Aleksandar Tijanić traži istragu protiv Vladimira Popovića Bebe

Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić uputio je zahtev Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, Republičkom javnom tužilaštvu i Ministarstvu unutrašnjih poslova protiv Vladimira Popovića, poznatijeg po nadimku Beba, bivšeg šefa Biroa za komunikacije Vlade RS, NN ministara koji su 2003. godine bili članovi Vlade RS, funkcionera tadašnjeg MUP i Državne bezbednosti zbog:

1. Neprijavljivanja pripremanja i nesprečavanja krivičnog dela organizovanja ubistva, višestrukih pokušaja ubistva i ubistva dr Zorana Đinđića, predsednika Vlade Republike Srbije

2. Nehata, nevršenja službenih dužnosti i nemarnog vršenja službenih dužnosti što je omogućilo ubistvo dr Zorana Đinđića, predsednika Vlade Republike Srbije.

Obrazloženje

Presudom Specijalnog suda za organizovani kriminal imenovani su i osuđeni učesnici pripremanja atentata i ubistva dr Zorana Đinđića. Svi optuženi, osuđeni ili ubijeni prilikom hapšenja, pripadali su „Zemunskom klanu“, kriminalnoj organizaciji za koju je na raznim suđenjima dokazano da je unutar državnog sistema Srbije imala status državne mafije, zaštićene kriminalne grupe kojoj su političke veze omogućile nekažnjene otmice, ubistva, pljačke, reketiranje, prevremeno puštanje iz istražnog zatvora, posedovanje legitimacija pripadnika DB, oružje, trgovinu drogom i automobilima, kupovinu i izgradnju velelepnih nelegalnih stambenih i poslovnih objekata, držanje pod oružjem više stotina ljudi, specijalne veze sa „crvenim beretkama“.

Sve podatke o ovoj kriminalnoj organizaciji, i drugim bandama iz Srbije, posle 2000. godine policija je sabrala i štampala „Belu knjigu“. Ova antologija kriminalaca bila je dostupna političarima, policajcima i mnogim medijima, praktično dve godine pre ubistva dr Zorana Đinđića.

Dana 12.03.2008. godine, na Prvom programu Radio-televizije Srbije, povodom petogodišnjice ubistva predsednika Đinđića, premijerno je prikazan dokumentarni film „Atentat, medijska pozadina“. Ovaj film je videlo 3,6 miliona građana Srbije. Ovakvo interesovanje i potom duboku uznemirenost građana izazvale su činjenice koje brojni ugledni svedoci iznose u ovom dokumentarnom filmu. Svedoci, pod svojim imenima, tvrde sledeće:

Vladimir Popović, poznatiji kao Beba, samo nekoliko sati posle ubistva dr Zorana Đinđića, pre bilo kakve istrage ili zaključka srpske Vlade, predao je svedoku – u to vreme potpredsedniku Upravnog odbora RTS - kompletan spisak učesnika atentata, njihove fotografije, imena i podatke sa zahtevom da sve to odnese na RTS i objavi u informativnim emisijama. U dokumentarnom filmu jedna od učesnica se pita - kad su sve to odmah posle atentata znali, zašto sve to nisu sprečili? To pitanje danas postavljaju milioni građana Srbije. Ko je sve znao šta se to sprema, ko to sprema i kad to sprema ali se, u strahu za sopstvenu bezbednost ili iz nekih drugih razloga, nije usuđivao da predupredi ubistvo predsednika Vlade?

Vladimir Popović, poznatiji kao Beba, nekoliko sati posle smrti premijera, traži od potpredsednika Upravnog odbora RTS, da spisak i fotografije atentatora koje mu je predao, televizija objavi u svojoj udarnoj informativnoj emisiji Dnevnik, praktično u formi poternice. Spisak atentatora je, to danas znamo, potpuno tačan. Ali, kako je moguće da je spisak tako tačan i toliko kompletan pre bilo kakve istrage, pre bilo kakvog zaključka Vlade ili odgovarajućeg ministarstva? Vremenski nije bilo moguće istražiti bilo šta za nekoliko sati koliko je proteklo od smrti dr Đinđića do početka Dnevnika RTS. Sve upućuje na zaključak da je neko, na dan atentata a možda i mnogo dana pre ubistva, imao tačan spisak ubica,njihove fotografije i nadimke.

Građane interesuje - šta je tačno uradila država Srbija, njene institucije, ministri, policajci, šefovi Biroa koji su se bavili i pitanjima bezbednosti, savetnici za bezbednost, stranački funkcioneri koji su priznali druženje sa mafijašima – pravdajući sve to državnim interesima i prljavim rukama ali čistim savestima; šta su svi oni preduzeli da posle više pokušaja atentata zaštite premijera? Ko je od njih podneo ostavku ako je premijer, kako oni tvrde, odbijao dodatnu zaštitu? Koji je među njima predložio da se pohapse sve kriminalne grupe sa kapacitetom dovoljnim da organizuju atentat? Niko? Nikad? Ništa?? Nedostaje odgovor na jednostavno pitanje – a zašto niko, nikad i ništa nije preduzeo - a bio je obavezan prirodom svog posla, svojom funkcijom ili navodnim prijateljstvom, da zaštiti dr Zorana Đinđića?

Fotografije i podaci, dobijeni od Vladimira Popovića, poznatijeg kao Beba, objavljeni su u Dnevniku, kako tvrde svedoci u dokumentarnom filmu, bez ijednog zvaničnog pratećeg dokumenta, bez pečata, bez pisma sa memorandumom Vlade. To upućuje na zaključak da u Vladi o tome nije raspravljano i da je informacija o potencijalnim ubicama bila u posedu isključivo„povlašćenih“ činovnika administracije Vlade. Ili je, neki za sada nepoznati domaći ili inostrani izvor, tu informaciju uručio odabranim ljudima od poverenja, odmah posle smrti premijera.

Troje uglednih svedoka u dokumentarnom filmu iznose činjenicu da je Vladan Batić, tadašnji ministar pravde, koji se u prostorijama RTS zatekao sa još trojicom zvaničnika, čekajući početak specijalne emisije RTS povodom atentata – svedoci, dakle, tvrde da je ministar Batić glasno negodovao protiv spiska ubica, pitao odakle vam to, to nije tačno, nemojte to da objavljujete. Ako ministar pravde nije upoznat sa spiskom atentatora, ko je osoba koja je taj spisak imala i toliko je bila uverena u tačnost te informacije da je tražila da se poternica objavi u Dnevniku kao zvanična poternica?

Posle Batićevog osporavanja tačnosti spiska atentatora, ta informacija, koliko je poznato svedocima, nije ponovljena u specijalnoj emisiji emitovanoj odmah posle Dnevnika. Kao razlog je uzeta činjenica da praktično niko od prisutnih ministara nije mogao da potvrdi autentičnost materijala dobijenog od Vladimira Popovića, poznatijeg kao Beba, niti je u dobijenoj „kesi materijala“ bilo ijednog traga zvanične odluke bilo koje srpske institucije. Pitanje koje postavlja javnost: ko je onda, u tim satima, upravljao Srbijom? Najglasniji? Najugledniji? Najviši po položaju? Onaj koji je štitio sebe? Ili onaj koji je znao sve unapred? Čiji smo taoci, kao građani Srbije, bili pre atentata a čiji posle atentata?

Ugledni svedok u dokumentarnom filmu navodi da mu je Vladimir Popović, poznatiji kao Beba, rekao da se uvodi vanredno stanje i da mediji ne smeju da tragaju za vestima, da rade istraživačke tekstove, da prave intervjue, da koriste stručnjake, analitičare i kolumniste?! Za hapšenje kriminalaca i pre i za vreme i posle atentata nije bilo potrebno vanredno stanje. Samo volja nosilaca vlasti da zaštite predsednika Vlade. Onda nas ova izjava Vladimira Popovića, poznatijeg kao Beba, upućuje na zaključak da je uvođenje cenzure samo mera zaštite odgovornih iz srpske vlasti. Novinarima je zabranjeno da pitaju - ko sve nije uradio svoj deo posla nakon višestrukih pokušaja ubistva dr Zorana Đinđića? I odakle, odmah posle njegove smrti, kompletan spisak ubica u stolu činovnika Vlade?

Drugi svedok naglašava da je na brifinzima za medije bio vidljiv strah potpredsednika Vlade i ministara od prisutnog Vladimira Popovića, poznatijeg kao Beba. To upućuje na zaključak da je neformalna moć tog činovnika Vlade bila veća od najviših državnih funkcionera. Kako je to moguće? Nije li poreklo te moći u informacijama koje je pomenuti činovnik držao u svom posedu? Kakva je onda priroda vrha srpske vlasti ako se moć raspoređivala ne po funkcijama već po imenima i količini tajnih informacija kojima su pojedinci raspolagali. Moć je, dakle, preseljena iz institucija u neformalne grupe i treba istražiti ulogu Vladimira Popovića, poznatijeg kao Beba, u tom kršenju ustavnog poretka koji je koštao života predsednika Vlade.

S obzirom da je spisak atentatora koji se misteriozno pojavio odmah posle smrti dr Zorana Đinđića, tesno povezan sa nekim pripadnicima Jedinice državne bezbednosti, poznatije kao „crvene beretke“, treba istražiti ulogu Vladimira Popovića, poznatijeg kao Beba i NN funkcionera u kapitulaciji države Srbije pred zahtevima pobunjenih „beretki“. Ta kapitulacija Srbije i pristanak na sve uslove pobunjenika, uvođenje njihovih ljudi u komandni sistem MUP i Državne bezbednosti, smena njihovih protivnika, stvaranje njihovog osećaja partnerstva sa državom, jačanje njihovog osećaja svemoći, bio je prvi čin ubistva. Kakva je uloga Popovića i NN funkcionera koji su se družili sa „beretkama“ i pre i posle pobune, u formulisanju politike „Bolje pakt sa Legijom, nego dogovor sa političkom konkurencijom“, koji je ravno vodio do tragičnog događaja? Nije pobuna „beretki“ ubila dr Đinđića, već sramna kapitulacija države Srbije i prihvatanje svih ultimatuma pre nego što su iscrpljena sva sredstva odbrane države. Uključivši, vojna.

U dokumentarnom filmu nezavisnih autora govore ozbiljni ljudi od karijere u svojim profesijama. Među njima nema nijednog mog prijatelja ili istomišljenika. Oni, u ime srpske javnosti, postavljaju pitanja na koje policija i tužioci moraju odgovoriti. Neka istraga krene u svim pravcima, uključivši i ka meni. Ali neodrživa je ideološko-politička priča kako je istraga ozbiljna samo ako krene u jednom smeru koji manijački godinama označava koalicija izdaje, nečiste savesti, kukavičluka i straha od istine. Pošto su izvršioci atentata poznati i već osuđeni, fakti izneti u dokumentarnom filmu „Atentat, medijska pozadina“, do sada su najozbiljniji trag koji vodi do odgovora na pitanje - da li je dr. Zoran Đinđić ubijen, jer su mnogi iz državnih institucija i njegovog ličnog okruženja, izručili premijera ubicama u strahu za sopstveni život?

Inače, šta je odgovor na jednostavno pitanje srpske javnosti: zašto sve što su mogli Đinđićevi saradnici posle njegovog ubistva, nisu uradili pre njegovog ubistva; kad je očigledno da su sve što su obelodanili sat posle njegovog ubistva, znali mnogo pre nego što je on pao mrtav? Tu su činjenice, tu su svedoci, tu je film, tu je 3,6 miliona posmatrača. Sve ostalo je nečista savest, izdaja i revizija nove srpske tragične istorije.

16.03.2008. Aleksandar Tijanić

Prilog

1. film „Atentat, medijska pozadina“

2. transkript filma „Atentat, medijska pozadina“

3. snimak specijalne emisije na dan atentata

4. snimak Dnevnika RTS na dan atentata