Imaš karticu – vrati minus

Međutim, iako situacija izgleda bezizlazno kreditne obaveze kod nas se mogu smanjiti i refinansiranjem kredita. Na taj način stari kredit se obično razvlači na više rata, ona se smanjuje, pa plata pored kredita može da podnese i minus. I to mođe da bude spas, ali svako vađenje mopra i da se palti. Refinansiranje stare pozajmice ne ide samo uz prosto preračunavanje, već donosi i nove troškove. Klijent mora obavezno da položi za taj kredit 20 odsto depozita, zatim da plati nadoknadu za prevremeno vraćanje starog kredita.

Ona je od banke do banke različita i kreće se od 1 do 3,5 odsto. Najčešće se refinansiraju gotovinske pozajmice, a rok za njihovo vraćanje je makismalno dve godine, tako da se i nova obaveza mora uklopiti u taj rok. Mnogi klijenti koji će ići na ovu varijantu plaćaće nižu kamatu nego što je to bilo kada su ove zajmove uzimali. A i sada su stope od banke do banke prilično različite, pa nije zgoreg pre odluke o ovom potezu obići više kuća. U većini banaka imaju dve stope: za klijente koji preko njih primaju račun niže i za druge nešto više.

Tako u Komercijalnoj banci stopa efektivno godišnje iznosi 11,95 posto, odnosno 12,95 , u Hipo-Alpe-Adrija je 11 i 13 procenata, Rajfajzen 13 i 14,50, Inteza 13 i Vojvođanskoj banci 9,95 posto do kraja ovog meseca, a od sledećeg bi to trebalo da bude 11,50 odsto efektivno godišnje. Savet svakome je da se pre konačne odluke dobro preračuna.

I lizing i žiranti

Klijenti banaka koji nisu zaduženi do trećine zarade i koriste minuse i kartice trebalo bi da povedu računa kako opterećuju svoju platu. Pored kreditinih obaveza tu ulaze i one po osnovu finansijskog lizinga, te i ono gde su klijenti žiranti.

Za one koji ne žele da svoju pozajmicu na ovaj način osveže ili to iz bilo kog razloga ne mogu da učine, recimo nemaju novca za depozit, a već su zaduženi do trećine plate, banke mogu da prestanu da odobravaju minus ili da izdvoje više sredstva za njegovo pokrivanje, što bi automatski značilo i da će ona biti skuplja. S obzirom da i korišćenje kreditne kartice ulazi u kreditnu sposobnost mnogi će se naći pred dilemom minus ili kartica.

- Ako budu odlučivali o tome treba da pogledaju kamate i uporede mogućnosti korišćenja. Kartičarstvo se poslednjih godina kod nas toliko razvilo da mi u programu imamo kartice gde se za kupovine u određenim trgovinama kamata uopšte ne plaća ako se račun izmiri u predviđenom roku - kaže direktor sektora za poslove sa stanovništvom u Inteza banci Dejan Tešić. - Na klijentima je da sami to sve prouče i pronađu najbolje rešenje, ne treba interno koristiti samo minus i ako se ta pozjmica najlakše realizuje i uvek je pri ruci.

D. Vujošević

Poslato 16.03.2008