Tri ljubavi i tri mađije

Radmila Tomović

NA našim scenama, poslednjih godina gotovo da ne postoji velika predstava u kojoj nije angažovana Radmila Tomović, glumica čija se karijera odvijala na relaciji Sombor - Novi Sad - Beograd. Danas je član ansambla Ateljea 212, sarađivala je sa najznačajnim rediteljima - od Mijača, Jagoša Markovića, Mađelija, Egona Savina, Unkovskog, do Dušana Jovanovića i Tomija Janežiča, a publika je pamti iz ostvarenja kao što su „Bliže“, „Divlji med“, „Leda“, „Čudo u Šarganu“, „Don Žuan“, „Molijer - još jedna priča“, „Italijanska noć“, „Kralj Lir“, „Kiseonik“, „Ćeif“... Na velikom platnu, igrala je u filmovima „TT sindrom“, „Kordon“, „Sutra ujutro“... a na televiziji u serijalima „Lisice“, „Fazoni i fore“, „Stižu dolari“, „Bela lađa“... Njen poslednji film je „Čarlston za Ognjenku“, gde je dobila ovacije za ulogu vračare Zamne.

Iako se još „provlači“ među glumice mlađe generacije (rođena je 1971, diplomirala je na novosadskoj Akademiji u klasi profesora Radeta Markovića), smatra se da je stigla do važne stanice u profesiji - danas se njeno ime sasvim ozbiljno shvata i kod kritike i kod publike, i garant je uspešnosti predstave. Radmila Tomović bila je udata za britanskog koreografa Pitera Endrua Grinvuda, ni danas „ne zna da li bi se odrekla profesije zbog ljubavi, ali smatra da se može voleti i biti slobodan“. Na ručku sa „Novostima“ u restoranu „Verdi“, naručila je isključivo zdravu hranu - voće kao predjelo, čorbu od tri vrste pečuraka, vitaminsku salatu i grilovano povrće.

* Da li, poput Zamne koju igrate u „Čarlstonu za Ognjenku“, imate svoje lične „mađije“?

- Moja velika mađija je da skuvam ručak i da ne zagori.

* Čega nikada nema u vašoj kuhinji?

- Majoneza i jačeg mesa, a uvek će se naći mleko, jogurt i sir. Nemam rernu, jedem bareno i dinstano povrće, a i moja baka je, kao prethodnica nutricionista uvek govorila da treba jesti kašikom svaki dan. Trudim se da i u životu „ličim“ na svoju kuhinju - da mislim zdravo, bez obzira šta se događa okolo.

* Šta biste ženama u Srbiji mogli da preporučite kao akciju za prolećni optimizam 2008?

- Šetnje po suncu, i ljubav, ljubav, ljubav... Iako ima dana kada čovek i ne može da se zaljubi, jer nije sa sobom u dobrim vibracijama i teško može da primeti nekog drugog, ne treba odustajati od osećanja da ljubav uvek postoji.

* Kako izgleda vaša ljubavna biografija?

- Prva ljubav mi se dogodila na prvi pogled. Druga je delovala kao beznadežna, da bi se posle dugog, dugog vremena ispostavilo da nije. Treća je bila potpuno neuobičajena i velika, kao bajka, to je bio moj brak. Moja storija je do sada, dakle, tri ljubavi i tri „mađije“. Danas mi možda treba malo više vremena ili imam neke odbrambene mehanizme zbog kojih mi zaljubljivanje sporije i teže ide.

* Kakav bi muškarac danas mogao da uđe u vaše srce?

- Onaj u koga imam poverenje. To je ono što treba negovati i čuvati u vezi.

* Da li u Beogradu postoji pravi glamur?

- Mislim da je, generalno, teško govoriti o autentičnom glamuru u našoj sredini, jer nas naša svakodnevica stalno stavlja u teatar apsurda.

* Šta je danas ovde najteže živeti?

- Malodušnost i raskorak u glavama. Ljudi ne znaju kako da se orijentišu - da sednu i da čekaju bolja vremena, ili da nešto na brzinu rešavaju u svom životu. Najteže je zadržati kurs kuda si krenuo, i nadam se da će zbog iskustva koje imamo ljudi ipak znati da odluče šta valja činiti, jer život treba da ide dalje.

* Da li ste angažovani u nekoj stranci?

- Samo i isključivo u pozorišnoj.

* Koju svoju junakinju najviše volite?

- Imam sreću da volim sve svoje uloge, da igram u odličnoj literaturi, sa divnim partnerima i rediteljima. Ne verujem, međutim, u tezu da glumac celog života pravi „jednu ulogu“, kao što neki pisac piše „jednu knjigu“, slikar slika „jednu sliku“, reditelj režira „jednu predstavu“... Po onome što sam do sada prošla, ono što me žulja, boli i što želim da razumem kod sebe, nije isto danas kao pre deset godina.

* Do čega držite?

- Do komšiluka. Svi se lepo pozdravljamo, pitamo se za zdravlje, stanemo, popričamo. Tako je bilo i dok nisu znali da sam glumica, tako je i sada.

* Šta je ono što vam daje glumačka profesija?

- Neki viši smisao života, a to nije malo. Može čovek glumi da pristupi i sa manje zahteva, ali verujem da je to onda propuštena prilika da se razračuna sa sobom i da se bori za istinu. Možda je to najteži deo - biti iskren prema sebi, a to nije nešto čemu trčimo u susret. Naprotiv. Da je lako, svi bismo brzo postali divni ljudi, i ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto. Ali, ne treba odustajati.

* Da li je u vašoj profesiji možda veći rizik da se zaljubite u partnere sa kojima radite nego u nekim drugim zanimanjima?

- To jeste rizik, mislim da ga većina glumaca prolazi ranije ili kasnije, kao što sam ga i ja prošla, ali on verovatno nije veći nego u drugim profesijama. Glumci su samo više eksponirani, pa se to više i primećuje.

* Šta biste voleli da popravite u ličnom životu?

- Da malo više verujem sebi.

* Ko je najposebniji muškarac koga ste sreli?

- Baš poseban, poseban, i drugačiji, bio je moj bivši muž.

* Šta žena, zapravo, nauči posle razvoda?

- Da može da uđe i u drugi brak, treći... Ne treba, naravno, baš preterivati po principu „čim se zaljubim, odmah se i venčam“, jer mislim da se onda potroši matrica i sve obesmisli. Verujem da žena posle razvoda nauči i to da je život nešto sasvim drugo od onoga što sa svim romantičnim predrasudama očekuje kada stupa u brak.

* Postoji li nešto što zamerate našim ženama?

- Ne, naprotiv. U Srbiji ništa ne može tako da se brendira kao lepe žene.

* Šta, po vama, čini jednu lepoticu?

- Malo geni, malo nega, malo moda, a najviše ono što nosi u sebi kao svoj unutrašnji svet. Često pogledam neku stariju ženu i vidim da je lepotica, iako ima puno godina i puno bora. To je ona lepota koja zrači iznutra kao magnetno polje.

* Da li imate omiljenu poslovicu?

- Imam malo izmenjenu varijantu koja glasi: „Ko rano rani, dva puta fruštukuje i ceo dan drema“.

* Šta je ono što je precenjeno kod nas?

- Uspeh. To se najviše juri u životu, i zbog toga se prenebregnu druge važne stvari. Ljudi se okreću jedni drugima prema tome koliko je ko uspešan, bez obzira na značajnije vrednosti koje dolaze od vaspitanja, sveta koji nosiš u sebi, principa po kojima živiš.

* Da li je teško ili lako ako žena može da se osloni samo na sebe?

- To je dobro, u svakom slučaju, ali od toga ne treba baš stvarati naviku.

* Na šta najlakše potrošite novac?

- U određenom trenutku treba shvatiti da ništa u životu ne sme skuplje da nas košta od nas samih. Danas novac potrošim na svoja mala zadovoljstva - knjige, putovanja, druženje s prijateljima... Mesto mojih snova je Peru i cela Južna Amerika. Volela bih da vidim i Rusiju, ali ako je u istom stanju kao i mi, onda to može da sačeka i neka druga vremena.

* Šta bi, svakako, još moglo da uđe u vašu „ličnu kartu“?

- Brbljiva, rasejana, nemoguća kada je besna, sasvim podnošljiva u društvu prijatelja, pitoma kada je u Novom Sadu, i u svojim „svetlim trenucima“ prilično organizovana i privlačna.