Paori stradaju kao rudari

Novi Sad - Iako je konačno donet Zakon o bezbednosti i zaštiti na radu, stanje u ovoj oblasti se nimalo nije popravilo. U prva tri meseca ove godine u Srbiji već je petnaest osoba izgubilo život na radnom mestu, u poređenju sa 45 smrtnih ishoda na poslu u toku cele prošle godine, čulo se juče na konferenciji za novinare u Veću samostalnih sindikata Vojvodine, gde je za 21. april u Bečeju najavljen stručni skup o bezbednosti i zdravlju na radu u poljoprivredi.

Naime, poljoprivredna delatnost je, prema podacima Međunarodne organizacije rada, uz građevinarstvo i rudarstvo jedna od najopasnijih delatnosti. Od oko 335.000 povreda sa smrtnim ishodom u svetu oko polovine (170.000) žrtava su poljoprivredni radnici. Takođe, u svetu se godišnje dogodi između dva i pet miliona slučajeva trovanja pesticidima od kojih je 40.000 trovanja sa smrtnim ishodom.

- Podaci o oboljenjima radnika u poljoprivredi kod nas nisu ažurni, ali poljoprivrednici najčešće (njih 80 odsto) boluju od nekog oboljenja koštano-mišićnog sistema ili od specifičnih oboljenja organa za disanje, čak dvostruko više od zaposlenih u drugim delatnostima, kaže dr Jelka Radić-Strugar iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Vojvodine.

Dr Mira Pucarević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu tvrdi da je nemoguća masovna proizvodnja hrane bez upotrebe pesticida, ali je najvažnija njihova pravilna primena za šta se zaposleni moraju stalno edukovati. Posle obuke za primenu pesticida u proizvodnji hrane, zaposleni koji rade sa takvim otrovima morali bi dobiti odgovarajuće sertifikate kao što se to radi u razvijenim zemljama.

- Kod nas ništa nije urađeno u oblasti osiguranja od povreda na radu, a rigorozne kazne za poslodavce mogu biti efikasno sredstvo koje će ih prinuditi da više vode računa o bezbednosti svojih radnika i njihovom zdravlju na radu, napominje Jelena Češljević, potpredsednica Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. A. Đ.