Karla vikala na ministra

POSETA srpskim zvaničnicima u oktobru 2003. godine, neposredno pre nego što je trebalo da podnese redovan izveštaj Savetu bezbednosti UN, za donedavnog tužioca Haškog tribunala Karlu del Ponte bila je najneprijatnija za svih osam godina koliko je provela na toj funkciji.

U knjizi "Lov, ja i ratni zločinci" koja bi uskoro trebalo da bude dostupna čitaocima, Del Ponteova kaže da su se srpski prozapadni političari tada oštro usprotivili da objavi optužnicu protiv Sretena Lukića i još trojice generala kojima su na teret stavljeni zločini na Kosovu.

Optužnicu je, kaže, uručila tadašnjem premijeru Zoranu Živkoviću.

"'Šta je to?', upitao me glumeći iznenađenje dok je pregledao dokumente", piše Del Ponteova u svojoj knjizi. "Rekao mi je da ćemo posle optužnice teško moći da sarađujemo, i da su Đinđić i Svilanović već razgovarali sa mnom o toj optužnici. Optužiti Lukića za njega je značilo da niko iz srpske policije neće hteti da radi na zahtevima Tribunala, a onda je mene optužio da pokušavam da oborim srpsku vladu."

Živković je, vidno uzrujan, rekao da Lukić može da uhapsi i njega i nju, ali da on ne može da uhapsi Lukića. Objasnio je da će optužnica eksplodirati kao bomba kada bude objavljena i zatražio da ne dira Lukića!

"Uostalom, uskoro ćete moći da razgovarate sa novim premijerom. Ja nisam toliko lud da hapsim sopstvenu policiju!"

Karla del Ponte, tada naravno nije ustuknula. Kao uostalom, nijednom za osam godina svoje vladavine. "Ako je Lukić toliko nevin, zašto je onda premijer toliko prestravljen", razmišljala je u svojoj knjizi. Kratko mu rekla da će optužnica biti objavljena bez obzira na sve, kao i da Tribunal ništa ne bi postigao kada bi radio u okviru granica srpske politike.

Osim sa premijerom Živkovićem, tadašnji šef haškog tužilaštva, a sada ambasador Švajcarske u Argentini, sastala se i sa ministrom diplomatije Goranom Svilanovićem. On je tražio da se "barem odloži obelodanjivanje optužnice" protiv generala.

Ona mu je, kako objašnjava, rekla da pošalje pisani zahtev u kome će navesti sve razloge za to. S druge strane, ona će zatražiti od sudija Tribunala da razmotre mogućnost da optužnice ostanu zapečaćene još mesec ili dva.

Del Ponteova je potom, u telefonskom razgovoru, dobila saglasnost sudije da ne objavljuje optužnice. Na kraju sastanka, kada je zaključila da je problem rešen, prvi diplomata je poželeo da joj kaže nešto lično, navodi ona.

"Vi nas ne poštujete. Vikali ste!", bio je ljut Svilanović. "Ja sam ministar spoljnih poslova jedne suverene zemlje, a vi ste vikali!"

"Vi ste me sami primorali na to", odgovorila mu je Del Ponteova.

Svađa se nije tu završila. Naprotiv. Svilanović je onda optužio nju da je sprečila da bivši predsednik Srbije Milan Milutinović bude privremeno pušten na slobodu. Time je, kako je rekao, otvoreno pokazala da ne poštuje garancije srpske vlade.

"Žao mi je što ste se osetili uvređenim!" odgovorila mu je Del Ponteova i činilo se, završila sastanak za duži period. "Naš dogovor da optužnice ostanu tajne - više ne važi!"

HTELI DA JE IZNERVIRAJU

TOKOM ove burne posete, Del Ponteova je, kako piše u svojoj knjizi, zaključila i da je Beograd imao cilj da uhapsi Mladića kao žrtvenog jarca, kako bi on pred Tribunalom odgovarao za genocid. Srpske vlasti bi potom mogle da ubeđuju BiH da odustane od tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.

Del Ponteova je prenela Svilanoviću i da je razočarana time što se Tribunalu ograničava pristup srpskim arhivama, i daje to "skandalozno".

"Svilanović me je opomenuo da ne podnosim ponovo zahtev za obavezujući nalog za pristup arhivama, i upozorio da tužilaštvo nema mnogo izgleda za pobedu i da to ne bi pomoglo", piše Del Ponteova. "Možda je imao nameru da me iznervira baš onoliko koliko me je nervirao."

CENA

Glavnoj tužiteljki je tada, kako je napisala, čak i tadašnji potpredsednik Čedomir Jovanović poručio da bi vlada Srbije „bila spremna da plati bilo koju cenu da ne bi morala da se suoči sa pitanjem tih optužnica“.