Vesti » Večernje novosti 16.03.2008
Ni traga o dobrotvoru
Večernje novosti nedelja, 16. mart 2008.
Hotel Bristol
O ČUVENOM beogradskom trgovcu Luki Ćeloviću Trebinjcu, malo se zna, iako je sve što je stvorio u životu, ostavio svom narodu. Rođen je u hercegovačkoj porodici 1854. godine, 31. oktobra - na Svetog Luku i po tom svecu je dobio ime. Nije ostavio poroda, bio je neoženjen. Zgradu palate „Beogradske zadruge“, smeštenu pored hotela „Bristol“ u beogradskoj Karađorđevoj ulici, u kojoj je donedavno bio Zavod za geološka istraživanja Srbije, kao i pomenuti hotel, poklonio je upravo ovaj dobrotvor.
Iako se malo ko seća, pored pomenute zgrade i hotela „Bristol“, on je početkom 20. veka poklonio Beogradskom univerzitetu i ceo kompleks veoma lepih zgrada, koje se nalaze sa suprotne strane „Bristola“ i protežu se sve do Ekonomskog fakulteta.
- Žalosno je kada ovakav donator, kod više od 1.800 ulica samo u Beogradu, nema svoju ulicu ni bilo kakvo obeležje - kažu poštovaoci Luke Ćelovića.
Jedan od najbogatijih ljudi tog vremena u Srbiji, živeo je veoma skromno. A u zapisniku posle njegove smrti, piše da je njegovo pokućstvo bilo skromno: jedan trpezarijski sto, pisaći sto, šest stolica, tri ormana, dva kredenca, dva kreveta sa slamaricama, dva tepiha, dve zavese, vuneno ćebe i jedan drveni kofer.
Ćelović trgovačko znanje stiče kod poznatih brčanskih trgovaca iz Hercegovine, braće Krsmanović, Nikole i Jove i njihovog zeta Riste Paranosa, koji su prvo trgovali u Tuzli, da bi u jesen 1858. prešli u Beograd, gde su držali magaze kod današnje Železničke stanice i Savskog pristaništa. Zbog svoje buntovne naravi, Luka je i sam morao da pobegne u Beograd, gde je najpre šegrtovao. Ubrzo njegov posao prekidaju ratovi, u kojima učestvuje kao veliki patriota. Najpre ustanak u Hercegovini, zatim srpsko-turski rat... Hroničar našeg vremena Slobodan Alimpić kaže da je, kada se malo obogatio, Luka najpre otkupio magazu i dva placa u blizini Železničke stanice.
Između nekadašnjeg Svetonikoljskog trga i današnjeg hotela „Bristol“ nalazio se Mali pijac. Tu su se prodavali žito, suve šljive, pekmez, pasulj, koža... Teren je bio vlažan i nezdrav, pa su ga davno nazvali Savamala ili bara Venecija. Baš na tom neuglednom mestu trgovac Luka Ćelović počinje da gradi svoju „imperiju“, gradeći velelepne građevine.
- Na prostoru između Karađorđeve, celom dužinom Zagrebačke i Bosanske ulice, nići će blok zgrada kojima se ljudi i danas dive - zapisaće hroničari.
Trgovac Luka Ćelović sazidaće veliku palatu „Beogradske zadruge“, hotel „Bristol“, a potkraj 19. veka u Ulici kraljevića Marka 1 vrlo lepu kuću, u kojoj će živeti do smrti 1929. godine.
Hroničari su 1931. godine zapisali da se kraj između Železničke stanice, hotela „Bristol“ i Karađorđeve ulice odvaja od ostalih delova grada svojom otmenošću, širinom i prostranošću.
I u poslovnom smislu ovaj Trebinjac je bio zagonetka. Očito je imao crte vizionara ... Alimpić tvrdi da Luka nije stekao bogatstvo trgovinom, već jednim drugim poslom, koji je tada u Srbiji bio novost:
- Kao ugledan trgovac, 1882. učestvuje u osnivanju malog novčanog zavoda za štednju i ispomoć sitnim trgovcima, zanatlijama i sirotinji Beogradske zadruge. Članstvo, zapravo deoničarstvo u toj zadruzi sticalo se uplatom jednog dinara nedeljno. Vrlo brzo se pokazalo da je takva ustanova bila nužna potreba tog vremena. Bila je to narodna štedionica u pravom smislu reči.
U beogradskoj čaršiji pričalo se da Luka uveče zalazi u kafane pamteći one ljude koji se kockaju u velike sume novca, pa bi im sutradan otkazivao članstvo u zadruzi.
Fond „Beogradske zadruge“, kojim je rukovodio Upravni odbor od 15 članova, raste vrtoglavom brzinom. Luka je to predvideo, jer je svu svoju ušteđevinu ulagao u kupovinu deonica.
Zadruga uvodi još jednu novinu, počinje da se bavi osiguranjem privatnih i državnih objekata. Vremenom postaje tako snažna da daje zajmove i beogradskoj opštini i samoj državi. Osniva filijale u Solunu i Skoplju. Luka je 1887. izabran za predsednika zadruge i napušta većinu trgovačkih poslova. Inače, sve do smrti, biran je za predsednika uprave Narodne banke.
MITSKA LIČNOST
GLEDANO iz današnje perspektive Luka Ćelović izgleda više kao mitska ličnost nego kao neko ko je zaista postojao. Došavši u Beograd, počeo je ni iz čega, a onda je velikim talentom, radom i odricanjem napravio svoju malu imperiju. Kada je to postigao, rešio je da to blago podeli sa drugima.
Ovim rečima Dragomir Acović, predsednik Krunskog saveta, opisuje Luku Ćelovića, zadužbinara. Ono što je deprimirajuće, kaže Acović, jeste to što je životno delo Luke Ćelovića straćeno u okviru jedne frenetične, demagoške priče o tome da je ono što je neko svojim rukama zaradio i stavio na raspolaganje narodu, bilo oduzeto u ime tog istog naroda, pa je onda raspoređeno onima koji su „na sreću naroda“ njime upravljali.
O ČUVENOM beogradskom trgovcu Luki Ćeloviću Trebinjcu, malo se zna, iako je sve što je stvorio u životu, ostavio svom narodu. Rođen je u hercegovačkoj porodici 1854. godine, 31. oktobra - na Svetog Luku i po tom svecu je dobio ime. Nije ostavio poroda, bio je neoženjen. Zgradu palate „Beogradske zadruge“, smeštenu pored hotela „Bristol“ u beogradskoj Karađorđevoj ulici, u kojoj je donedavno bio Zavod za geološka istraživanja Srbije, kao i pomenuti hotel, poklonio je upravo ovaj dobrotvor.
Iako se malo ko seća, pored pomenute zgrade i hotela „Bristol“, on je početkom 20. veka poklonio Beogradskom univerzitetu i ceo kompleks veoma lepih zgrada, koje se nalaze sa suprotne strane „Bristola“ i protežu se sve do Ekonomskog fakulteta.
- Žalosno je kada ovakav donator, kod više od 1.800 ulica samo u Beogradu, nema svoju ulicu ni bilo kakvo obeležje - kažu poštovaoci Luke Ćelovića.
Jedan od najbogatijih ljudi tog vremena u Srbiji, živeo je veoma skromno. A u zapisniku posle njegove smrti, piše da je njegovo pokućstvo bilo skromno: jedan trpezarijski sto, pisaći sto, šest stolica, tri ormana, dva kredenca, dva kreveta sa slamaricama, dva tepiha, dve zavese, vuneno ćebe i jedan drveni kofer.
Ćelović trgovačko znanje stiče kod poznatih brčanskih trgovaca iz Hercegovine, braće Krsmanović, Nikole i Jove i njihovog zeta Riste Paranosa, koji su prvo trgovali u Tuzli, da bi u jesen 1858. prešli u Beograd, gde su držali magaze kod današnje Železničke stanice i Savskog pristaništa. Zbog svoje buntovne naravi, Luka je i sam morao da pobegne u Beograd, gde je najpre šegrtovao. Ubrzo njegov posao prekidaju ratovi, u kojima učestvuje kao veliki patriota. Najpre ustanak u Hercegovini, zatim srpsko-turski rat... Hroničar našeg vremena Slobodan Alimpić kaže da je, kada se malo obogatio, Luka najpre otkupio magazu i dva placa u blizini Železničke stanice.
Između nekadašnjeg Svetonikoljskog trga i današnjeg hotela „Bristol“ nalazio se Mali pijac. Tu su se prodavali žito, suve šljive, pekmez, pasulj, koža... Teren je bio vlažan i nezdrav, pa su ga davno nazvali Savamala ili bara Venecija. Baš na tom neuglednom mestu trgovac Luka Ćelović počinje da gradi svoju „imperiju“, gradeći velelepne građevine.
- Na prostoru između Karađorđeve, celom dužinom Zagrebačke i Bosanske ulice, nići će blok zgrada kojima se ljudi i danas dive - zapisaće hroničari.
Trgovac Luka Ćelović sazidaće veliku palatu „Beogradske zadruge“, hotel „Bristol“, a potkraj 19. veka u Ulici kraljevića Marka 1 vrlo lepu kuću, u kojoj će živeti do smrti 1929. godine.
Hroničari su 1931. godine zapisali da se kraj između Železničke stanice, hotela „Bristol“ i Karađorđeve ulice odvaja od ostalih delova grada svojom otmenošću, širinom i prostranošću.
I u poslovnom smislu ovaj Trebinjac je bio zagonetka. Očito je imao crte vizionara ... Alimpić tvrdi da Luka nije stekao bogatstvo trgovinom, već jednim drugim poslom, koji je tada u Srbiji bio novost:
- Kao ugledan trgovac, 1882. učestvuje u osnivanju malog novčanog zavoda za štednju i ispomoć sitnim trgovcima, zanatlijama i sirotinji Beogradske zadruge. Članstvo, zapravo deoničarstvo u toj zadruzi sticalo se uplatom jednog dinara nedeljno. Vrlo brzo se pokazalo da je takva ustanova bila nužna potreba tog vremena. Bila je to narodna štedionica u pravom smislu reči.
U beogradskoj čaršiji pričalo se da Luka uveče zalazi u kafane pamteći one ljude koji se kockaju u velike sume novca, pa bi im sutradan otkazivao članstvo u zadruzi.
Fond „Beogradske zadruge“, kojim je rukovodio Upravni odbor od 15 članova, raste vrtoglavom brzinom. Luka je to predvideo, jer je svu svoju ušteđevinu ulagao u kupovinu deonica.
Zadruga uvodi još jednu novinu, počinje da se bavi osiguranjem privatnih i državnih objekata. Vremenom postaje tako snažna da daje zajmove i beogradskoj opštini i samoj državi. Osniva filijale u Solunu i Skoplju. Luka je 1887. izabran za predsednika zadruge i napušta većinu trgovačkih poslova. Inače, sve do smrti, biran je za predsednika uprave Narodne banke.
MITSKA LIČNOST
GLEDANO iz današnje perspektive Luka Ćelović izgleda više kao mitska ličnost nego kao neko ko je zaista postojao. Došavši u Beograd, počeo je ni iz čega, a onda je velikim talentom, radom i odricanjem napravio svoju malu imperiju. Kada je to postigao, rešio je da to blago podeli sa drugima.
Ovim rečima Dragomir Acović, predsednik Krunskog saveta, opisuje Luku Ćelovića, zadužbinara. Ono što je deprimirajuće, kaže Acović, jeste to što je životno delo Luke Ćelovića straćeno u okviru jedne frenetične, demagoške priče o tome da je ono što je neko svojim rukama zaradio i stavio na raspolaganje narodu, bilo oduzeto u ime tog istog naroda, pa je onda raspoređeno onima koji su „na sreću naroda“ njime upravljali.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari