inspekcijskih službi, imalo je efekta pa je Javno

komunalno preduzeće, najzad, očistilo milanovačke ulice.

Autor:

Agencija SINA