Albansko nasilje nagrađeno državom

Danas se navršava četiri godine od nereda na Kosovu i Metohiji u kojima je od 17. do 19. marta 2004. poginulo osam Srba i 11 Albanaca, ranjeno i povređeno 954 osoba, iz domova je proterano blizu 4.000 Srba, etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno je ili zapaljeno 935 kuća Srba i 10 društvenih objekata (škole, domovi zdravlja, pošte...). Posebna meta Albanaca bili su duhovno nasleđe i graditeljska baština srpskog naroda, pa je srušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture, a oskrnavljena su tri srpska groblja.

Povod za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su oterali u smrt tri albanska dečaka iz sela Čabra kod Zubinog Potoka tako što su ih psima naterali preko reke Ibar, ali je istraga Unmik policije utvrdila da su optužbe lažne. Albanci su, ne čekajući istragu, započeli proteste u južnom delu Mitrovice, a u sumrak su napali Srbe na severu grada. Nasilje i napadi Albanaca preneli su se ubrzo južnije u selo Čaglavicu kod Prištine, Laplje Selo, Lipljan, Obilić, Kosovo Polje, da bi se potom na meti razularenih ekstremista našla srpska sela, kao i gradovi širom pokrajine – Gnjilane, Uroševac, Đakovica, Prizren...

Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je „etnički motivisano nasilje” nad Srbima bilo „planirano i dobro orkestrirano”, ali se ispostavilo da više od 20.000 pripadnika međunarodnih snaga nije bilo spremno ili nije htelo da ga spreči. Napadi Albanaca izazvali su demonstracije u gradovima Srbije, a u Beogradu i Nišu su najekstremniji zapalili džamije. Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, a 143 osobe su osuđene, od kojih 67 na višegodišnje kazne zatvora, ali ne i glavni akteri iz političkih struktura i redova bivše OVK. Uprkos obećanjima o brzom povratku u domove, većina žrtava martovskog nasilja i dalje živi u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima ili tuđim kućama u statusu „interno raseljenih”.

Politički predstavnici kosovskih Srba ocenili su juče u izjavama Tanjugu da je zastrašujuće što su kosovski Albanci, četiri godine nakon pogroma nad Srbima, od dela međunarodne zajednice nagrađeni državom i što niko od organizatora martovskog nasilja iz 2004. nije odgovarao za nedela.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosmeta Milan Ivanović izjavio je da Unmik sve vreme pristrasno sakriva zločine i nasilje koje se dogodilo na Kosmetu i na taj način krši Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

„Joakim Riker pokazuje koliko je strog kada su pitanju protesti radnika pravosuđa u Kosovskoj Mitrovici, uskraćuje pravo na slobodu kretanja kada je u pitanju železnički saobraćaj, diskriminatorski se ponaša kada su u pitanju Srbi policajci”, rekao je Ivanović.

Tanjug

[objavljeno: 17/03/2008.]