Lično prijateljstvo u službi međudržavne saradnje

Šajke Dan je imao ulogu i u pokušaju izraelskog premijera Davida Ben-Guriona da se sastane s predsednikom Titom, kako bi mu on pomogao u organizovanju njegovog susreta s egipatskim predsednikom Naserom. Šajke je doneo Ben-Gurionovo pismo u Beograd, dao ga "Prijatelju", a ovaj predao Titu, a potom je u Izrael odneo Titov odgovor, takođe dobijen preko "Prijatelja". Tito, verovatno posle ispitivanja Naserovog raspoloženja, nije prihvatio posredovanje. O tome sam pisao u feljtonu objavljenom u Danasu pod naslovom Prekid diplomatskih odnosa Jugoslavija-Izrael 1967. godine. Zbog Titove odluke o prekidu odnosa Stefan je bio nesrećan, kao i niz drugih jugoslovenskih funkcionera, ali ništa nije mogao da izmeni. Uprkos tome on i Šajke i dalje su održavali veze. Šajke, koji se počeo baviti drugim poslovima, dolazio je u Beograd kad god je mogao. Kada je Stefan doživeo srčani udar, jugoslovenski lekari želeli su da ga operiše u to vreme najpoznatiji kardiohirurg na svetu, profesor Debejki iz Hjustona. Šajke je preko bivšeg izraelskog ambasadora u UN sredio da ga operiše Debejki lično. Posle operacije povukao se u Sloveniju, gde ga je Šajke često posećivao. Koju godinu potom ponovo se teško razboleo i ponovo je Šajke organizovao hitnu operaciju u Klivlendu. Oporavio se i vratio poslu, ali se jednog dana okliznuo na parket u svojoj kući i povredio kičmu, tako da je ostao poluparalizovan. Petnaest meseci proveo je u bolnici i bio nekoliko puta operisan. Kada su Šajkeu rekli da mu se stanje pogoršava, došao mu je, s Evom, u posetu. "Prijatelj" je umro 3. decembra 1983. Kraj odra su bili izloženi svi njegovi ordeni, koje nikada nije nosio, sahrani su prisustvovali mnogi poštovaoci i prijatelji iz svih krajeva Jugoslavije. Šajke je bio među njima. Kaže kako su na zahtev jugoslovenske strane neki drugi ljudi nastavili saradnju koju su imali on i "Prijatelj", koga su njegovi poznanici zvali "izraelskim predstavnikom u Jugoslaviji", kao što su Šajkea njegovi zvali "jugoslovenskim predstavnikom u Izraelu".

Alija bet mosad obustavila je rad još 1950. godine. U istočnoevropskim zemljama do maksimuma su se zaoštrile represivne mere i više nije dolazilo u obzir iseljavanje Jevreja. U Izrael je bilo došlo oko 370.000 Jevreja iz Rumunije, preko 40.000 iz Bugarske itd. Šajke se posvetio drugim aktivnostima, ali uglavnom u istom regionu, sada kao zvanični predstavnik, član delegacija i sl. Bavio se privrednim i drugim poslovima, ali najviše kulturnim i verskim životom Jevreja u tim zemljama, uključujući Sovjetski Savez, kuda je često odlazio. Pošto Jevrejima uglavnom nije bio dozvoljen odlazak u izraelska diplomatska predstavništva, insistirao je da izraelski diplomati odlaze u sinagoge i druga mesta okupljanja Jevreja, da dele knjige, pesmarice, novine, publikacije itd. na ivritu, da ne budu previše oprezni iz straha da bi mogli biti proterani i sl. Kaže kako su se neki od njih brzo prilagodili lagodnom diplomatskom životu i zaboravili na tu obavezu. Šajke je za vreme ustanka u Mađarskoj 1956. godine organizovao prelazak oko 15.000 mađarskih Jevreja u Austriju. Bio je veoma razočaran kad se samo oko 4.000 odlučilo za odlazak u Izrael.

Među događajima koji su na neki način vezani za njega treba zabeležiti ubistvo Čarlija Gordona, predsednika Džointa (JOINT), američke organizacije za pomoć Jevrejima, krajem šezdesetih godina u Pragu, koje je ostalo nerasvetljeno. U jednoj knjizi o jevrejskim tajnim aktivnostima od 1917. bilo je pomenuto i Šajkeovo ime, kao i da je Gordona ubio KGB misleći da je Šajke Dan.

Iz aktivnog života Šajke se povukao kada su prvi put na izborima u Izraelu izgubili laburisti, a pobedio desničarski Likud. Prijatelji su mu priredili veoma skroman oproštaj. Umro je 2. marta 1994. godine. Njegova Eva umrla je znatno pre njega.

Kraj