Izbori troše rezerve

Mirko Cvetković

DRŽAVA će za izbore potrošiti oko milijardu dinara, ali građani neće osetiti nedostatak ovog novca, jer su troškovi za izbore izdvojeni iz tekuće budžetske rezerve - tvrdi Mirko Cvetković, ministar finansija u razgovoru za "Novosti". - Iznos koji će biti stavljen na raspolaganje strankama je 400 miliona dinara, a uz dodatna sredstva za samo održavanje, troškovi dostižu oko milijarde.

- Poređenja radi, za plate je u ovoj godini, bez primanja u zdravstvu i na lokalnom nivou, izdvojeno 177 milijardi dinara, a za "stranačke nastupe" 0,4 milijarde dinara - objašnjava Cvetković.

* Najavljeni rebalans budžeta, zbog raspuštanja Skupštine, neće moći da se izvrši. Verujete li da je ovo dobro ili loše za makroekonomsku stabilnost, uprkos tome što država možda neće moći da realizuje neke planove vezane za KiM?

- Prema konceptu Ministarstva finansija planirani rebalans budžeta nije podrazumevao povećanje potrošnje, već samo preraspodelu postojećih stavki u okviru budžeta. U tom smislu, činjenica da on neće moći da se obavi nije ni dobra, a ni loša. Jer, sa stanovišta obima ukupne potrošnje, ta činjenica je potpuno neutralna.

Što se tiče finansiranja planiranih projekata na Kosovu i Metohiji, postoji mogućnost preusmeravanja određenih sredstava i bez rebalansa budžeta. Moguće su, naime, neke preraspodele postojećih kvota. Ministarstvo finansija je početkom prethodne nedelje uputilo zahteve ministarstvima da istraže kolika su sredstva neophodna za KiM. Očekujemo da krajem ovog meseca imamo kompletnu sliku o potrebama.

Ocena

* Šta znači minus koji smo ovih dana dobili od agencije "Standard end Pur" za postojeći međunarodni kreditni rejting?

- Kreditni rejting se odražava ocenom trenutne situacije i prognoze pravaca kretanja. Naš kreditni rejting, po agenciji "Standard end Pur" je i dalje "BB-". Međutim, odmah nakon raspisivanja izbora ocena "stabilan" promenjena je u "negativan". To, u suštini, predstavlja neku vrstu poruke da se sačeka opredeljenje građana u kom pravcu će ići ekonomija države posle izbora.

* Mislite li da zbog ponovnog zastoja u funkcionisanju institucija i niža projekcija stranih ulaganja od tri milijarde može biti teško dostižna?

- Za dva meseca, nivo stranih ulaganja je zadovoljavajući. Trenutno zbog političkih turbulencija postoji određeno oklevanje i iščekivanje vezano za put kojim će se kretati ovo društvo. Moja procena je da će u zavisnosti od izbora puta i oni imati odgovarajući odgovor na to. Ukoliko se izabere politika saradnje, mislim da neće biti problem da se obezbede tri milijarde. U suprotnom, očekuje nas smanjenje potrošnje i životnog standarda, koje će se najverovatnije realizovati kroz inflaciju i devalvaciju dinara.

* Devizne rezerve su se u poslednje vreme značajno istopile. Verujete li da je njihovo trošenje dobar način odbrane dinara?

- Nije tačno da su se devizne rezerve "značajno istopile". Politika deviznih rezervi je u potpunosti u rukama Narodne banke Srbije i ona je, do sada, intervenisala sa 100 miliona evra, što u odnosu na 10 milijardi nije veliki iznos. Na osnovu svih informacija kojima Ministarstvo finansija raspolaže, NBS vodi odgovornu politiku deviznih rezervi.

* Prošlog četvrtka NBS je podigla referentnu kamatnu stopu za čitavih tri odsto. Može li ova mera, koja poskupljuje dinarske plasmane, doneti i štetu s obzirom na psihološki efekat te odluke?

- Smisao ove odluke je da oni koji imaju višak dinara mogu da ih zamene za visokokamatne papire NBS. Na taj način se smanjuje pritisak na kupovinu deviza, odnosno štiti devizni kurs, ali i smanjuje domaća tražnja. Odgovor na pitanje - da li je trebalo ići jednokratno na ovakvo povećanje ili postepeno, stvar je procene onih koji su zaduženi za vođenje monetarne politike.

Odbrana

* Postoje li neki mehanizmi kojima bi Vlada, ipak, branila projektovane okvire inflacije?

- Mehanizmi za odbranu od povećanja inflacije postoje. Sa stanovišta Ministarstva finansija najvažnije je održavati adekvatan nivo javne potrošnje. A, javna potrošnja je vrlo određena i definisana usvojenim budžetom koji se realizuje kako je i planirano.

* Deo ekonomske javnosti smatra da bi Srbiji baš sada dobro došao jedan "stend baj" aranžman sa MMF...

- Pitanje "stend baj" aranžmana je stvar koja mora da ima, između ostalog, i političku podršku, jer taj aranžman podrazumeva i određene obaveze Vlade. Mi nemamo potrebe za dodatnim sredstvima od MMF, tako da ako bi se išlo na "stend baj" aranžman, ne bi se povlačio i novac za jačanje rezervi. Mislim da je odgovor na ovo pitanje moguće dati tek nakon izbora stabilne vlade.

PENZIONERIMA PO PLANU

* Da li će najveću žrtvu zbog raspisanih izbora podneti penzioneri?

- Apsolutno ne, jer će penzioneri dobijati svoje prinadležnosti u obimu i na ranije predviđen način.

* Da li će se i u ovoj predizbornoj kampanji glasači "odobrovoljavati" raznim davanjima?

- Sva potrošnja će se, bez obzira na izborni period, realizovati po stavkama postojećeg budžeta, koji je usvojen u decembru prošle godine. Znači, mnogo pre nego što je iko razmišljao o vanrednim izborima.

NEMA SNIŽENJA AKCIZA

* Postoji li granica u nivou poskupljenja naftnih derivata, posle koje bi se Vlada, ipak, odlučila na delimično smanjenje akciza?

- Smanjenje akciza jeste jedna od opcija o kojoj se vrlo ozbiljno razmišlja, ali smanjenje akciza, ipak, donosi i značajno umanjenje prihoda u budžet. Ovu meru nećemo nikako razmatrati pre sagledavanja ukupnih troškova za programe na Kosovu i Metohiji, jer mi trenutno tražimo u budžetu dodatna sredstva za KiM. Sada će to imati prednost.

* Da li je prihod od akciza u budžet tako visok da vredi zbog toga žrtvovati i koji procenat inflacije?

- Prihod od akciza je u budžetu na godišnjem nivou oko 110 milijardi dinara, a konkretno od akciza na naftne derivate oko 60 milijardi dinara. Smanjenje akciza za oko tri dinara, odnosno za deset odsto, donelo bi umanjenje prihoda budžeta za oko šest milijardi dinara. Pošto se iz akciza finansiraju, između ostalog, i putevi, smanjenje akciza bi izazvalo deficite u ovom sektoru. Treba imati u vidu da poslednjih dana porast cene nafte na svetskom tržištu prati pad kursa dolara, tako da primena cena nafte nije tako izrazita u evrima kao u dolarima. Zbog toga se kod nas deo pritiska na cene goriva realizuje po osnovu promene deviznog kursa.