Evergrin i ponoćni tanc

Stari Novi Sad polako nestaje, a sa njim i mnoga kultna mesta ove varoši koja su obeležila jedno vreme. Dičio se uvek grad na levoj obali Dunava gostoprimstvom, ali i čuvenim kafanama u koje su svraćala gospoda, boemi, gde se uz muziku ostajalo do zore i gde su se rađale ljubavi. Ruše se stare kuće, ustupaju mesto novim, modernim zgradama, a iz napuklih zidova kao da izleću duhovi vremena koji podstiču sugrađane da otvore dušu i prisete se davnih dana.

Na uglu Futoške i Braće Ribnikar nići će nova poslovna zgrada, a Mladen Arsenin zvani Silbaš sa setom se seća da je na ovom mestu bila čuvena kafana “Maroš“, u kojoj je svojevremeno muzicirao.- “Maroš“ je bila otmena kafana koja je unutrašnjim uređenjem odavala utisak hotela, i razlikovala se od drugih lokala u Novom Sadu u to vreme. Fino uređena “terala” je goste da se pristojno ponašaju, u njoj se nikada nisu lupale čaša niti je bilo nereda. Svirala se evergrin muzika, a redovno je od 23 sata do ponoći bila muzika za ples. Sećam se i predivne letnje bašte kao i bara, a “Maroš“ mi je posebno drag jer sam u njemu prvi put nastupio pred velikom publikom - kaže Mladen Arsenin, čovek koji ceo život druguje sa harmonikom.

I svirac i glumac

O životnom putu Mladena Arsenina mogla bi se napisati podebela knjiga, ali interesanto je spomenuti da je svojevremeno glumio u filmu Želimira Žilnika “Život i rad omladine na selu”, kao i da je potpuno samouk. Prva pesma koju je naučio bila je “Razbila se čaša”. Pored toga on je i uspešan pedagog, a tajne harmonike otkrio je brojnim učenicima, od kojih su danas mnogu uspešni muzičari.

Mladen i sastav “Kvartet Maroš“ bili su poslednji muzičari koji su svirali u ovoj kultnoj kafani, a u kuću se posle uselilo preduzeće “Agroindustrija”. Iako je po struci metalac, ljubav prema muzici ga je ceo život vezala za harmoniku. On kaže da su nekada najjače kafane u gradu bile Zanatski (u Zanatskom domu), Palić, Bačka, Užice, a da je svirao i u svim hotelima koju su postojali u Novom Sadu. Najduže je, po njegovim rečima, nastupao u čuvenoj “Marini”, u karijeri je promenio sedam sastava, a poslednji se zvao “Novosadske bekrije”. Iako, kako kaže, nije dugo svirao harmoniku, reporterima “Dnevnika” učinio je tu čast, pa se primio instrumenta. Iz harmonike su se za tili čas počeli razlegati zvuci meksičkih pesama, evergrin melodija, bosanskih sevdalinki, dalmatinskih pesama, i to sa takvom lakoćom koja dolikuje istinskim virtuozima.

B. Marković

Poslato 16.03.2008