Vesti » Dnevnik 16.03.2008
Veliki ulog a ponuda šarena
Dnevnik nedelja, 16. mart 2008.
Trebalo je sto dvadeset dana da se „skrpi“ prethodna srpska vlada a 48 sekundi da nestane. Sada je na biračima da odluče kome će i za koji pravac dati kartu 11. maja kada se otvore biračke kutije na vanrednim parlamentarnim izborima. Mada je do predaje izbornih lista ostalo više od mesec dana, već sada se kroje koalicije i prave postizborne kombinacije. Izvesno je da će predstojeći izbori imati dve kolone stranaka – u jednoj su evroreformisti, u drugoj nacionalisti.
Zbog takve podele mnogi tvrde da će ti izbori, po ko zna koji put, biti presudni i „referendumski“, jer će konačno odlučiti kuda ide Srbija. Izjednačavaju ih sa nedavno održanim predsedničkim izborima za koje, opet, tvrde da su bili referendumski i da su pokazali da Srbija hoće u evropsku porodicu. Međutim, politički analitičari smatraju da će u izbornoj ponudi biti i onih stranaka koje su takođe opredeljene za jednu ili drugu stranu ali će se same boriti za glasove – bilo zato što nisu uspele da se „ubace“ u redove stožernih stranaka, bilo zato što im prethodni rezultati pokazuju da mogu da pređu cenzus za ulazak u parlament.
- Uglavnom se izborna ponuda deli na dva dela, dve teme za koje će se građani opredeliti. Jedna je da li se više isplati da idemo ka Evropskoj uniji i spasemo što se spasti može, usput popravljajući životni standard, a druga je da li nam ta ista EU uopšte treba, jer nas je nepristojno i bezobrazno tretirala oko Kosova. Biće tu i nekih malih varijeteta na jednu ili drugu stranu, koketiranja i sa jednom i drugom temom, ali će se bitka uglavnom voditi oko evropskog puta ili Kosova - objašnjava za naš list sociolog Milan Nikolić.
On ističe da će Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka biti dva stožera oko kojih će se svi okupiti.
- Demokratska stranka Srbije na samim izborima neće odmah pokušati da ide s radikalima, ali može i verovatno hoće to da učini posle izbora, ako ih SRS dobije. Time što se neće odmah prikloniti onima s kojima deli isti pogled na pitanje kuda treba da ide Srbija, DSS čuva koalicionu podobnost – da opet može da ide i s demokratama ako vidi da je proevropski blok jači. U svakom slučaju, DSS će na svaki način pokušati da opet dospe do vlasti, ali ne verujem da će ikada više imati premijersku poziciju – previše je slaba. Uostalom i Boris Tadić i Tomislav Nikolić su jasno istakli da za DSS više nema premijera, ali nisu isključili mogućnost da ima neka ministarstva ukoliko bude važna za formiranje vlade. Svoj solo put imaće LDP jer ne može na listu DS kao posebno kritična prema demokratama, čak više nego prema radikalima u predsedničkim izborima. To opet ne isključuje mogućnost da se s demokratama nađe u postizbornoj koaliciji. Sigurno je da će sastavljanje vlade i posle ovih izbora biti veoma teško – čak mnogo teže nego prošli put, i može se dogoditi da Srbija vladu dobije tek negde na jesen - zaključuje Nikolić.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković tvrdi da će podela na evroreformiste i nacionaliste više figurirati u javnom mnjenju, a da stranke neće nastupiti u dve kolone budući da će te dve opcije biti zastupljene sa više predstavnika.
- Imaćemo s jedne strane SRS i narodnjačku koaliciju koje će pripadati nacionalnom bloku stranaka, a s druge evroreformski blok koji će činiti DS u koaliciji sa G17 plus i LJajićevim SPD-om, možda i sa LSV-om Nenada Čanka. Samostalno će ići LDP, jer je malo verovatno da DS sa njima postigne dogovor o zajedničkoj koaliciji. Izvesno je i da će manjinske stranke tražiti mesto na političkoj sceni. Samostalno će ići i socijalisti koji će pokušati da zadrže ono što su do sada imali, a to je učešće u parlamentarnom životu. Biće to, dakle, šarena ponuda, ali će se javno mnjenje prelomiti oko dve političke koncepcije, evroreformske i konzervativne. Sve ostale teme će biti u senci te dve - smatra Stanković.
Teško do stabilne vlade
Tema ovih izbora biće i Evropa i Kosovo ali neizbežno je da veći akcenat dobiju ekonomija i socijalne prilike nego što je to činjeno tokom predsedničke kampanje. Veliki je ulog na ovim izborima, ponuda šarena, odluka važna za sadašnjost i budućnost. Za sve to treba kredibilna i stabilna vlada i zato je teško sada predvideti da li ćemo do toga doći, zaključuje Stanković.
Sagovornici se slažu da Boris Tadić i Tomislav Nikolić svojim strankama donose veliki „kapital“ u glasovima koje su osvojili na nedavnim predsedničkim izborima, ali ističu da to ne znači da će se on u celosti preslikati na parlamentarne izbore. Milan Nikolić ističe da će DS dobar deo nasleđenih glasova od predsedničkih izbora iskoristiti, ali ukazuje da će bez jednog dela i ostati.
- Kod preslikavanja glasova sa predsedničkih izbora na ove ima dva fenomena koja rade u suprotnom pravcu. Prvo, građani rado nagrađuju koalicije jer misle da su one dokaz da su političari sposobni da rade timski. S druge strane su neke partije koje su bile kritične prema DS, kao što je LDP, i njihovi glasači možda ne bi rado glasali za tu koaliciju jer i dalje nešto zameraju Tadiću ili DS-u. Slično je i sa drugim partijama koje su podržale Tadića kao pojedinca, ali ne podržavaju DS kao stranku. To jedno drugo potire i razvlači glasove. No, generalno, dobro je da velike stranke same izmere koliko glasača imaju. Može se dogoditi i da partije koje idu pojedinačno osvoje više glasova – onda svako lovi u svom delu ribnjaka – nego kada uđu velike predizborne koalicije - ocenjuje Nikolić.
Mada veruje da će DS i SRS zadržati dobar deo glasača koji su za njihove predstavnike glasali na predsedničkim izborima, Stanković sumnja da one mogu dobiti onoliko koliko su njih dvojica dobili: on tvrdi da ni jedna opcija neće dobiti dovoljno glasova da samostalno formira vladu.
- Teško je sada prognozitrati rezultate izbora ali sumnjam da će bilo koja od dve stožerne stranke moći samostalno da formira vladu. Prosto jako je teško i pretpostaviti da će SRS ili DS tako ubedljivo trijumfovati da formiraju vladu. Oni će kapitalizovati ono što su Tadić i Nikolić dobili u februaru ali treba imati u vidu da se na ove izbore neće direktno preneti glasovi koje su oni osvojili. Sada će, za razliku od predsedničkih izbora, u trci biti mnogo takmičara koji će učiniti sve da pređu cenzus – ne treba zaboraviti da su tri stranke na prethodnim parlamentarnim izborima bile samo nešto iznad procenta za ulazak u Skupštinu. NJima će se pridružiti i one koje su prošlog puta otpale a koje misle da mogu da se vrate - tvrdi Stanković.
LJubinka Malešević
Poslato 15.03.2008
Zbog takve podele mnogi tvrde da će ti izbori, po ko zna koji put, biti presudni i „referendumski“, jer će konačno odlučiti kuda ide Srbija. Izjednačavaju ih sa nedavno održanim predsedničkim izborima za koje, opet, tvrde da su bili referendumski i da su pokazali da Srbija hoće u evropsku porodicu. Međutim, politički analitičari smatraju da će u izbornoj ponudi biti i onih stranaka koje su takođe opredeljene za jednu ili drugu stranu ali će se same boriti za glasove – bilo zato što nisu uspele da se „ubace“ u redove stožernih stranaka, bilo zato što im prethodni rezultati pokazuju da mogu da pređu cenzus za ulazak u parlament.
- Uglavnom se izborna ponuda deli na dva dela, dve teme za koje će se građani opredeliti. Jedna je da li se više isplati da idemo ka Evropskoj uniji i spasemo što se spasti može, usput popravljajući životni standard, a druga je da li nam ta ista EU uopšte treba, jer nas je nepristojno i bezobrazno tretirala oko Kosova. Biće tu i nekih malih varijeteta na jednu ili drugu stranu, koketiranja i sa jednom i drugom temom, ali će se bitka uglavnom voditi oko evropskog puta ili Kosova - objašnjava za naš list sociolog Milan Nikolić.
On ističe da će Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka biti dva stožera oko kojih će se svi okupiti.
- Demokratska stranka Srbije na samim izborima neće odmah pokušati da ide s radikalima, ali može i verovatno hoće to da učini posle izbora, ako ih SRS dobije. Time što se neće odmah prikloniti onima s kojima deli isti pogled na pitanje kuda treba da ide Srbija, DSS čuva koalicionu podobnost – da opet može da ide i s demokratama ako vidi da je proevropski blok jači. U svakom slučaju, DSS će na svaki način pokušati da opet dospe do vlasti, ali ne verujem da će ikada više imati premijersku poziciju – previše je slaba. Uostalom i Boris Tadić i Tomislav Nikolić su jasno istakli da za DSS više nema premijera, ali nisu isključili mogućnost da ima neka ministarstva ukoliko bude važna za formiranje vlade. Svoj solo put imaće LDP jer ne može na listu DS kao posebno kritična prema demokratama, čak više nego prema radikalima u predsedničkim izborima. To opet ne isključuje mogućnost da se s demokratama nađe u postizbornoj koaliciji. Sigurno je da će sastavljanje vlade i posle ovih izbora biti veoma teško – čak mnogo teže nego prošli put, i može se dogoditi da Srbija vladu dobije tek negde na jesen - zaključuje Nikolić.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković tvrdi da će podela na evroreformiste i nacionaliste više figurirati u javnom mnjenju, a da stranke neće nastupiti u dve kolone budući da će te dve opcije biti zastupljene sa više predstavnika.
- Imaćemo s jedne strane SRS i narodnjačku koaliciju koje će pripadati nacionalnom bloku stranaka, a s druge evroreformski blok koji će činiti DS u koaliciji sa G17 plus i LJajićevim SPD-om, možda i sa LSV-om Nenada Čanka. Samostalno će ići LDP, jer je malo verovatno da DS sa njima postigne dogovor o zajedničkoj koaliciji. Izvesno je i da će manjinske stranke tražiti mesto na političkoj sceni. Samostalno će ići i socijalisti koji će pokušati da zadrže ono što su do sada imali, a to je učešće u parlamentarnom životu. Biće to, dakle, šarena ponuda, ali će se javno mnjenje prelomiti oko dve političke koncepcije, evroreformske i konzervativne. Sve ostale teme će biti u senci te dve - smatra Stanković.
Teško do stabilne vlade
Tema ovih izbora biće i Evropa i Kosovo ali neizbežno je da veći akcenat dobiju ekonomija i socijalne prilike nego što je to činjeno tokom predsedničke kampanje. Veliki je ulog na ovim izborima, ponuda šarena, odluka važna za sadašnjost i budućnost. Za sve to treba kredibilna i stabilna vlada i zato je teško sada predvideti da li ćemo do toga doći, zaključuje Stanković.
Sagovornici se slažu da Boris Tadić i Tomislav Nikolić svojim strankama donose veliki „kapital“ u glasovima koje su osvojili na nedavnim predsedničkim izborima, ali ističu da to ne znači da će se on u celosti preslikati na parlamentarne izbore. Milan Nikolić ističe da će DS dobar deo nasleđenih glasova od predsedničkih izbora iskoristiti, ali ukazuje da će bez jednog dela i ostati.
- Kod preslikavanja glasova sa predsedničkih izbora na ove ima dva fenomena koja rade u suprotnom pravcu. Prvo, građani rado nagrađuju koalicije jer misle da su one dokaz da su političari sposobni da rade timski. S druge strane su neke partije koje su bile kritične prema DS, kao što je LDP, i njihovi glasači možda ne bi rado glasali za tu koaliciju jer i dalje nešto zameraju Tadiću ili DS-u. Slično je i sa drugim partijama koje su podržale Tadića kao pojedinca, ali ne podržavaju DS kao stranku. To jedno drugo potire i razvlači glasove. No, generalno, dobro je da velike stranke same izmere koliko glasača imaju. Može se dogoditi i da partije koje idu pojedinačno osvoje više glasova – onda svako lovi u svom delu ribnjaka – nego kada uđu velike predizborne koalicije - ocenjuje Nikolić.
Mada veruje da će DS i SRS zadržati dobar deo glasača koji su za njihove predstavnike glasali na predsedničkim izborima, Stanković sumnja da one mogu dobiti onoliko koliko su njih dvojica dobili: on tvrdi da ni jedna opcija neće dobiti dovoljno glasova da samostalno formira vladu.
- Teško je sada prognozitrati rezultate izbora ali sumnjam da će bilo koja od dve stožerne stranke moći samostalno da formira vladu. Prosto jako je teško i pretpostaviti da će SRS ili DS tako ubedljivo trijumfovati da formiraju vladu. Oni će kapitalizovati ono što su Tadić i Nikolić dobili u februaru ali treba imati u vidu da se na ove izbore neće direktno preneti glasovi koje su oni osvojili. Sada će, za razliku od predsedničkih izbora, u trci biti mnogo takmičara koji će učiniti sve da pređu cenzus – ne treba zaboraviti da su tri stranke na prethodnim parlamentarnim izborima bile samo nešto iznad procenta za ulazak u Skupštinu. NJima će se pridružiti i one koje su prošlog puta otpale a koje misle da mogu da se vrate - tvrdi Stanković.
LJubinka Malešević
Poslato 15.03.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari